J O V A N
PO MILOSTI BOŽIJOJ
PRAVOSLAVNI EPISKOP ŠUMADIJSKI
SVEMU SVEŠTENSTVU, MONAŠTVU I VERNOM NARODU
OVE BOGOM ČUVANE EPARHIJE ŠUMADIJSKE,
BLAGODAT VAM I MIR OD BOGA OCA, BOGA SINA I BOGA DUHA SVETOGA
UZ SVERADOSNI BOŽIĆNI POZDRAV:
MIR BOŽIJI – HRISTOS SE RODI!
A pošto ste sinovi , posla Bog Duha Sina svojega u srca vaša, koji viče Ava, Oče! (Galatima 4, 6)
Evo nas, braćo, sestre i deco duhovna, i ove godine pred kolevkom Bogomladenca Isusa Hrista. Velika, i iznad i izvan razuma, Tajna rođenja Boga Logosa desila se, ne u nekoj velikoj i raskošnoj palati, nego u skromnoj vitlejemskoj pećini koja je od tog trenutka, jednom za svagda, postala mesto slave Božije i izvor utehe i nade svim bogotražiteljima kroz istoriju ljudskog roda. Ta pećina, ljubavlju zagrejana i istinskim mirom ispunjena, postala je srce univerzuma, srce čitave tvorevine. Iz te pećine kucao je život za sav ljudski rod. Tu se rodio Onaj koji je došao radi spasenja našega. Rodio se da nam donese dugo čekanu mesijansku vest: “Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje. Neka se ne zbunjuje srce vaše i neka se ne boji” (Jovan 14, 27).
Kakav je to novi mir koji nam samo Hristos može dati? Prema rečima Prepodobnog Justina Ćelijskog, taj bogočovečanski mir jeste mir od smrti: “I mir Božiji, koji prevazilazi svaki um, sačuvaće srca vaša i misli vaše u Hristu Isusu” (Filipljanima 4, 7). Spasitelj se rodio da nam pokaže da je Bog ljubav i da nas nauči da čovek može imati mir i radost samo onda kada je ispunjen ljubavlju, i to najpre ljubavlju prema Bogu, a zatim i prema bližnjima jer: “Ako ko reče: LJubim Boga, a mrzi brata svojega, laža je; jer koji ne voli brata svojega kojega vidi, kako može ljubiti Boga, kojega nije video” (Prva Jovanova 4, 20)?
Da bismo shvatili koliki je značaj rođenja Hristovog za ljudski rod i njegovo spasenje, pomažu nam reči velikog učitelja Crkve Svetog Jovana Zlatoustog: “Poštujte, braćo, praznike, ponajviše dan Rođenja Hristovog; jer ko rođenje Hristovo naziva majkom svih praznika, taj neće pogrešiti”. Iz praznika Rođenja Hristovog izviru svi praznici, kao reke iz izvora. Po Zlatoustom, rođenje Hristovo je ponovno stvaranje sveta, odnosno kamen temeljac domostroja spasenja.
Mi ovih Božićnih dana pevamo anđelsku pesmu koju su vitlejemski pastiri pevali kada im je anđeo javio da se u Vitlejemu rodio Isus Hristos: “Slava na visini Bogu, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja” (Luka 2, 14). Ova nas pesma poziva da se svi zajedno jedni sa drugima radujemo i da u ljubavi Hristovoj proslavimo rođenje Onoga koji se radi nas i našega spasenja rodio u pećini i sišao sa neba da bismo se mi obožili i uzrasli u meru rasta visine NJegove.
Božić je Praznik kada osećamo punoću dobrote i milosti Božije, pokazane prema rodu ljudskom time što je Bog Otac poslao u svet Sina svog jednorodnoga, Gospoda našega Isusa Hrista. Božanska ljubav, koja se čudesno pokazala u vitlejemskoj pećini prožima i sve nas prilikom praznovanja Božića. Praznovanje Božića nije tamo neki običaj, tradicija, navika, dan primanja i davanja darova. Božić je dar nad darovima, dar u kojem se otkrilo ono što je jedino novo pod suncem, ili bolje rečeno, otkrio nam se Onaj koji je jedino novo, Novi Adam. Od Hristovog rođenja svet više nije i ne može biti ono što je bio. LJudska priroda i svet, ispunjeni kvascem večnog Života stiču mogućnost da budu novi čovek, novo nebo i nova zemlja, novo večno čovečanstvo. Zato je samo Hristos mogao da izgovori reči: “Gle, sve tvorim novo” (Otkrivenje 21, 5). On, kao jedino novo pod suncem, večno obnavlja sve što postoji; Svetlost NJegova prosvećuje sve i svakoga, “obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet” (Jovan 1, 9).
Hristos, punoća zakona i proroka, govori: “Nisam došao da ukinem zakon i proroke nego da ispunim” (Matej 5, 17). Izraz – da ispunim – ima dvojako značenje, da izvršim zakon, s jedne, i da svetu podarim punoću, savršenstvo, s druge strane. Time se i mi ljudi “ispunjujemo”, izvršavajući zapovesti NJegove i NJime samim uzrastajući, sve dok, po rečima bogomudrog apostola Pavla: “ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božijega, u čoveka savršena, u meri rasta punoće Hristove” (Efescima 4, 13).
