Predsednik Dveri Boško Obradović komentarisao je dvodnevnu posetu francuskog predsednika Makrona Srbiji:
- Apsolutno sam otvoren i raspoložen za resetovanje i poboljšanje odnosa sa našim nekadašnjim zapadnim saveznicima iz vremena Prvog i Drugog svetskog rata, poput Francuske ili SAD. Uprkos njihovom učestvovanju u NATO bombardovanju Republike Srpske 1995, i Srbije i Crne Gore 1999. godine, uvek postoji prostor da se vratimo na vreme savezništva.
Istoriju naših diplomatskih odnosa ne treba posmatrati samo u svetlu poslednjih 30 godina kada su oni uvek stajali na strani suprotnoj od pozicije Srbije i zajedno sa drugim zapadnim državama učestvovali u bombardovanju naše zemlje i okupaciji KiM. Postoji i bogata istorija savezničkih odnosa pre toga, iz vremena Prvog i Drugog svetskog rata. Nama velike zapadne države ne treba da budu neprijatelji i moramo da otkrijemo kada smo i kako od saveznika postali neprijatelji i da klatno naših odnosa vratimo na stranu savezništva. Srbi su najveći narod i država na Balkanu i pitanje je kako su između nas i Hitlerovih saveznika iz Drugog svetskog rata na Balkanu – izabrali njih. Treba da učinimo sve što je do nas da se to promeni, ali za prijateljstvo i savezništvo među narodima i državama su potrebne dve strane.
- Sadašnja spoljna politika Srbije služi izgleda samo da bi američke, francuske, nemačke, ruske ili kineske firme dobile unosne poslove u Srbiji i eksploatisale naša prirodna i privredna bogatstva. To nije u našem ekonomskom interesu, već isključivo u službi očuvanja aktuelne vlasti. Ako nas svako milovanje po glavi našeg predsednika od strane svetskih državnika košta u našoj rudi, vodi, zemlji, infrastrukturi ili novim finansijskim zaduženjima, onda je to za nas preskupo i nije u našem nacionalnom i državnom interesu.
- Nije prijateljstvo ako ti neko otima deo državne teritorije i eksploatiše tvoja prirodna i privredna bogatstva. Mi smo veoma zainteresovani za obnovu starog prijateljstva i savezništva, ali ne i za kolonijalni status Srbije kojoj se otima deo teritorije i drugi nacionalni resursi. Onako kako je nesrećni narod, doveden autobusima na silu da prisustvuje još jednoj samopromociji predsednika Srbije, na Kalemegdanu aplaudirao Makronovim rečima o dve države – Srbiji i Kosovu – tako očito Vučić zamišlja da sprovede ideju priznanja nezavisnosti Kosova i razgraničenja između dve nezavisne države, a da za to dobije aplauz. Od kada se aplaudira za izdaju i veleizdaju?