Borivoje Radić: Jedan zahtev – formiranje prelazne vlade

Borivoje Bora Radić, po obrazovanju etnolog, u penziji, Kragujevčanima je poznat kao  dugogodišnji političar i pre više od tri decenije jedan od osnivača Demokratske stranke i prvi predsednik Gradskog odbora DS u Kragujevcu. 

Iako u devetoj deceniji gospodin Radić aktivno prati sva politička dešavanja u gradu i državi i otvoreno iskazuje svoje mišljenje o tome. Dugogodišnje iskustvo u političkim vodama i nadasve analitičnost i kritički stav prema stanju u društvu, bilo je povod da ga pitamo šta misli kako bi trebalo dalje organizovati proteste u gradu kako ne bi došlo do osipanja i odustajanja građana da i dalje dolaze.  Inače, i on je redovni učesnik protesta protiv nasilja u Kragujevcu.

• Mislim da je došlo vreme da, oni koji organizuju proteste ozbiljno razmisle na koji način će pozvati građane naredne subote. Sada je prekretnica i ukoliko bi se propustila prilika da se protestima da neki novi impuls, oni će se neminovno osipati. To se već vidi po reakcijama ljudi koji učestvuju u protestu. Atmosfera je takva da se mora pronaći način da oni žive i da im se da novi smisao. Ukoliko se ljudi pozovu na isti način kao do sada, mislim da je to početak kraja protesta. Zbog toga je velika odgovornost na onima koji organizuju protest da pronađu način da ga ožive.

Na koji način bi to moglo da se sprovede?

• To ni malo nije jednostavno ni lako, pogotovo kada sa druge strane stoji vlast koja je gluva na sve zahteve i nije sklona bilo kakvom kompromisu. Vrlo teško je takvu vlast skloniti bez neke sile i uopšte sa njom razgovarati. Ali ta sila postoji, ona je u masovnosti protesta i taj alat ne sme da se izgubi. Zato sve snage treba usredsrediti na to da se do subote pronađe način da se građanima uputi optimistička poruka da će u subotu da se obznani plan daljeg delovanja. Ima načina da se protest oživi – da se građanima jasno kaže da je vlast ostala tvrdokorna i da ne želi da prihvati ni jedan zahtev i da sada treba ispostaviti nove. 
  Zapravo, mora da bude upućen samo jedan zahtev – tražiti raspuštanje aktuelne i formiranje prelazne Vlade. To je, čini mi se, jedini način da se u ovako nezdravoj atmosferi uspostavi kakva-takva država koja će omogućiti da se održe regularni izbori, jer bez prelazne Vlade nema demokratskih izbora. Razlozi za ovakav zahtev postoje, jer ova vlast nije prihvatila ni jedan zahtev građana, nije htela ni da menja ministre, da menja REM, da upristoji medijske kanale koji joj služe, dakle ništa nije prihvatila i mora da ode i to je zahtev koji od subote treba da bude glavni. 

Kako motivisati ljude da se bore za takvu ideju?

• Treba naći način, a jedna od mogućnosti je da se izabere lider pokreta, bez obzira koliko to zvučalo anahrono. To mora da se uradi, mora se naći ličnost koja je nekompromitovana, iz javnog života, ali koja koja nije istrošena ni u stranačkom ni u političkom smislu, ali ima politički vokabular. Takva osoba može da se nađe među ljudima koji protestuju, ima više kandidata, ali treba se složiti oko jednog čoveka koga treba isturiti i da se on već u subotu obrati protestantima. 
  Mislim da bi baš to oživelo proteste i da bi ljudi imali orijentaciju koju bi ta ličnost davala zajedno sa štabom koji bi sve ovo vodio. To je jedan način u dovijanju da se protest ne ospe i da se ljudi dalje motivišu i učestvuju u tome. Teško je pronaći pravi način koji će naterati vlast da popusti. Takođe, možda bi trebalo da poznate javne ličnosti krenu da gostuju po manjim gradovima, kako bi se pojačao inters za protest.

Da li treba promeniti mesto održavanja protesta u gradu?

• Ako bi se pripremilo sve ovo o čemu sam govorio, svakako da bi trebalo razmisliti i o mestu okupljanja, kako u Beogradu, tako i ovde u Kragujevcu. Trebalo bi razmisliti da protesti krenu od Krsta, možda je to najprihvatljivije i to je neka tradicija. Odatle su polazile sve promene, tamo su držani svi mitinzi i nije bilo razloga da se to pomeri kod Gimnazije. Mislim da to nije pravo mesto, a da Kod krsta jeste pravo mesto za proteste.
  Osim toga, izbor govornika je veoma važan i sada treba naći radikalnije i konkretnije govornike koji će držati političke govore, jer ovo je već prešlo u tu sferu i nema mesta za govore koji će samo ispunjavati vreme. Sada treba sve usmeriti u pravcu ostavke Vlade i svi govornici koji budu birani ubuduće moraju imati na umu da je to glavna stvar i da nismo tu radi šetnje i rekreacije, nego da je glavni cilj da se uredi država. Zato ti govori moraju da budu politički obojeni, sa puno naboja i da taj naboj prenesu na masu. 

Očigledno je da se opozicione stranke drže po strani i deluju iz „ilegale” kao tehnička podrška. Da li bi njihovo eksponiranje uticalo na smanjenje broja protestanata?

• Ne bi bilo loše da opozicione stranke izađu iz ilegale i da se objedine oko jedne ličnosti koja bi postepeno preuzimala ulogu vodećeg i usmeravala proteste. To bi bilo beningnije prema onom delu građana koji su zbog režimske propagande alergični na opoziciju i njene lidere. Kada su se u Poljskoj pojavili protesti, masa je bila ogromna, ali tek kada se pojavio Leh Valensa dobili su novu snagu, u stvari svi su čekali ko će da povede narod. Zato ne treba podcenjivati ideju da se pripremi neko ko bi se isturio kao lider.

Šta mislite o ideji da se organizuju izbori za lidera opozicije u Kragujevcu?

• Bio je već takav pokušaj, ali nemamo mi tu kulturu i ja sam veoma skeptičan prema takvom predlogu. Mi jedva organizujemo prave izbore. Jako su slabi opozicioni odbori stranaka u Kragujevcu, toliko je malo članova i ko bi izašao na izbore za vođu gradske opozicije, ko bi na njima učestvovao? Čini mi se da bi to bilo kontraproduktivno. Razumem takav predlog i to bi bilo idealno, ali u nekim drugim, uređenim državama. Kod nas je rano za to i na nacionalnom nivou, a kamo li u Kragujevcu. Ne vidim čoveka koji bi mogao da bude na čelu opozicije, jer, nažalost, politički život u gradu je zamro, nema ga. Od javnih ličnosti, vanstranačkih, teško je naći nekoga ko je u političkom smislu izgrađen i zainteresovan da zagazi u te vode. To bi bilo jako dobro, jer očigledno je da politička scena traži osveženje. Ovde su, međutim, opozicione stranke do te mere devalvirane i oslabljene da više ne znate ni koje su to stranke koje deluju, a kamoli ko su njihovi lideri. I na slici koja je objavljena prilikom potpisivanja sporazuma opozicije u gradu oko zajedničkog delovanja vidi se da su prisutni oni koji su pri kraju ili van političke karijere i politike, ali nužda ih je naterala da se okupe. A kad nužda natera, onda tu nema mnogo izgleda na uspeh.   

Piše: Gordana Božić, Kragujevačke