Potpredsednik Narodne stranke Borislav Novaković bivši je gradonačelnik Novog Sada, čovek koji otvoreno govori o kriminalu vladajućih struktura u Novom Sadu, ali i sukobima klanova unutar Srpske napredne stranke.
Na protestu u Kragujevcu govorio je i o tome da su Vojvodina i Šumadija dve regije koje su za vreme vlasti Srpske napredne stranke gotovo zaobiđene.
S druge strane, prošle nedelje je, na Skupštini stranke Zdrava Srbija, čiji je lider predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović, rečeno da „glas sa Zlatibora treba da čuje cela Srbija“.
Razgovor sa Novakovićem počinjemo pitanjem – šta kažu glasovi iz Novog Sada?
- Novi Sad je u periodu vladavine Srpske napredne stranke postao zapušten grad. Novi Sad je i u bivšoj velikoj državi, u urbanom, komunalnom i saobraćajnom smislu važio za jedan od najuređenijih gradova. Jer je planski građen i ništa u Novom Sadu nije bilo haotično i na mahove. Sada Novi Sad ne može da se prepozna
- Novim Sadom suštinski vladaju Andrej Vučić i Zvonko Veselinović. Kada su u pitanju investicije, postoji nešto što se zove – investicioni urbanizam. Onaj ko ima pare, određuje pravila ponašanja. Gradska vlast praktično krade na tri načina: pre nego što opredeli namenu zemljišta, sebi bliskim biznismenima signalizira na koji način će regulacioni plan regulisati određeni deo grada i oni pre toga kupuju poljoprivredno zemljište, koje će netom posle toga postati građevinsko; drugi način na koji kradu je da prvo sređuju „svoje“ lokacije, ulice i one delove grada u kojima su poljoprivredno zemljište kupili njihovi biznismeni i plaćajući im nerealnu cenu za eksproprijaciju, po drugi put zarađuju na potpuno nelegalan način; prvo njihovi biznismeni kupuju zemljište, a onda grad iskazuje potrebu za eksproprijacijom baš tog zemljišta; treći način je podizanje spratnosti.
- U Novom Sadu postoji urbanistički haos, savetnik gradonačelnika Slobodan Milić Bocara i njegova privatna firma, registrovana na njegovu ženu, grade dva naselja u vrednosti od 20 miliona evra i praktično Novi Sad je eldorado za kriminalce, koje predvode Andrej Vučić, Zvonko Veselinović i gradonačelnik Miloš Vučević sa svojim pomoćnikom Slobodanom Milićem Bocarom.
Kragujevac su zaobišli autoput Miloš Veliki i Moravski autoput, a prema dostupnom planu i novi Vožd Karađorđe zaobići će Kragujevac. Bili ste gradonačelnik Novog Sada, koliko nedostatak infrastrukture utiče na razvoj jednog grada veličine Kragujevca?
- Imam utisak da je Kragujevac dvostruko kažnjen. S jedne strane, kažnjen je od strane republičke vlasti i Aleksandra Vučića lično. Gotovo da ne postoji grad u državi koji je na taj ružan način skrajnut, izopšten… Za razliku od poslovice da svi putevi vode u Rim, imam utisak da ni jedan put ne vodi ni u Kragujevac, ni pored Kragujevca. A to je politika Aleksandra Vučića.
- Ne možete razvijati jedan grad koji se po broju stanovnika bliži 300.000 koji nema infrastrukturu. Elementarna infrastruktura je autoput. Ako Kragujevac ostane skrajnut i ako sve glavne komunalne infrastrukturne investicije, od puteva do gasnih komunikacija, zaobilaze Kragujevac, ne vidim načina da se Kragujevac razvija.
- Pretpostavka da se Kragujevac, kao gravitaciona tačka Šumadije, ali i jedan od četiri najvažnija grada u celoj državi, razvija jeste da se promeni politika republičke vlade i Aleksandra Vučića, koji očito vuče kompleks još iz vremena kada je bio sekretar Srpske radikalne stranke. Jer, Kragujevac nikada nije bio radikalski, on je uvek ovde gubio izbore. I iz tog gubitničkog mentaliteta imam utisak da je zadržao mržnju i prezir prema Kragujevcu. I da namerno ne želi da učini ni jedan korak kao predsednik države, a ranije i kao premijer, kojim bi olakšao da Kragujevac bude primamljiviji za investitore. Jer, ako je primaljiviji za investitore, onda se mogu očekivati nova radna mesta, podizanje životnog standarda i drugačiji Kragujevac.
