Proteklih godina vodi se permanentna borba za Kragujevac. Ne mislim na političku, već borbu za novi Centar Izvrsnosti i Banku matičnih ćelija pri Fakultetu medicinskih nauka. Ne želim da zalazim iza kulisa i nekada niskih pobuda sa pitanjem kome smeta izgradnja Centra. Moja namera je da ponovo, i ako je potrebno ponovo i iznova, objasnim zašto je Centar od izuzentne važnosti za Kragujevac i Srbiju. I ako to shvatimo i prihvatimo, odgovor na pitanje zašto nekome Centar smeta se nameće sam po sebi.
Centar će obuhvatati tri jedinice: nastavnu, naučnu i onu koja treba jedno i drugo da spoji i prevede u nove terapije za lečenje bolesti. I sve tri su podjednako važne i tesno povezane i zato je poželjno da budu pod istim krovom. Bolja i moderna učila, oprema za studente, mlade naučnike i predavače je deo programa koji će Centar ponuditi. To MORA jer jedino tako možemo da budemo konkurentni i uhvatimo korak sa naukom i tehnologijom koje će se, ako ovako nastavimo, i dalje dešavati negde drugde i primamljivati naše naučnike i lekare da napuste zemlju. Srbija se topi, nestaje, zvanično izgubi 35.000 stanovnika godišnje. Gubitak ljudi je najveći, da ne govorimo o onom koji nastaje kada nekoga školujete a on/ona odu kao formirani stručnjaci nekome drugome na ruke.
A nekome drugome na ruke odlazi i novac iz Srbije jer Srbija vapi za Bankom matičnih ćelija. Ako znamo da je protekle decenije broj banaka u svetu porastao za dve hiljade procenata, a mi čekamo našu onda shvatamo i medicinski i komercijalni značaj jedne Banke. Matična ćelija, moćno sredstvo u borbi protiv bolesti i razumevanju kako one nastaju bilo da su bolesti jetre, srca, krvnih sudova, rak, povrede, neurodegenerativne bolesti… lista bolesti je duga ali da bi koristili matične ćelije i skratili tu listu ćelije moraju da ispunjavaju standarde da bi se koristile kao lek. Te standarde JEDINO omogućava Banka, bez tog sertifikata ispitanog i potvrdjenog kvaliteta ćelija nema klinički čistih i upotrebljivih ćelija, nema primene. Neko će reći to je skupo. Jeste. Ali koliko košta bolest, koliko vredi zdravlje? Da ne ponavljam da Srbija godišnje gubi osam miliona evra time što uzorke matičnih ćelija šalje u inostranstvo, a ko zna koliko time što pacijente na lečenje šalje u inostranstvo. Opet nekome drugome. Vrednost tržišta za matične ćelije, koje iz godine u godinu raste, je u međuvremenu dostiglo vrednost od preko sedam milijardi dolara.
Mada je teško, mnogi ljudi godinama ponavljaju značaj Centra i Banke i bore se da ih Kragujevac najzad i dobije. Sa izvinjenjem da se ostali koji ne posustaju u toj borbi ne uvrede i naravno ne odustanu, najpre želim da istaknem profesora Nebojšu Arsenijevića, ne zato što je, kako radovi na Centru odmiču sve češća meta prljavih kampanji, već zato što i kao dekan fakulteta i kao rektor univerziteta neumorno čini da Centar počne sa radom. On je bio taj koji je, još pre mog povratka u zemlju, PRVI shvatio važnost ovog projekta i učinio sve, ne samo da i sam budem deo kragujevačkog tima, već i da dobijemo akreditaciju, da povećamo broj naučnih radova, da se uvede finansiranje rada mladih naučnika, da dobijemo nekoliko domaćih i medjunarodnih projekata i da se sa izgradnjom Centra započne. Zato mislim da i on i svi mi koji želimo Centar moramo da istrajemo i dovršimo započeto. Ne samo zbog nas, već i zbog onih kojima je on neophodan i koji će u njemu raditi. Pre mnogo godina rečeno mi je: “specijalna bolnica za lečenje steriliteta u Leskovcu? Nema šanse da ona proradi.“ Ove godine bolnica slavi 10 godina uspešnog rada.
Možda je to jedan od odgovora na početno pitanje zašto nekome smeta Centar u Kragujevcu? Strah od USPEHA.
Miodrag Stojković, genetičar i naučnik