Boris Herman, Kragujevčanin, građanski aktivista, specijalni pedagog, volonter… Ovo poslednje naročito, pošto prvo što pita, kada vidi da je potrebno, glasi: „Kako mogu da pomognem?“.
- Do samog upisivanja fakulteta već sam stekao neko iskustvo u pomaganju. Delili smo kuću sa izbeglicama iz Bosne jer se kod nas u porodici podrazumevalo da pomognemo ako možemo, kaže Herman.
Rođen je u Kragujevcu marta 1981. godine. Odrastao uz sve moguće muzičke instrumente. Završio nižu muzičku školu za klarinet. Uporedo svirao kontrabas u KUD-u. Posle osnovne škole završava srednju ekonomsku, ali već tada zna čime u životu želi da se bavi.
- Petooktobarske promene i studiranje mi je počelo u istom danu. Kroz studije smo pratili reforme koje su usledile nakon pada Slobodana Miloševića. Život u Beogradu omogućio mi je da neposredno budem svedok nekih postpetooktobarskih dešavanja. Pred kraj studiranja odužio sam šestomesečni dug državi boraveći u kasarni na Dedinju kao pripadnik bataljona vojne policije u Gardijskoj brigade, priča Herman.
Posle fakulteta nekoliko godina je, veli, volontirao u Dečijem domu Mladost u Kragujevcu.
- Kao osnovac školske dane smo delili sa decom iz doma koji se nalazi u neposrednoj blizini moje osnovne škole.
U Dečjem domu prima i „pravu platu“ ali, kaže na žalost, nakon promene sistema u državi 2012. godine, „socijalna zaštita biva skrajnuta“, pa četiri godine kasnije ostaje bez posla, navodi. Tokom 2016. godine sedam meseci radi na otvaranju svratišta za decu u Kragujevcu, da bi narednih godinu dana proveo u kampu u Šidu, radeći sa izbeglicama sa Bliskog istoka. Od pokušaja da osnuje svratište za decu i mlade u Kragujevcu, ne odustaje ni nakon povratka u rodni grad.
- Na žalost, bezuspešno još uvek. U međuvremenu, u želji da pomognem svojim prijateljima koji su izašli iz zatvora nailazim na njihovo udruženje „Posle kiše“ i od 2018. godine aktivno pomažem udruženju. Ideja je da se bivši zatvorenici vrate “normalnom životu”… Osnovali smo pekaru u kojoj rade, nekadašna zatvorenica pokrenula je sopstveni salon lepote, ističe naš sagovornik.
Boris Heramn trenutno je na doktorskim studijama na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Smatra da je to kvalitetan fakultet u rangu sa ostalim državnim fakultetima tog tipa i kvaliteniji nego privatni fakulteti. Reč pomoć je i dalje ključna: Pomaže, kaže, male lokalne medije da postanu veliki. Aktivno učestvuje u radu neformalne grupe “Kragujevac slobodno” koja za cilj ima uspostavljanje dijaloga i bolje komunikacije između političkih i društvenih aktera u Srbiji a posebno u Kragujevcu. U vezi je sa Suzanom Đorđević, građanskom aktivistkinjom, samostalnom odbornicom u Skupštini grada Kragujevca i inicijatorkom formiranja grupe “Kragujevac slobodno”.
možda za tekst nje važno, ali Herman je član Narodne stranke
Pre toga bio član ZZS, zatim u Jankovicevom izbornom štabu, sada u Narodnoj a slihta se ovim akademicima. Bas građanski aktivista. Pre bih rekla da juri udomljenje.
Time treba da se dici stranka sto ima clana kao sto je Boris.
Najlakše je reda radi kritikovati bilo koga. Momak ima puno interesovanja, i to je za respekt.
Uz to, gradski je lik, tako da zaslužuje podršku i razumevanje.