Kragujevčanin Bogdan Raonić nedavno je započeo master studije u Cirihu, na univerzitetu ETH, gde je dobio i stipendiju za primenjenu matematiku. Podsetimo, u julu ove godine, proglašen je za studenta generacije za smer matematika i fizika Bachelor programa Ecole Polytechnique u Parizu. Po dolasku u Kragujevac ekipa Glasa Šumadije uradila je i video intervju sa Bogrdanom, koji možete pogledati na kraju teksta. A sada vam u celosti prenosimo intervju koji su sa njim uradila koleginica Jovana Mladenović sa portala infoKG.
Sa Bogdanom smo razgovarali o njegovom talentu za nauku, načinu na koji postavlja i ostvaruje svoje ciljeve, iskustvima koja donose život i školovanje van Srbije. Govorio je o tome šta smatra receptom za uspeh, ali i o očekivanjima kada je reč o novoj životnoj etapi koju je otpočeo u najvećem švajcarskom gradu.
- Cirih je predivan grad. Ljudi su otvoreni za razgovor, vaspitani i pre svega gostoljubivi. Najfascinantnije mi što su vozovi i tramvaji u minut tačni i vrlo lako se planira dan. Univerzitet je ogroman i ima dosta studenata iz svih krajeva sveta. Odmah sam upoznao pedesetak ljudi iz Slovenije, Engleske, Nemačke, Indije, Koreje… Polako se navikavam na grad. Takođe, ima baš puno Balkanaca, tako da često čujem naš jezik na ulicama, rekao je Bogdan na početku našeg razgovora, sumirajući prve utiske nekoliko dana po dolasku u Švajcarsku.
Bogdan je tokom svog školovanja promenio nekoliko obrazovnih ustanova i veoma rano se odlučio da se odvoji od kuće i ode u drugi grad:
- Pohadjao sam tri osnovne škole u Kragujevcu – prva četiri razreda sam završio u OŠ „Svetozar Marković“, sledeća dva u OŠ „Mirko Jovanović“, dok sam poslednja dva razreda završio u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, u matematičkom odeljenju. Odlučio sam da srednju školu upišem u Beogradu, gde sam pohadjao Matematičku gimnaziju. Nakon toga sam osnovne studije završio u Parizu, na Ecole Polytechnique. Studije sam nastavio u Cirihu, na ETH.
- Preseljenje za Beograd već sa 14 godina bilo je moja volja. Znao sam da neću biti blizu svoje porodice i, iskreno, bio sam uplašen. Ali, želeo sam da mi se snovi ispune i tražio sam način. Inostranstvo je bilo samo sledeća etapa. Delom su se neki moji ciljevi i snovi ispunili, ali ih ima još mnogo. Težim ka njima i to me ispunjava. U glavi sam imao, a i dalje imam izgrađen put kojim želim da se krećem. Porodica i prijatelji će uvek biti tu za mene i ja ću uvek biti tu za njih i to je ono što me čini srećnim.
Kada si otkrio talente koje usavršavaš školovanjem i odlučio da nauka bude tvoje životno opredeljenje?
- Talenat za matematiku je definitivno otkrila učiteljica Sandra, u trećem ili četvrtom razredu osnovne skole („Svetozar Marković“). Talenat za fiziku je otkrio moj prvi profesor fizike, Moca (OŠ „Mirko Jovanović“). On je svakako bio moj prvi mentor i davao mi je ne samo akademske, već i savete vezane za moju budućnost. I dan danas se čujem sa njim. Profesori u Prvoj gimnaziji su moje interesovanje doveli na viši nivo. Ne želim da pišem koji profesori, jer ću možda nekoga zaboraviti, ali mislim da će se sami pronaći. Hvala im svima. Dugujem im previše. U prvoj godini Matematičke gimnazije sam bio potpuno opredeljen za nauku. Znao sam da je nauka ono što me ispunjava i čime ću se baviti u životu.
Odlasci na takmičenja, naravno, bili su neizostavni, kao i uspesi. Bogdan je učestvovao na takmičenjima iz fizike, matematike i programiranja. Ima dosta nagrada na državnim takmičenjima, među kojima nekoliko prvih iz fizike. Takođe i bronzu na Juniorskoj balkanskoj matematičkoj olimpijadi.
