JO V A N
PO MILOSTI BOŽIJOJ PRAVOSLAVNI EPISKOP ŠUMADIJSKI
SVEMU SVEŠTENSTVU, MONAŠTVU I VERNOM NARODU
OVE BOGOM ČUVANE EPARHIJE ŠUMADIJSKE,
BLAGODAT VAM I MIR OD BOGA OCA, BOGA SINA I BOGA DUHA SVETOGA UZ SVERADOSNI BOŽIĆNI POZDRAV:
MIR BOŽIJI – HRISTOS SE RODI!
Rođenje tvoje, Hriste, Bože naš,
obasja svet svetlošću razuma.
Rođenje Gospoda Isusa Hrista je istorijski događaj koji je istovremeno obradovao i nebo i zemlju, ali i uznemirio mnoge u Izrailju i Rimskoj imperiji. Anđeli i pastiri slave Ga u Vitlejemu, mudraci sa Istoka, prateći zvezdu vodilju, putuju ka Jerusalimu, a Irod i sav Jerusalim uplašiše se dolaska pravednog sudije. A mi verujući radujemo se ovom prazniku bezmerne ljubavi Božije, jer nam se na današnji dan u gradu Davidovu rodi Hristos Gospod (Luka 2, 11), Emanuil, što će reći: sa nama je Bog (Matej 1, 23).
Ovu veliku Tajnu ovaploćenja Boga Logosa, skrivenu od postanja vekova (Jovan 1, 2), najpre su blagovestili anđeli Božiji u božićnoj himni mira i ljubavi: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja (Luka 2, 14). Pridružuju im se mudraci sa Istoka, sabirajući nebo i zemlju, anđele i ljude, sve narode zemaljske oko Bogomladenca Hrista u Crkvu Boga živoga: Jer vi ste hram Boga živoga, kao što reče Bog. Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, a oni će biti moj narod (2. Korinćanima 6, 16).
Božić nas neprestano podseća da razmišljamo o svemu što je Gospod Isus Hristos učinio za nas, svojim rođenjem i životom među nama, pa stradanjem, vaskrsenjem, vaznesenjem i sve do prebivanja u Crkvi nakon silaska Svetog Duha na apostole.
Uvek nas ovaj praznik poziva na život u kojem je Gospod Isus Hristos središte. Velika je radost svakog čoveka kada se Hristos useli u njegovo srce. Dobro je to za pojedinca, ali i za one koji su u njegovoj blizini, jer i oni bivaju udostojeni radosti koja dolazi od bliskosti sa Hristom. Ako je neko, na primer zbog lenjosti, uskratio sebe bliskosti sa Gospodom, i njegov bližnji je na gubitku. Zbog ovoga, uvek, a posebno danas na Božić, zamolimo Gospoda Isusa Hrista da se useli u nas i postane smisao svakog čoveka, svake porodice, svake zajednice čiji je zaštitnik današnji praznik.
Ovaj smisao Božića zahteva od nas da se spomenemo svakog čoveka, da ga prihvatimo kao brata, naročito ako je on u rudniku, u hladnoj kući, za praznom trpezom ili u nevolji i muci. Zajedništvo Božića treba da nas vodi u zajednicu višeg reda, kada se u Crkvi molimo jedni za druge kada se sjedinjujemo sa Hristom u svetom pričešću. Na ovo nas, najpre, poziva Bogomladenac Hristos.
Božić je velika tajna, ali se ona otkriva svakome po meri vere i truda za sopstveno spasenje i spasenje bližnjih. Ovaj put ne traži saznavanje nebeskih tajni i onoga što je skriveno, što se odnosi na imaginarnu budućnost. Najpre veruj i ispunjavaj zapovesti, očisti svoje srce i zanemari banalnost radoznalosti. Tako se, nezavisno od naših nagađanja i slutnji, ne slučajno, dogodilo i Ovaploćenje Isusa Hrista. Božić je delo promisla Svete Trojice kada nam se Bog otkrio po meri našeg uzrasta, naše vere.
