Velika mi je čast, ali osećam i ogromnu odgovornost dok stojim večeras ovde pred vama – dostojanstvenim, slobodnim, hrabrim i pravdoljubivim građanima Kragujevca. Odgovornost utoliko veću, jer sam pozvana da vam se obratim kao novinarka, u zemlji u kojoj su mediji postali poligon beščašća, i u gradu, u kom su voljom moćnika, nekada ugledne medijske kuće dovedene na ivicu opstanka.
Neću vam govoriti o tome da u Srbiji već godinama vlada mrak, da je ukinuto pravo na drugačije mišljenje, da se svaka kritika tumači kao neprijateljsko delovanje protiv države, da su dijalog i debata zaboravljeni pojmovi… Vi to znate, svakodnevno osećate posledice takvog stanja. Uostalom, to vas je i izvelo na ulicu.
Želim da iskoristim ovu priliku da vas pozovem na solidarnost i podršku novinarima koji časno i odgovorno rade svoj posao u nemogućim uslovima, koji uprkos pritiscima, pretnjama i osporavanju, brane čast i dostojanstvo profesije, bez koje nema razvoja demokratije, otvorene i slobodne društvene zajednice. Želim da vas pozovem da kao publika pružimo podršku medijima koji izveštavaju o temama koje su nam zaista važne, kojima je javni interes ideja vodilja i koji svoj program kreiraju u skladu sa etičkim i profesionalnim standardima. Želim da na taj način pošaljemo poruku mladim i obrazovanim ljudima, koje bi aktuelno stanje u medijima moglo da obeshrabri i natera da odustanu od novinarstva, da im poručimo da ima smisla, da su nam potrebni, da je važno, da neko vidi i prepoznaje trud i profesionalizam, da je granica između laži i istine, izveštavanja i propagande, itekako jasno uočljiva.
Važno je da pošaljemo takvu poruku upravo iz Kragujevca, jer je naš grad kolevka novinarstva, jer su upravo ovde štampane prve novine u Srbiji. Jer smo nekada čitali “Svetlost”, list zbog kog su nam drugi zavideli, jer smo slušali Radio Kragujevac, koji su stvarali neki od najboljih spikera i novinara u Srbiji, jer smo imali televiziju, koju su u protestima 90-ih građani bili spremni da brane od nečasnih namera vlasti, kojoj su verovali i čiji su opstanak 2017. podržali sa 10 000 potpisa.
Važno je da poručimo da ovaj zvižduk i negodovanje koji se svake subote čuju kad kolona zastane ispred prostorija RTK, nije upućen Radio- televiziji Kragujevac, instituciji ovog grada, koju su gradili i razvijali profesionalci, od kojih su mnogi večeras ovde, sa nama, koji su u ovom gradu cenjeni i prepoznatljivi kao legende naše profesije. Ne, zvižduk je upućen onima, koji su uz podršku aktuelne vlasti, od RTK napravili amaterski mediji, koji su ponizili i izigrali građane Kragujevca, čijim se novcem, suprotno zakonu,finansira samo taj jedan mediji u gradu. Da li smo više od 200 miliona dinara, koliko je za RTK iz budžeta izdojeno u 2017 i 2018. platili da bi nam prikazivali predsednikova gostovanja na Hepiju, Pinku, Studiju B ili jagodinskoj Palmi?
Verovatno je sve ovo i razlog što je Kragujevac izostavljen sa spiska gradova u kojima će ovog meseca biti održana javna rasprava o medijskoj startegiji. Pored Beograda, Novog Sada i Niša, o razvoju medija i rešenjima za unapređenje postojećeg stanja, razgovaraće se u Čačku, a ne u Kragujevcu, iako bismo ovde imali puno toga da poručimo nadležnima. Ili je upravo u tome problem, jer mi prepoznajemo koliko je pogrešan sistem u kome direktorka RTK, za čijeg je mandata obavljena pogubna privatizacija i televizija prestala da emituje program, može biti nagrađena mestom pomoćnika ministra kulture i informisanja zaduženog za medije.
I za kraj, važno je da poručimo da uprkos svemu ne odustajemo. Naprotiv, istrajaćemo u svojoj borbi za pristojne i profesionalne medije, koji će uvažavati potrebe građana i doprineti da ova zemlja postane država za dostojanstven i pristojan život svojih građana.