Bogdana smo pitali i po čemu se život u Francuskoj razlikuje od onog u Srbiji, s obzirom na to da je u toj zemlji proveo dovoljno vremena da može da napravi poređenje.
- U Francuskoj je drugačije. Imam utisak da su ljudi hladniji, manje emotivni i ne vezuju se jedni za druge bez preke potrebe. Stalno slušamo kako je standard u Evropi mnogo viši od našeg. To je zaista istina. To se najbolje vidi po sređenim ulicama, parkovima, po automobilima koji se voze. To se takođe vidi i po ekološkoj svesti, po poštovanju zakona i slično. Pored usavršavaja u nauci, mogu da kažem da sam postao svesniji svoje okoline.
Šta očekuješ od novog životnog poglavlja koje si započeo u Švajcarskoj?
- Pored znanja koje ću nesumnjivo steći, očekujem da upoznam nove ljude. Iskreno, volim da upoznajem ljude i slušam o okruženjima u kojima žive, njihovim zemljama i načinu na koji razmišljaju. Želeo bih više da putujem. Voleo bih da počnem da vozim bicikl češće.
Kakva iskustva jedna mlada osoba stiče školovanjem u inostranstvu?
– Upoznao sam mnogo ljudi u Parizu. Imao sam sreću da budem na internacionalnom programu u kojem su bili prisutni studenti iz pedesetak zemalja, iz raznih delova sveta. Na primer, moj docimer je bio iz Gvatemale. Upoznao sam mnoge kulture i religije. Probao sam hranu za koju pre odlaska nisam ni znao da postoji. Naučio sam francuski jezik. Mogao bih jos puno da nabrajam, ali ovo su, pored znanja koje sam stekao na samom fakultetu, stvari koje će mi ostati u sećanju. Jedan mladi čovek ne sme da dopusti sebi da se usavršava samo u jednom smeru. Nema nikakve koristi od suvog akadameskog usavršavanja, ako ono nije propraćeno, da tako kažemo, socijalnim usavršavanjem.
Uprkos svemu tome, bude trenutaka kada ti je teško što si daleko od porodice i prijatelja. Iako su svi oni na samo dva sata leta, od tih par hiljada kilometara ponekad nastane knedla u grlu. To je druga strana medalje.
Šta je, uz talenat, recept za uspehe koje si u školovanju postigao?
– Rekao je jednom jedan pametan čovek da je talenat samo 5 odsto uspeha. Za ostalih 95 su zaslužni rad, požrtvovanost i odricanje od nekih naizgled bitnih, a ustvari nebitnih stvari. Recimo, prestao sam da gledam serije pre nekoliko godina. Neverovatno je koliko sam vremena trošio na to, totalno neprimetno.
Koji savet bi dao mladim ljudima koji su na prekretnici u svom školovanju?
– Savet za sve koji žele da uspeju je da slede svoje snove i svoju intuiciju. Ovo zvuči kao izlizana fraza, ali je zaista to bila, a i dalje je moja zvezda vodilja. Intuicija i snovi su dve neverovatno jake stvari. Neka slušaju sebe. Niko drugi ne može da odluči šta je to što neko sanja i niko drugi ne može da utiče na nečiju intuiciju.
Gde vidiš sebe u budućnosti?
– Najverovatnije ću upisati doktorske studije iz primenjene matematike. Kao što sam rekao, tu sam pronašao sebe i ne bih da odustajem od toga. Što se tiče dalje budućnosti, voleo bih da se vratim u Srbiju. Ne znam da li će to biti moguće za 10 ili za 25 godina, ali ću se sigurno vratiti. Naš narod i naša zemlja zaslužuju mnogo više od onoga što nam je sada ponuđeno. Naše društvo može i mora da bude slobodnije. Mi smo stvorili nekakvo hibridno uređenje koje se nalazi na staklenim nogama. Kada se budemo probudili iz ovog ružnog sna koji traje decenijama i shvatili da smo mi oni koji treba da odlučuju, tada će se sve pokrenuti. Želim da učestvujem u tom buđenju i stvaranju neke nove, slobodnije Srbije. Zato želim da se vratim.
Šta radiš u slobodno vreme?
– Volim da se bavim sportom. Često vežbam, volim da igram tenis i fudbal, koje sam i trenirao, a pored toga trenirao sam boks i košarku. Volim da čitam. Takođe i da gledam istorijske dokumentarce. Od početka fakulteta sam postao zaljubljenik u istoriju.