Na ovoj sveobuhvatnoj istini o Hristovoj ličnosti i NJegovom dolasku u svet, kao početku i beskraju svega postojećeg, temelji se svakodnevni ljudski život, time se osvetljava čovekov način življenja i ponašanja. Zato se mi uvek vraćamo rođenju Bogomladenca, NJegovom bogočovečanskom delu kojim obasjavamo svoja dela i svoj odnos prema Bogu, prema bližnjima i prema svekolikoj tvorevini Božijoj.
U NJemu, kao Sinu Božijem, i Sinu Čovečijem, savršenom Bogu i savršenom čoveku “mi smo poznali i poverovali u ljubav koju Bog ima prema nama” (Prva Jovanova 4, 16). Od kada nam se Bog javio svojim rođenjem, i sa nama poživeo, mi znamo da je zaista “Bog ljubav, koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva i Bog u njemu. Time se ljubav pokazala savršenom u nama” (Prva Jovanova 4, 16–17). Sa NJim i ovu zapovest imamo: “Ko ljubi Boga, da ljubi i brata svoga” (Prva Jovanova 4, 21).
Sveti Grigorije Palama, bogoslov vitlejemske i tavorske svetlosti, u Božićnoj besedi otkriva duboki smisao dolaska Mesije: “Ovaploćenjem i rođenjem Mesije Hrista u svetu, svetu je darovana vaseljenska radost i mir. Poslušaj do kraja pesmu Blagovesnika i saznaćeš je: “Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja (Luka 2, 14); jer je Bog došao u telu da bi svetu doneo svoj mir i pomirio ga sa najuzvišenijim Ocem”. Mir Hristov nije istovetan sa mirom ovoga sveta. Božićni mir Sveti Grigorije Palama naziva “duhom usinovljenja, jer oni koji su verom nosioci ovoga mira postaju deca Božija i sanaslednici Hristovi” (Rimljanima 8, 17). Zato, kako kaže ovaj svetitelj, u duhu Božića žive samo oni koji žive u ljubavi jedni sa drugima te, shodno rečima Svetog apostola Pavla, “podnoseći jedni druge, i opraštajući jedni drugima… Kao što Hristos oprosti nama” (sravni Kološanima 3, 13).
Daleki i uzvišeni Bog, koji je u Starom Zavetu razgovarao sa Mojsijem na Gori Sinaju, rođenjem Hristovim spustio je nebesa i postao Emanuil, što znači: sa nama Bog – ne gubeći pri tom ništa od svog Božanstva. To nam, govoreći o rođenju Hristovom, potvrđuje i Sveti Jovan Damaskin rečima: “Zato i ne velimo za NJega da je On čovek koji se obožio, nego da je Bog koji se očovečio; jer, budući po svojoj prirodi savršeni Bog, postao je On i savršeni čovek, ne menjajući vlastitu prirodu, niti Božansku ikonomiju”.
Bog je na Božić postao realan čovek, po svojoj bezmernoj ljubavi ušao je u istoriju blagodaću Svetoga Duha i ovaplotivši se od Prisnodeve Bogorodice. Tako nam je u novorođenom detetu – Bogomladencu Isusu Hristu Bog – darovao svako izobilje darova Carstva nebeskog, donoseći nam sobom večnu istinu, večnu pravdu i sam večni život koji, po učenju Svetog Maksima Ispovednika, unapred okušamo u životu i Liturgiji Crkve Hristove.
Praznik Božića je celokupnu ljudsku prirodu podelio na dva dela – na iščekivanje i spasenje. Biblijsko iščekivanje Mesije Spasitelja počelo je već obećanjem prvosazdanim ljudima Adamu i Evi, a još konkretnije u praocu Avramu kome je Bog obećao da će u njegovom potomku biti blagosloveni svi narodi (vidi Postanje 22, 18), što se ostvarilo upravo rođenjem Bogočoveka Isusa Hrista.
Nebeski anđeo prilikom rođenja Hristovog otkriva veliku Tajnu spasenja sveta blagovesteći vitlejemskim pastirima, a preko njih i svima nama: “Ne bojte se; jer vam, evo, javljam radost veliku koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi Spas, Koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu” (Luka 2, 10-11).
Od te blagovesti vitlejemskim pastirima pa sve do danas, Rođenje Hristovo je praznik nebozemne radosti u kojem zajedno učestvuju anđeli i sveti, ali i svaka bogoljubiva duša ozarena vitlejemskom svetlošću. Slično trojici mudraca sa Istoka, koji su došli da se poklone Bogodetetu Isusu Hristu, i mi smo svi pozvani da Mu se poklonimo, i da Mu prinesemo darove.
