U Srbiji već više od šest meseci ne funcioniše Narodna skupština kao najvažnija državna institucija. Prošlo je tri meseca od lažnih izbora, a još uvek nije izabran čak ni predsednik ove sada potpuno nelegitimne Skupštine jer je čak i sadašnjoj vlasti jasno da se radi o falsifikatu i farsi. Takođe, Vlada Srbije kojoj je odavno istekao mandat – već tri meseca radi u tehničkom mandatu. Praktično u Srbiji danas ne funkcioniše niti jedna državna institucija izuzev Predsedništva Srbije koje je uzurpiralo svu vlast u državi. Ustavni sud Srbije se samoukinuo, RTS nema direktora, Republičko javno tužilaštvo ne postoji, a Regulatorno telo za elektronsko medije (REM) i Agencija za borbu protiv korupcije pretvorili su se u svoju suprotnost. Aleksandar Vučić je postao i predsednik Skupštine, i predsednik Vlade, i ministar u svim ministarstvima, i vršilac dužnosti predsednika Ustavnog suda, i direktor RTS-a… Predsednik SNS uživa u protivustavnoj uzurpaciji svih državnih institucija i funkcija, i namerno odugovlači formiranje nove vlasti nastale na lažnim izborima kako bi što duže trajao ovaj period apsolutnog ličnog režima.
Gotovo svakodnevno kršenje Ustava Srbije od strane predsednika države najbolje se vidi na primeru Kosova i Metohije. Ko je ikada ovlastio Vučića da pregovara o budućem statusu KiM? Ne postoji niti jedna odluka Vlade Srbije kojom se on ovlašćuje za to niti prema podeli vlasti to može biti njegov posao. Nikada u Narodnoj skupštini nije usvojena pregovaračka platforma niti se zna na osnovu koje platforme Vučić uopšte odlazi na pregovore u Vašington i Brisel. Predsednik SNS nikada nije saopštio javnosti svoj dugo najavljivani plan za rešenje pitanja KiM. Pregovori se vode u tajnosti, iza scene, mimo znanja javnosti i demokratskih procedura, što je skandal s obzirom da se radi o najvažnijem nacionalnom i državnom pitanju.
Nema sumnje da bilo kakvi razgovori i dogovori o „sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu između Beograda i Prištine” vode ka priznanju lažne države Kosovo kao nezavisne i omogućavaju joj ulazak u Ujedinjene nacije, što u sledećem koraku vodi ka ujedinjenju tzv. Kosova i Albanije u Veliku Albaniju, koja predstavlja najveću bezbednosnu pretnju u regionu. Stav Srpskog pokreta Dveri je jasan: stavljanje potpisa na priznanje nezavisnosti lažne države Kosovo od strane aktuelne vlasti u Beogradu bilo bi protivustavno, suprotno Rezoluciji 12 44 SB UN i – u slučaju da to uradi predsednik Srbije – gaženje predsedničke zakletve na Ustavu i Jevanđelju, što ćemo smatrati otvorenim aktom veleizdaje.
Priznanje okupacije dela državne teritorije i urušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta su teška krivična dela za koja po Krivičnom zakoniku sleduje višegodišnja zatvorska kazna. Bez obzira šta tražila ili dobila kao kompenzaciju za svoj potpis u Vašingtonu ili Briselu, Vučićeva neovlašćena delegacija nema nikakvo pravo da se odriče i najmanjeg dela KiM i otuđuje ogroman deo naše državne teritorije. Jedini ispravan pristup ovoj temi bio bi zahtev države Srbije da se pitanje statusa KiM vrati tamo gde mu je i mesto, a to je Savet bezbednosti UN. Druga opcija je da bez obzira gde se dalji pregovori odvijaju, njima mora da prisustvuje i predstavnik Ruske Federacije radi osnovnog balansa u međunarodnim odnosima, jer je potpuno besmisleno da se kao moderatori za rešavanje ovog kompleksnog pitanja nameću zapadne države koje su nas bombardovale i priznale kosovsku nezavisnost. Ako Aleksandar Vučić njima duguje podršku za dolazak na vlast u Srbiji, ili ima bilo kakve druge lične i stranačke aranžmane, to ne znači da svoje dugove, šeme i kombinacije sa strancima može da plaća na štetu srpskih nacionalnih i državnih interesa.
Boško Obradović
Predsednik Dveri