Ako je Vaskrs najjasniji hrišćanski praznik, Božić je najneposrednije doživljen. I zato je Roždestvo najdublja inspiracija u svim oblastima duha i civilizacije. Proroštva Starog zaveta to na svakom mestu ističu, dok Novi zavet neprevaziđeno jasno potvrđuje. Razjašnjavaju ga sveti Oci i bogoslovi, o njemu uzvišeno pevaju himnografi i melodi, da bi ga najautentičnije doživela narodna pobožnost u sećanju, bogosluženju i običajima. To je neopisiva i neiscrpna riznica – od veka skrivene tajne – koja postaje svečovečanski, vaseljenski posed, ali i svakog čoveka, svake duše ponaosob.
Duh sveta i ovo naše doba odvajaju i udaljuju čoveka od suštine praznika, pa se praznične manifestacije najčešće odvijaju izvan njegovog svetotajinskog smisla i tako zaboravljamo crkveni sadržaj i smisao Božića. Ali, za one koji žele i vole da duhovno dožive Božić, i istovremeno očiste svoje srce uzvišenim i čistim stihovima bogoslužbenih himni, dolazak Božića predstavlja jedini smisao današnjice. Željno iščekuju poruku anđela: Jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu (Luka 2, 11), iza koje sledi spasonosna himna: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja (Luka 2, 14). Tada širimo svoje srce, bez oklevanja i pomisli sumnje, pa podržavamo pastire, prepoznajemo glas anđela i Božiju poruku i hitamo da se poklonimo velikom Bogu, neometani od daha našeg vremena.
Rođenje Hristovo najjasnije se očitava u srcu čovečijem, na šta prevashodno ukazuju Oci Crkve, kao na primer Sveti Maksim Ispovednik: “Slovo Božje, Koje se tada rodilo u telu u Vitlejemu, rađa se duhom dragovoljno, iz čovekoljublja, kod onih koji to žele. I postaje odojče i sebe uobličava u njima kroz vrline. I pojavljuje se onoliko koliko zna da to može da vidi onaj ko NJega prima… Gledajući sa mudrošću silu tajne, apostol Pavle kaže: Isus Hristos je isti juče i danas i u vekove vekova, jer poznaje da je tajna uvek nova i nikada ne zastareva kada se u umu doživljava.”
Hristos se neprestano i svuda rađa. Rađa se i u mraku naših strasti i u ćutanju čovekovog srca. I mi ne možemo znati sa koliko vapaja i kroz kakvu borbu i agoniju prolazi čovekovo srce da bi se u njemu rodio Hristos. Bitka se vodi i danju i noću. I niko ne može da zna stremljenja čovekove duše, njegovu molitvu: Gospode Isuse Hriste, dođi i useli se u nas, ne može da zna onu čudesnu tajnu što se svršava u čoveku blagodaću Hrista koji se rađa.
Od dana istorijskog Hristovog rođenja pa sve do danas, mnogi Božiji izabranici postadoše svetitelji. Oni su oduvek bili smerni poklonici Hristovi koji su neprestano, uz bolnu borbu, podvig i molitvu, čistili pećinu svog srca da bi bili rođeni od Hrista i hristonosci. Oni sami, njihovo stremljenje, njihov život i njihov primer pokazuju nam put i način na koji treba da doživljavamo ovo natprirodno čudo, otvaraju nam vrata i radost raja unutar pećine.
Božićni tropar počinje stihom Rođenje tvoje, Hriste Bože naš, obasja svet svetlošću razuma. Otac Aleksandar Šmeman ove reči tumači na sledeći način: Rođenje Hristovo omogućava prosvećenje razuma jer je obasjalo svet svetlošću. I ljudski razum, pre ili kasnije, okrenuće se izvoru razuma i svetlosti, okrenuće se Bogu koji je došao u svet radi čovekovog spasenja. A najvažniju poruku Božića slušamo svaki dan u crkvi kroz anđelsku pesmu: Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.
Danas, više nego ikad, potrebni su mir na zemlji i dobra volja među ljudima i narodima! Mir na zemlji i dobra volja među ljudima večiti je vapaj i neba i zemlje. Upitaće neko, kakav mir, kakva volja i među kakvim ljudima? Crkva uvek odgovara – jevanđeljski, Božićni, Božanski Mir koji se rodi u Vitlejemu judejskom. Mir samo donosi novorođeni Bogomladenac Isus Hristos. On sam jeste Mir Božiji među nama. Prepoznajemo Ga, prihvatamo Ga i neka On postane naš Mir u nemiru ovog sveta! Dobru volju među ljudima donosi ovaj Božanski Mir.
