Higijeničarke, pomoćni radnici, domari i portiri su radnici sa minimalnim primanjima u obrazovanju. Pored smanjenja broja ovih radnika u školama čime im je određena nerealna kvadratura prostora za održavanje po radniku, zbog čega „padaju sa nogu“ od posla, režim im je učinio još jednu skandaloznu nepravdu.
Već duži niz godina zaposleni u obrazovanju su diskriminisani u odnosu na radnike u javnim preduzećima i drugim institucijama. Zakonom o radu i međunarodnim konvencijama garantovana je isplata naknade za topli obrok i regres za korišćenje godišnjih odmora. To pravo je njima ukinuto. Mnogi su potražili zaštitu prava na sudu. Nekoliko presuda je doneto u korist zaposlenih nakon čega Vrhovni kasacioni sud skandalozno menja svoju odluku u totalnu suprotnost tumačeći da zaposleni nemaju ta prava. Na ovaj način ne samo da su radnici diskriminisani već im je nametnuto da plate sudske troškove čak i po 90.000 dinara od svojih mizernih plata od 35.000 dinara.
Partijsko pravosuđe je još jednom pokazalo da su sluge vlasti i da donose odluke po naređenju. Cilj ovakve odluke je zastrašivanje, disciplinovanje i kažnjavanje svih onih koji se „drznu“ da zatraže svoja prava. Režim na ovaj način još jednom pokazuje koliko mu je stalo do obrazovanja.
Petog oktobra je obeležen Svetski dan učitelja. Mi smo taj dan dočekali tako da je kod nas najmanje željeni fakultet upravo Učiteljski fakultet. Pored toga što je ostalo još upražnjenih mesta broj bodova za upis je nikad niži. Jasno je da mladi shvataju da u obrazovanju nema perspektive u čemu su nažalost u pravu. Država koja ne brine o tome ko će sutra učiti decu radi na sopstvenu štetu. Neobrazovano stanovništvo izgleda jedino odgovara režimu. Zbog toga prvi korak ka poboljšanju stanja u obrazovanju mora biti promena ovog režima.