Treba da znamo, sve ono što smo dobro ove godine učinili, naš je najveći dar Bogomladencu! Ako smo gladnoga nahranili, žednoga napojili, bolesnog posetili, zar time nismo dar Bogu prineli? Ako smo životom svojim Boga proslavljali živeći sveto i bogougodno, zar time nismo zlato vrline Bogomladencu prineli? Ako smo Crkvu Božiju ljubili i svojom revnošću ukrašavali Dom Gospodnji, zar time nismo bogougodnu žrtvu prineli? Ako smo stradanje braće svoje u nevoljama videli i svojim delom ih utešili, zar time nismo samome Hristu dobro učinili? Bogomladenac Hristos za svoju bezgraničnu ljubav od nas ljudi takve darove očekuje. Zato je Božić praznik pred kojim proveravamo svoju veru i sve ono što smo, kao stvorenja Božija i kao sinovi i kćeri Božije, dužni da činimo.
Kroz Sveto Pismo i Svete Oce videli smo kako nam se u Isusu iz Nazareta javlja, a i daruje, savršeni Bog i savršeni Čovek. Dakle, ko NJega voli – ispunjava prvu zapovest Božju, zapovest o ljubavi prema Bogu svim srcem i svom dušom, ali ispunjava i onu drugu NJegovu zapovest o ljubavi prema bližnjima (vidi Marko 12, 30-31). Jer, On je naš Bog i Gospod, On je od nas neodvojivi bližnji. U NJemu prepoznajemo istinskog Boga, ali i istinskog čoveka i u NJemu, Bogočoveku, se utemeljuju i daruju tri osnovne svetinje ljudskog života: svetinja oca i očinstva, svetinja majke i materinstva, svetinja deteta i detinje bezazlenosti i čistote. Upravo zato naš blagočestivi narod posvećuje tim svetinjama tri nedelje uoči Božića, Detinjce, Materice i Oce.
Božić nam nosi poruku o tome kolika je ljubav Božija prema čoveku jer i sam je postao čovek. Božić predstavlja priliku da čovek postane bolji nego što je bio prošle godine, čime bi smisao slavljenja ovog praznika bio još dublji. Slaveći Božić, prilika je da se upitamo koliko nas Bog voli, i to ne samo na rečima, već i delima. Božić nas sve i svagda poziva da živimo u bratoljublju i čovekoljublju i jevanđeljskoj smirenosti, živeći od dela ruku svojih, držeći se novozavetnog učenja da nikada ne činimo drugima ono što ne želimo da nama drugi čine (vidi Matej 7, 12).
Danas se najčešće pominju reči mir, ljubav, zajednica. Koliko je to istinito, proverimo u svom srcu i duši. Apostol kaže: “Posla Bog Duha Sina svoga u srca vaša” (Galatima 4, 6). Dakle, potrebno je da naša srca postanu ona vitlejemska pećina u koju će Bog poslati Sina svoga. Ako smo otvorili vrata srca i primili Gospoda da se nastani u nama onda imamo mir, tu skupocenu reč koja se pominje svakoga dana bezbroj puta. Onda imamo ljubav, takođe skupocenu reč koja nam ne silazi sa usana. Koliko je nama ljudima stalo do mira pokazuje činjenica da ljudski rod iz dana u dan usavršava oruđe smrti. Tu je odgovor na pitanje koliko ima mira u nama i koliko taj mir želimo da širimo oko sebe. A znamo da ne može biti mira u našoj duši ako nema Duha Sina Božijeg u našim srcima.
Ispunjen Duhom Božijim prorok Isaija je nagoveštavao dolazak Sina Božijeg u svet: “Rastopite mačeve i pretopite ih u plugove” (Isaija 2, 4). To je i poruka današnjega dana.
Neka bi Gospod dao, draga deco duhovna, da na današnji dan ispunjeni Hristom Bogomladencem, za trenutak makar otvorimo prozore i vrata svojih srca da Duh Sina Božijeg uđe i useli se u naše duše. Tada će se u naše duše useliti mir, radost i ljubav. Onda više neće biti straha, te će biti mesta da se u naša srca useli svaki čovek. Tada ćemo imati čvrstu spoznaju da smo potrebni jedni drugima i da, ma koliko različiti, ne možemo jedni bez drugih. Najvažnije od svega je da budemo jedno sa Gospodom, pa ćemo onda biti ujedinjeni i kao porodica i kao narod. Postajući udeoničari te bogočovečanske zajednice spasenja, bićemo spremni da gradimo jedinstvo sa svim ljudima, sa čitavim svetom i tako ćemo ispunjavati Spasiteljevu molitvu: “Da svi jedno budu” (Jovan 17, 21).
Sa ovim mislima i željama ja vam, draga naša deco duhovna, želim mir od Boga, ljubav, radost, spokojstvo, zdravlje i svako dobro – sve što je tako neophodno u našem svakodnevnom životu – i da se, kao što je čitav svet bio sabran u vitlejemskoj pećini, što češće sabiramo u ovim prazničnim danima u našim hramovima na Svetim Liturgijama kako bismo stalno proslavljali Bogomladenca Hrista, darodavca svih dobara, pozdravljajući jedni druge sveradosnim pozdravom
MIR BOŽIJI – HRISTOS SE RODI!
VAISTINU SE RODI!
Srećna i Bogom blagoslovena nastupajuća Nova 2023. godina.
Vaš molitvenik pred Bogomladencom Hristom
JOVAN