Borivoje Radić: Borba za bolji status Kragujevca vodi se četvrt veka

Društvo Grad
Plan razvoja Srbije do 2035. godine predviđa mrežu urbanih centara koju čine Beograd, Novi Sad i Niš. Zatim sledi grupa centara duž Zapadne Morave, u koju spadaju Kruševac, Kraljevo i Čačak, koja vuče nešto što se, kako smatraju urbanisti osovina razvoja. Dok je Kragujevac u grupi sa Leskovcem, Suboticom, Zrenjaninom…
Borivoje Radić, etnolog, osnivač Demokratske stranke u Kragujevcu i Šumadijske regije i narodni poslanik koji je učestvovao u borbi za bolji povoljniji status Kragujevca prilikom usvanjanja prvog Prostornog plana Srbije 1996. godine, kaže da se borba za gad vodi od tada:

I danas kada je predlogom novog Prostornog plana Kragujevac jos više degradiran u odnosu na prethodni pokušava se da se ukaže na činjenicu da Kragujevac svojim značajem zaslužuje da bude tretiran onako kako su tretirani Novi Sad i Niš. Međutim, mali su izgledi da se predlog izmeni i Kragujevac ce i u narednom periodu biti tretiran na sličan način kao i do sada.

Postavlja se pitanje i zašto je tako?

Menja se vlast, menjaju planeri, ali tretman Kragujevca ostaje isti. Sigurno je da je Kragujevac formiran kao značajan regionalni centar, kao univerzitetski grad, grad sa značajnim privrednim potencijalom i po mnogo čemu se ravnopravno može meriti sa Novim Sadom i Nišom. Međutim, postoji i nešto što objektivno stoji a kritičari Plana ne ističu. To je položaj Kragujevca. Smešten van dva glavna koridora – Moravskog i Ibarsko kolubarskog najčešće je zanemarivan kad je u pitanju izgradnja glavnih infrastrukturnih objekata. To je, naravno, veliki hendikep Kragujevca i sva nastojanja da se to izmeni ostaju uzaludna. Po svemu sudeći – ubuduce pažnju treba usmeriti u povezivanje Kragujevca sa Moravskim i Ibarsko kolubarskim koridorom, jer su i jedan i drugi dovoljno blizu da se bez većih problema to može ostvariti.

Dakle, zbog specifičnog geografskog položaja (zbog koga se uostalom i Miloš sa prestonicom tu sklonio od Turaka) Kragujevac se mora na specifičan način dovijati i ubuduće se planski infrastrukturno povezivati sa koridorima, koji ga obilaze i na taj način prevazići ono sto zbog geografskog položaja trpi.

Fotografija: Lazar Novaković
Tekst je objavljen u okviru projekta „Prostorni plan Srbije – A gde je Kragujevac“, kojim će serijom tekstova Glas Šumadije pokušati da rasvetli položaj Kragujevca u novim planskim dokumentima Republike Srbije, kao i pravce razvoja grada. Projekat je podržao grad Kragujevac.
Tagovi:

2 thoughts on “Borivoje Radić: Borba za bolji status Kragujevca vodi se četvrt veka

  1. Potpuno se slažem, i kao stanovnik, i kao urbanista, sa Vama…često kažem da smo mi(Kragujevac) poput slepog creva ali to se može lako preduprediti povezivanjem a to se zna na koji način…putna infrastruktura i zalaganje svih nivoa društva od lokalne samouprave do običnih ljudi.Prvo bi se trebalo krenuti političkom borbom, postavljanjem naših ljudi u Ministarstvima, koga imamo sada, nikoga…ko god ode iz ovog grada, zaboravi na korene…imamo više nego očigledne primere, ne želim ih ni pomenuti jer je najbolje reći, po zasluzi…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.