Mnogi Kragujevčani ni ne znaju da grad Kragujevac ima Botaničku baštu, kao ni da je najveća Botanička bašta na Balkanu. Prostire se na oko 18 i po hektara, a nalazi se u okviru kompleksa Spomen parka „Kragujevački oktobar“.
Botanička bašta svečano je otvorena 1997. godine u okviru Instituta za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu, a osnovana je kao naučno-nastavna baza i velika laboratorija na otvorenom.
Još od devedesetih godina prošlog veka počelo se sa konceptom Botaničke bašte, a prvo što je urađeno su florne zone. Šetnjom kroz Botaničku baštu u Kragujevcu, proći ćete i kroz Aziju, različite delove Evrope i Balkana. Naići ćete na specifične drvne biljne vrste karakteristične za te predele. Šetajući, videćete i Pančićevu omoriku, a pored toga, u bašti možete naći i kamenjar sa biljnim vrstama koje žive u pukotinama stena i imaju specifičnu prilagođenost života u sušnim predelima.
A da li ste znali da Botanička bašta ima lavirint? Lavirint je izgrađen od kaline, u kome se nalaze reliktne i endemične vrste, koje potiči iz tercijala, i koje su se „družile“ sa nekim dinosaursima iz tog perioda.
Bašta ima i deo koji se bavi lekovitim biljkama.
- Imamo bašte lekovitog bilja, gde naši studenti te bašte održavaju i neki od tih resursa koriste tokom svojih vežbi i predavanja u različitim botaničkim predmetima, priča za Glas Šumadije, Snežana Branković, rukovodilac Botaničke bašte.
Centar za ekološko obrazovanje i održivi razvoj je dobio deo prostora u Bašti gde je uspostavljen školski biološki centar sa letnjikovcem „Eko slagalica“, „Tematski vrt – začinska bašta“, „Vrt za kolonizaciju“, „Bašta boja“, „Hotel za insekte“, „Mini bašta“, „Pica vrt“, „Apotekarski vrt“….. sa različitim sadržajima koji su prilagođeni školskoj i predškolskoj deci.
- Dakle, pre svega se baziramo na edukaciju školske i predškolske dece, ali i edukaciji vaspitača, nastavnika i profesora, koji takvu mladu populaciju treba da vrate prirodi i očuvanju životne sredine. Svako obdanište i škole imaju jedno parče bašte gde će moći da naprave svoju malu bašticu i gde će deca moći, od semena do ploda da prate razvoj biljaka i gde će moći da uče kako se biljke sade, gaje i tretiraju. Na taj način mi doprinosimo i vraćanju dece prirodi i razvijamo im svest o očuvanju sredine.
A ako volite da čitate, baštenska biblioteka vam pruža mogućnost da izaberete knjigu na licu mesta i uživate čitajući okruženi zelenilom. Jedna biblioteka na otvorenom namenjena je za one najmlađe, dok je druga biblioteka za one malo ozbiljnije, sa stručnom literaturom.
– Planiramo da se u okviru bašte odvijaju različiti kulturni sadržaji, poput nekih izložbi i koncerata, kamernog tipa, jer treba zaštiti ovo blago koje imamo, a zatim, radićemo dosta i na edukaciji. Planiran je jedan koncept razvoja a to je koncept „Nauka za sve“, gde ćemo održavati različite radionice upoznavanja biljnog i životinjskog sveta na području Botaničke bašte.
Botanička bašta ima kutak i za autističnu decu i kutak za osobe koje su gluve i nagluve. Svoj doprinos bašti dali su tako što su svoj kutak i deo bašte obogatili biljkama i drvećem različitih vrsta, i redovno ih održavaju.
- Za Botaničku baštu postoji projekat, tako da se u nju ne može unositi osim onoga što je konceptom predviđeno, ali se mi trudimo da sadržaje bašte proširimo. Jedan od sadržaja bašte, je stvaranje kutka za venčanje. Tu ćemo oformiti luk za venčanje, tu je već nova klupa, gde će Kragujevčani koji žele da se venčaju u prirodi, moći to da urade u kod nas.
Streličarski klub „Oko sokolova“ na teritoriji Botaničke bašte održava svoje treninge, ali
i doprinose održavanju bašte. Klub je za baštu darovao različite poklone, a za uzvrat koriste ovaj divan prostor za svoje aktivnosti.
Od ukupno 18 i po hektara, iskorišćeno je oko četiri hektara zemlje.
- Ostalo je da svaki građanin dobre volje, svaki Kragujevčanin i Kragujevčanka i svaki ljubitelj prirode ugradi jedan deo, i da ostali deo Bašte, koji je veliki, probamo da izgradimo zajedno. Sve ovo što gradimo, gradimo zahvaljujući donacijama, jer bašta nema izvor finansiranja, a pozivamo sve ljude dobre volje koji su u mogućnosti da doniraju.Radno vreme je od 9 do 19 časova u letnjem periodu, ulaz je slobodan