Bogdan Raonić je Kragujevčanin, koji je nedavno započeo doktorat iz matematike i veštačke inteligencije u Cirihu. Aktivan je na društvenim mrežama, analizira političku i društvenu situaciju u Srbiji, prati dešavanja, podržava proteste.
Pre tri godine (8. jula 2020.), u vreme protesta 1 od 5 miliona, bio je među uhapšen studentima i u pritvoru, u Kragujevcu, zadržan je 48 sati.
Razgovor sa Bogdanom Raonićem počeli smo pitanjem – kako mladi naši mladi ljudi u inostranstvu gledaju na proteste Srbija protiv nasilja?
- Mislim da naši mladi ljudi, bili u Srbiji ili u inostranstvu, shvataju da je naša zemlja u velikom problemu. Zahtevi protesta poput ukidanja nacionalnih frekvencija Pinku i Hepiju i regulisanje rada tabloida su stvari koje mnogi mladi ljudi priželjkuju. Mi shvatamo da ove, usudiću se da kažem, mašine za proizvodnju nemorala i neistina polarizuju naše društvo. Svakog dana se tu vrte isti analitičari opšte prakse, koji nam objašnjavaju koga treba da mrzimo, sa kim treba da zaratimo i kome treba da polažemo račune. Tu je i neprestana normalizacija nasilja i prostitucije, u udarnim terminima, na koju nadležni organi ne obraćaju puno pažnje. Čini mi se da ovi zahtevi imaju podršku velike većine građana i da nisu toliko vezani za politiku, koliko za zdrav razum.
U Srbiji su i studenti ustali protiv nasilja. Šta ih je, po tvom mišljenju, sada motivisalo?
- Tenzije u društvu su decenijama postajale sve veće i sada je sve to kulminiralo. Ovaj protest nije samo protiv nasilja. On je nada da ćemo ipak uhvatiti voz za moderno i prosperitetno društvo. Studenti su osetili da je ovo jedan od poslednjih vozova. Ne budemo li ga svi zajedno uhvatili, oni će uskoro hvatati letove za Nemačku, Kanadu i Švajcarsku a mi koji smo u inostranstvu ćemo izgubiti želju da se vratimo. Ja sam po prirodi veliki optimista i verujem da će Srbija uspeti.
Možete li sa strane da proceniš kako će se razvijati situacija sa protestestima?
- Mislim da ishod protesta zavisi isključivo od građana. Ovi protesti nisu trka na 100 metara, nego maraton. Važno je da budemo uporni i da ne odustajemo od zahteva. Mnogo je važno ponavljati da su zahtevi vezani za pojedine medije prihvatljivi i poželjni za sve. Nevezano koju političku opciju podržavali, regulisanje rada štampanih i elektronskih medija bi sigurno smanjilo tenzije u društvu. Ti zahtevi nisu univerzalni lek, ali se terapija koja je potrebna našoj zemlji može započeti njihovim ispunjenjem.
Kako su u inostranim medijima predstavljeni protesti u Srbiji?
- Protesti su malo prisutni u inostranim medijima. Stranci imaju svoje probleme poput rata u Ukrajini, protestima u Francuskoj i Belgiji, inflaciji, itd. Ove teme su mnogo interesantnije za njihove medije. Zahtevi protesta su ionako unutrašnja stvar Srbije, tako da je mnogo bitnije kako naši mediji izveštavaju o njima.
Ko je Bogdan Raonić? Rođen sam u Kragujevcu. Završio sam sedmi i osmi razred u specijalnom matematičkom odeljenju pri Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, gde sam bio đak generacije. Nakon toga, završio sam Matematičku gimnaziju u Beogradu, kao učenik posebnog mentorskog odeljenja. Osnovne studije iz matematike i fizike sam završio u Parizu na Ecole Polytechnique, gde sam bio student generacije. Primao sam i stipendiju za izvanredne studente na fakultetu, ali i za izvanredne internacionalne studente koju je dodeljivala francuska vlada. Master studije iz primenjene matematike sam završio u Cirihu, na univerzitetu ETH, gde sam sa primao stipendiju za izvanredne studente. Nedavno sam započeo doktorat iz matematike i veštačke inteligencije u Cirihu.
Tekst je nastao kao deo projekta „Unapređenje informisanje građana Šumadijskog okruga“, koji se realizuje uz podršku fondacije Slavko Ćuruvija. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u tekstu nužno ne izražavaju stavove „Slavko Ćuruvija fondacije“ već su isključivo odgovornost autora i redakcije Glasa Šumadije.