Kakava je medijska situacija u Novom Sadu? U Kragujevcu, prvi put u 85 godina, nedeljnik Kragujevačke, novina nastala iz nekadašnje Svetlosti, nije izašao jer redakcija nije imala novca za štampu.
- Već sam rekao da je Kragujevac dvostruko kažnjen. Drugi put je kažnjen načinom na koji je biran gradonačelnik Kragujevca. Radomir Nikolić svojom profesionalnom biografijom, životnim iskustvom, onim što zna u politici, nema kapacitet da upravlja ovako velikim i kompleksnim gradom. Kao bivši gradonačelnik Novog Sada mogu da kažem da je teže upravljati gradovima, nego celom državom. Svaka greška je vidljiva. Ne možete da uveravate ljude da je toplo, ako je hladno, da kažete da imate dobru infrastrukturu, ako je prepuna rupa… Na republičkom nivou možete da se bavite demagogijom, da sve što je loše pripisujete prethodnicima ili opstrukciji opozicije. U lokalu to ne može. Očekujem da na prvim poštenim izborima, a to nisu izbori koji se raspisuju za 26. april, nego drugi, koje ćemo tek da izdejstvujemo, Kragujevac dobije pravu ponudu i uspešnog gradonačelnika koji će da vodi grad.
- Kada je o medijskoj situaciji reč, u Novom Sadu je slična, s tim što imamo Radio 021 i portal, koji je jedan od najuticajnijih u Vojvodini i objektivno izveštava. U Kragujevcu se sužava prostor za drugo i drugačije mišljenje i zbog toga moramo biti budni i vršiti sve vrste institucionalnog i vaninstitucionalnog pritiska da nam se to dalje ne događa.
Jedno vreme se u Srbiji govorilo o ravnomernom regionalnom razvoju. Ako se prate nacionalne televizije, može se steći utisak da se Vojvodina brže i više razvija trenutno od drugih regiona. Predsednik Vučić malo malo, pa otvori neku fabriku u Vojvodini.
- To je pogrešna predstava. Imam utisak da su Kragujevac i Novi Sad slični, jer su to dva kažnjenička grada. Nema ništa u zadnjih osam godina u Novom Sadu što bih mogao da označim kao kapitalnu investiciju, koja će ostati posle ove vlasti. Koja popravlja kvalitet života, koja može da bude stabilizator budžeta i o kojoj će se pričati kao o nečem što je obeležilo vlast SNS-a, bez obzira šta mi kao opozicija mislili o tome.
- Isto je i u Kragujevcu. Recite mi jednu investiciju u Kragujevcu za koju ćete moći da kažete – ovo je urađeno u vreme vlasti Radomira Nikolića. Toga nema, niti će biti.
- Ako i postoji predstava da se otvaraju fabrike, reč je o prljavoj tehnologiji, firmama u kojima su plate 200-300 evra, i koje država subvencioniše. Stvar postaje kompleksnija ako se zna da je Novi Sad grad koji je na svetskoj mapi prepoznat po svojim IT stručnjacima. Vučić je doveo Continental, uglednu firmu iz Nemačke, davao im podsticaj za razvoj u Novom Sadu i činio konkurenciju našoj IT industriji. Onda je ta konkurencija, koja je dobila subvencije od države, nudila veće plate veće plate našim stručnjacima od domaćih firma.
- Zato sam da dolazi strani kapital, ali to ne sme da bude prljava tehnologija, moraju biti firme koje imaju plate koje ne ponižavaju ljude kao sada i to ne mogu da budu firme koje Vučić, iz svog radikalskog kompleksa, kada nije bio prihvaćen od strane međunarodne zajednice, čašćava novcem iz republičkog budžeta, a na štetu domaćih firmi.
