Predsednik Odbora za privredu i finansije beogradskog odbora Narodne stranke Borislav Borović izjavio je danas da 80 odsto građana Srbije ostvaruje prihode manje od prosečne plate i da minimalna potrošačka korpa za tročlanu porodicu iznosi oko 39.000 dinara, što znači da svakom članu domaćinstva ostaje 195 dinara dnevno za hranu i piće.
„Da li je to ideal koji građanima nudi ministar finansija Siniša Mali, koji se hvali da će minimalna zarada stići minimalnu potrošačku korpu do kraja 2023. godine? Po minimalnoj potrošačkoj korpi, mesečno za odeću i obuću po članu domaćinstva odlazi 387 dinara, za zdravlje 489 dinara, za prevoz 754 dinara, za telefone 330 dinara ili po 500 dinara mesečno za kulturu i rekreaciju. Za hranu i bezalkoholna pića, taj iznos je oko 17.500 dinara mesečno ili 585 dinara dnevno“, rekao je Borović.
„Primanja ispod minimalne potrošačke korpe ima tri miliona građana Srbije, ne računajući decu koja primaju socijalnu pomoć, jer prihode manje od 39.000 dinara ostvaruju oko 1,2 miliona penzionera, 900.000 zaposlenih radnika, 250.000 starijih od 65 godina koji nisu stekli pravo na penziju i 600.000 onih bez posla“, dodao je Borović.
Borović je naveo da je Srbija postala država nepodnošljivih socijalnih razlika, iako mediji pod kontrolom vlasti ubeđuju građane da je stanje suprotno i da se nikada nije bolje živelo.
„Većina naroda oseća veliki raskorak između medijskih hvalospeva i realnog života, jer sa svojim primanjima ne mogu da plate račune i da se prehrane“, rekao je Borović.
Borović je dodao da se bruto društveni proizvod iskazuje u evrima, iako je reč o dinarskom parametru pretvorenom u evre po postojećem kursu, pa je tako iskazan BDP nerealan, jer je kontaminiran godišnjom inflacijom i precenjenim kursom dinara.
„Vlast se, međutim, nikada ne ’hvali’ visinom BDP-a po glavi stanovnika, koji je realniji pokazatelj standarda građana. Ne ’hvali’ se sa razlogom, jer je Srbija tu na samom dnu Evrope, i u regionu je uspešnija samo od uspešniji Albanije, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine“, rekao je Borović.
Borović je naveo da „ni tako nizak iznos BDP-a po glavi stanovnika nije dostupan velikoj većini stanovnika Srbije“.
„Slična je manipulacija i sa prosečnim platama, koja se izračunava preko zbira svih zarada podeljenim brojem onih koji zarađuju i ne pokazuje realne prihode većine zaposlenih. Medijana prihodi međutim pokazuju, da oko 80 odsto ljudi u Srbiji ima manje prihode od prosečne plate, a da samo 20 odsto zaposlenih ima prosečnu ili platu koja je veća od prosečnog iznosa“, zaključio je Borović.