Današnji nedostatak dobre volje u svetu, pa i među nama hrišćanima, pokazuje odsustvo Mira Božijeg među nama. Da bismo imali mir među sobom, neophodno je najpre uspostaviti lični mir sa svojim Bogom, našim Bogom. Pomirimo se sa NJim kroz pokajanje, kroz vapaj apostola Petra: Gospode, spasi me! Onda ćemo lako, kao deca Božija, kao narod Božiji, kao braća i sestre, uspostaviti i dobru volju i mir među sobom.
Mi se uvek molimo Bogu Mira za mir u otadžbini našoj i u celom svetu, za mir među nama. Šireći mir, potvrđujemo da verujemo u Boga Mira. I ne zaboravimo da mir zavisi od svakog pojedinca. Zato nas Sveti apostol Pavle i opominje: Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima (Rimljanima 12, 18). Mir započinje u čoveku, pa se širi na društvo. Ali i nemir počinje u čoveku da bi se raširio na društvo. Sveti vladika Nikolaj se pitao kako narodi izlazećeg sunca imaju mir, a narodi zalazećeg sunca – nemir? Došao je do odgovora da su razlog rešena i nerešena pitanja života.
Svi žele mir, ali mira nikad manje, ni u dušama našim, ni u celom svetu. Živimo u vremenu kada su prave vrednosti obezvređene i omalovažene, u vremenu kada, nažalost, zlo potire dobro, kada nemir nadvladava mir. LJudi danas mnogo govore i pišu o miru, nastoje da se mir useli u ljude, ali njega je sve manje i manje u ljudima. Zašto čovek današnjice nema mira u sebi i oko sebe? Posledica je to mišljenja da mir treba da dođe sam od sebe i da zemlja i ovaj svet mogu doneti pravi mir i spokojstvo. Međutim, mira nema bez Boga, jer je Spasitelj u svom Jevanđelju rekao: Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje (Jovan 14, 27). Kada čovek jevanđeljske istine doživljava sa radošću u Gospodu, kada sve svoje brige molitvom i moljenjem prenosi na NJega, onda u dušu silazi Mir Božiji koji prevazilazi svaki um. To je mir koji um ljudski ni zamisliti ne može, a kamoli ostvariti i doživeti čovek bez Boga. Pravi mir dolazi od osećanja večne istine, od osećanja Boga živoga, istinitog i beskrajno čovekoljubivog. Taj i takav mir donosi nam Božić i Bogomladenac Hristos.
Slaveći Božić moramo znati koliko nas Bog voli i da je Bog, koji je sve stvorio, postao čovek zbog nas, da se zbog nas rodio i došao u ovaj svet. I zato je Božić prava prilika da čovek postane bolji. Božićna radost dolazi da dā meru i smisao životu svakog iskrenog hrišćanina. Nažalost, ovaj smisao će izostati ako se udaljavamo od sebe i nastojimo da za naše nehrišćansko življenje izgovor tražimo u manama drugog, u nedostacima bližnjeg. Zamolimo Bogomladenca Hrista da nam pomogne da prepoznamo u sebi prosvećenost mudraca, čistotu Josifove vere, radost pastira koji su ugostili Bogomladenca Hrista. Ugostimo i mi Hrista verom, ljubavlju, milosrđem, poštenjem i dobortom.
Poklonimo Mu se, jer je izvoleo da se rodi kao jedan od nas, a sve zbog nas i radi našeg spasenja. Poklonimo Mu se zbog NJegove neizmerne ljubavi prema svemu stvorenom, a naročito prema čoveku. I radujmo se i ove godine Novorođenome u nadi da će da zagreje srca naša i da će snagom moći svoje pomoći da se u dušama našim rađa ono što je bogougodno, što je dobro, čestito i postojano, da će se u nama zacariti Mir Božiji, Pravda Božija, LJubav Božija.
Sa ovim mislima i molitvama Bogomladencu Hristu, draga naša deco duhovna, i sa željom da vam svima Božić donese radost i utehu, mir i ljubav, da nas Božić sabere jedne sa drugima, pozdravljamo vas sveradosnim pozdravom:
MIR BOŽIJI – HRISTOS SE RODI!
VAISTINU SE RODI!
Srećna i Bogom blagoslovena nastupajuća Nova 2020. godina!