I dok Vesić divlja po Beogradu menjajući imena ulica kako mu se ćefne neki naši sugrađani se ne žale na imena (nisu dotle ni stigli) već nemaju ni ulice. Jer, zaista „ono” gde (ili „u čemu”) oni žive nazvati „ulicom” ne bi bilo ni pretenciozno ni sarkastično nego veća laž od „političarske u kampanji”. Sam Oton Župančić kada bi video kakvu su mu džadu dodelili promptno bi post mortem samoinicijativno zamolio da mu takvu „počast” smesta „oduzmu” jer onakve prizore kamenjara i vododerina samo možete da vidite na snimcima Marsa koje šalje NASIN rover i u Mesnoj zajednici Beloševac.
Ekipa portala „Glas Šumadije” uputila se u Ulicu Otona Župančića na vapaj i molbu jednog od njenih žitelja Stamenka Rangelova i imala je zaista šta da vidi. Uvek su nam puna usta fraza: „prestonica”, „središte regiona”, „glavni grad Centralne Srbije”… a, čim malo mrdneš iz centra grada suočiš se sa nestvarnim prizorima i brukom i sramotom u kakvim (ne)uslovima naši sugrađani žive u 21. veku.
Ulica Otona Župančića u Mesnoj Zajednici Beloševac odmah iznad Krive ćuprije na putu za Baljkovac nalazi se na tačn (merili smo) 2,6 kilometara od „Štafete”. Dugačka je 450 metara (ima tri kraka – slepe ulice) i u njoj se nalazi 25 kuća (sa svim pratećim objekitima) u kojima živi osamdesetak duša od čega 30 dece. I nikada nije asfaltirana – čak ni u pokušaju i to punih 50 godina.
Ulica postoji po jednima od 1969. godine (po drugima od 1971., ali da li je to zaista bitno?) a porodica našeg sagovornika Rangelova uselila u kuću prvoj polovinom sedamdesetih prošlog veka. Neke porodice su tada već stanovale u Otona Župančića i čekale da je asfaltiraju i nisu dočekale.
Ulica je izuzetno strma, sa puno uspona i padova i dok oprezno koračate zaobilazeći njene kratere i jaruge od kojih neki imaju po desetak metara i više kao da niste u gradu već na Goliji i to kad su proradila klizišta posle poplava.
– Dovoljno je da padne samo dva santimetra snega i to je kraj! Nemoguće da se uz nju „izađe”. Taksi neće u ni da pokušavaju da uđu ali ni komunalci. Zbog toga svake srede vučemo kante do „glavne ulice” Milivoja Bankovića Sićka. Oni što žive na kraju ulice vuku kante svake nedelje po 450 metara i nazad. Po zemlji i kamenjaru točkići im stalno otpadaju i moramo da ih popravljamo o svom trošku, započinje žalopojku Stamenko Rangelov ispred svih žitelja ove (pseudo)ulice.
Zimi svi koji imaju kola iz Otona Župančića moraju i svoja vozila da parkiraju pored kanti u Sićkovoj ulici, što doprinosi kompletnom haosu.
– Ma, kada je sneg, ne možemo ni peške da idemo, kaže je Rangelov, dodajući: „Hvala Bogu, da Hitna pomoć nikada nije imala potrebe da interveniše zimi jer nikako ne bi ušli, prošli i vratili se”, zaključuje on.
A, najveća ironija je podatak do kojeg su stanari Otona Župančića došli da se njihova „ulica” u nekim knjigama vodi „kao asfaltirana?!”.
Bezbroj puta popravljali sami
Za ovih punih pet decenija njeni žitelji su se nebrojeno (u ovom slučaju nije fraza) puta obraćali Mesnoj zajednici ali džabe. Do sada su je bezbroj puta popravljali sami.
– Voda posle svake jače kiše a kamoli posle poplave svuče tampon do dna ulice pa ga sami vraćamo i preraspoređujemo. Kolica, kramp, lopata, budak i ašov… i udri. Ali više nema ni tampona, voda je sve odnela… sve se „spralo”, ostala samo gola zemlja… nemamo šta da vraćamo, kažu žitelji Otona Župančića koji su bukvalno „udarili” o ledinu.
Kroz šalu kažu „ostali smo bez municije” ali je u zbilji voda odnela sve čak i kamen i ostala je samo zemlja na mestu onoga što bi u svakoj urbanoj sredini, pa i našoj, moralo da predstavlja saobraćajnicu, ulicu, put…
Po njihovim saznanjima od prošle godine u planu MZ zapisano je da njihova ulica treba da se istamponira posle prošlogodišnjih poplava. To nije nikakvo rešenje, nema svrhe, nagib je preveliki i voda odmah sve „spere” i „sljušti”.