Kako tumačite da i partije koje su svojim programima nekada zagovarale regionalizaciju i decentralizaciju Srbije sada to i ne pominju?
- Kod nas postoji čitava pravna škola koja smatra da je integrisana država samo država koja je centralistički uređena. Naravno da je to glupo. Imamo jednu složenu društvnu situaciju, razuđenu društvenu strukturu. I svaka država mora svojom organizacijom da odražava društvenu strukturu. A Srbija je raznolika. Kod nas se širi fama da svaka decentralizacija slabi državu, što je smešno.
- U ovom trenutku imamo Novi Sad i Beograd kao dva centra u koja dolazi najveći broj ljudi. Cena je da Novi Sad i Beograd bivaju pretrpani, a da se Vojvodina i Srbija prazne. To nije razvojna politika. Ravnomerna razvojna politika se vodi tako što kroz poreze, zakonodavnu aktivnost stimulišete ljude da ostanu gde su rođene, a ne da svi hrle u dva tri velika centra.
- Bez decentralizacije i deakumulacije moći iz velikih gradova nemoguće je razvijati ovu državu. Mislim da je politička korumpiranost razlog što su se stranke koje su se nekada zalagale za decentralizaciju i ravnomerni razvoj sada ućutale. One su ušle u dil sa Vučićevom vlašću, neki od njih su Vučićevi koalicioni partneri i ućutkani su privilegijama. Ali, ako su oni ućutkani privilegijama ulaskom u vlast sa Srpskom naprednom strankom, opozicija mora da insistira na decentralizaciji i ravnomernom regionalnom razvoju, kao osnovnoj razvojnoj pretpostavci Srbije.
Iznosite veoma teške optužbe na račun novosadske vlasti, ali i Andreja Vučića, brata predsednika Srbije. Imate li dokaze za to što tvrdite?
- Za sve što tvrdim imam dokaze. Ne postoji ni jedna moja tvrdnja koja nije potkrepljena papirom od institucija koje su nadležne za određenje oblasti. Novi Sad ima formalnog gradonačelnika koji se zove Miloš Vučević i stvarnog gradonačelnika koji se zove Andrej Vučić. A celom kriminalnom scenom Novog Sada upravlja Zvonko Veselinović. Ne postoji ni jedan kriminalac u Novom Sadu koji nije na vezi sa SNS-om. Cela kriminalna mreža, od Zvonka Veselinovća do poslednjeg novosadskog šibicara, upregnuta je samo u jednom pravcu – da skupi što više kapilarnih glasova.
- Nigde kao Novom Sadu u ne postoji sprega vlasti s kriminalom. Nigde se tako temeljno ne kupuju glasovi. I nigde SNS-ova struktura nije tako kerberski, ideološki ostrašćena. Da mogu, oni bi nas fizički eliminisali. Ali, kada bi sutra bili održani slobodni izbori, čak bez velike medijske pompe, samo da eliminišemo faktor kupovine glasova, tvrdim da SNS gubi Novi Sad. S druge strane, ako opozicija ide od vrata do vrata sa letkom u ruci, a stotine novosadskih kriminalaca s novcem u ruci, i kao na stočnoj pijaci nudi dve, tri, pet hiljada dinara… Sada, kako kažu, kupuju glasove – u pretplati. To znači da daju dve hiljade dinara svakom Novosađaninu, koji će kasnije, na dan izbora, dobiti još novca koliko berza bude određivala.
Deluje pomalo groteskno kada visoki državni i funkcioneri vladajuće stranke govore o tome kako su ugroženi, kako im se preti… Vi otvarate teme o kriminalu vladajućih struktura, o klanovima unutar Srpske napredne stranke. Da li strahujete za sebe ili porodicu?
- Zazvučaće morbidno, ali ako želite da se bavite politikom u Srbiji Aleksandra Vučića morate da pođete od pretpostavke da ste mrtvi. I utoliko vam niko ne može nauditi. Psihološki morate raščistiti sa mogućnošću da ste ugroženi, uključujući i životnu ugroženost. Ukoliko niste spremni na tu vrstu rizika, bolje se odmah povucite. Imam utisak da vreme koje dolazi neće biti vreme popuštanja stega. I kako se budu približavali padu sa vlasti, tako će pokazivati sve više nervoze, brutalnosti i njihova sklonost da zloupotrebljavju institucije, dolaziće sve više do izražaja.
- Koštunica je pružio ruku Tadiću. Tadić je pružio ruku Nikoliću. Plašim se da Vučić neće pružiti ruku nikome. Imamo N1, koji je jedna od retkih tačaka objektivnosti, kao i Glas Šumadije, ako imate medijski mrak i nemogućnost da se čuje drugo i drugačije mišljenje, horde kriminalaca koje organizuje Srpska napredn stranka, kako može da izgubi. I znajući to, on legalistički poručuje – izađite na izbore i pobedite. Zato mislim da moramo da se borimo.
Pre neki dan je pokret „1 od 5 miliona“ saopštio da će, ukoliko neke stranke izađu na izbore, i oni učestvovati. U javnosti se stekao utisak da su organizatori protesta „1 od 5 miliona“ najbliži Savezu za Srbiju. Može li se desiti da se i neka od stranaka Saveza pokoleba i donese odluku da, ipak, učestvuje na izborima?
- Ne vidim ni jednu stranku Saveza za Srbiju koja bi mogla da donese takvu odluku. Mislim da se taj pokret širi. Mislim da je važno da se uđe u svaku kuću. U Srbiji postoje delovi zemlje koji nemaju internet, koji su „osuđeni“ da gledaju smao PINK i RTS.
Vi ste i potpredsednik Narodne stranke. Jedan broj građana i političkih partija, građanski orjentisanih, smatra da je Narodna stranka proruski opredeljena. Da li je to tačno?
- To je smešno, neozbiljno i nije utemeljeno na činjenicama. Mislim da ni opozicija, ali ni mi kao narod ne bi trebalo da upiremo pogled ni prema istoku, ni prema zapadu. Jaram Vučićeve vlasti moramo sami kao narod da zbacimo i time potvrdimo integritet i sposobnost da samostalno upravljamo svojom sudbinom.
U Kragujvcu ste govorili na protestu „1 od 5 miliona“. Oni su prošle godine bili intenzivni, pa su se jedno vreme ugasili, da bi u pojedinim gradovima ove zime ponovo krenuli. Kakvu im sudbinu predviđate?
- Čudna je situacija u kojoj se domet protesta meri brojem prisutnih. Pa ako je pet hiljada, onda ste egzaltirani. Ako se skupi 200-300, padnemo u bednjak i smatramo da je protest neuspešan. Za mene je mnogo važnija snaga poruke, ko govori i kako govori. Da li u Kragujevcu i Novom Sadu šeta pet hiljada, ili sluša 500 ljudi, nije uvek presudno važno. Mnogo je važnije šta misle ljudi koji nisu bili na protestu, ali je do njih stigla poruka.
- Mi smo sada kao ljudi u prvobitnoj hrišćanskoj zajednici. Ono čime se sada bavimo je – propoved. Idemo od grada do grada, od ulice do ulice, od kuće do kuće. Širimo ideju demokratije i civilzovanog društva. Jer, od kada je Vučić došao na vlast, politička scena se ne deli ni na levo, ni na desno. Deli se na civilizovano i pristojno i necivilizovano i divljački. On predvodi jednu necivilzovanu opciju koja krši ljudska prava, krši medijska prava, koja ne priznaje političke protivnike kao ravnopravne takmace, koja vređa i nipodaštava, koja je stvorila političku kulturu konflikta i sukoba. On je u javni govor uveo vokabular huligana. Izrazi koje koristi su – kreteni, ološ… Da li priliči predsedniku države da koristi te izraze?
- Zbog toga moramo napraviti što širi blok, koji ne mora biti ideološki konzistentan, u kome ne moramo da se grupišemo po ideološkoj i programskoj srodnosti. Jedina tačka koja mora da nas objedinjuje jeste da postoji država, da u državi vladaju institucije i zakoni i da volja pojedinca ne sme biti iznad onoga što je državni interes i što su institucije i zakoni.