– Nećemo više tampon! Hoćemo da nam jednom, konačno asfaltiraju ulicu, zahtevaju složno svi stanari Otona Župančića.
Posle silnih jalovih pokušaja u matičnoj MZ Beloševac njihova tročlana delegacija (Stamenkov brat Ivan i dvojica komšija) išli su i u Skupštinu grada.
– To je bilo u julu prošle godine posle onih velikih poplava. Krateri u ulici su bili kao sad možda još i veći, priča Ivan Rangelov.
Primili su ih, saslušali i uputili na Mesnu zajednicu (oni istu u kojoj su bili nebojeno puta) pošto su „oni su upoznati s tim”, a u Mesnoj zajednici su im „posavetovali” da se obrate Skupštini grada „gde su oni upoznati s tim”. I tako je krug pakla efikasno birokratski idealno zatvoren… i isprebacivali ih k’o što oni decenijama prebacuju tampon posle svake kiše iz podnožja na vrh brda.
– Pa, posle te prošlogodišnje poplave niko nije ni „izašao” na teren da sagleda kako ova nazovi ulica izgleda. Da pogleda, bre, makar… a, kamoli da utvrdi kakvo je stanje…, kažu združeno braća Rangelov.
Ne sete ih se čak ni u kampanji
Za ovih pet decenija od kako „ulica” Otona Župančića postoji niko, nikada ni iz jedne instance lokalnih vlasti nije došao i obišao da pogleda njihovu situaciju i u kakvim uslovima žive.
Po njima svaka prethodna pa i ova, današnja vlast sređuje i uređuje drugi deo Beloševca „kod škole”, za šta imaju „pragmatično objašnjenje”.
– Tamošnje ulice su iznad magistralnog puta i kada je kiša voda kamen nosi na asfalt pa se tako poremeti saobraćaj, a pošto je naša ulica „kontra” (ne ide ka već od glavnog puta) od Sićkove pa nizbrdo, kamen odlazi suproto od asfalta i valjda zato to nikoga ne interesuje već decenijama, tvrde oni, a potvrda te „teze” o „forsiranju drugog dela Beloševca” vidi se i u ulici prekoputa njih (sa druge strane Sićka) Posavskog odreda koja isto nikada nije asfaltirana.
– Njima je lakše, ta ulica em je mnogo kraća, ima svega stotinak metara i potpuno je ravna, iznose „činjenice” u Otona Župančića za koju treba da si reli vozač i da imaš mašinu pa da uz nju izađeš i savladaš je. I, to leti. Zimi nema šanse.
Ledina, krater i prašina
Ali i leto ima za njih svojih „čari”. Od zemljane podloge onoga što bi trebalo da predstavlja ulicu čim prođe auto podiže se katastrofalna prašina od koje ne može da se diše i koja im ulazi u kuće, sobe…
Ni sijalice im ne menjaju.
– Kad i za to odemo u našu Mesnu zajednicu oni nam odgovore da za to „treba tender” pa „ovo”, pa „ono”… Zamena obične sijalice potraje po nekoliko godina, navode naši sagovornici.
Njima ni izbori ne pomažu, niko im čak ništa ni ne obećava.
– Od kada je SNS na vlasti niko nas nikada nije ni pogledao. Nismo nikada videli čak ni njihovog odbornika u Mesnoj zajednici, navode oni.
U sadašnjoj kampanju svraćao im je Veroljub Stevanović Verko uz obećanje da će da „im uradi ulicu ukoliko pobedi” ali to znamo kako je „prošlo”. Doduše, ističu da Verko „kad je bio na vlasti” asfaltirao je Sićkovu ulicu od Krive ćuprije do Baljkovca.
– Do tada je bila kaldrma k’o dok su bili Turci. Svesni smo da je bilo važnije da se prvo asfaltira glavnija i važnija ulica, razumeli smo njen prioritet ali sada neko treba i nas da se seti. Ovako se ne osećamo kao Kragujevčani, građani ovog grada već kao najobičnija „buranija” sa kojom se čak ni ne podkusuravaju, ogorčeni su žitelji Otona Župančića.
A, asfalt bi rešio, kako kažu, 99 posto svih njihovih problema.
– Pa valjda neko misli i „za našu decu”. ironično citiraju oni slogan vladajuće stranke iz nedavne (pred)izborne kampanje, dodajući da njihova deca ne da ne mogu da voze biciklu (ma, kakvi, to bi bila izazovna staza i za asove planinsskog biciklizma i ljubitelje ekstremnih sportova) već ni peške ne mogu da se spuštaju niz one kozije staze, kratere i bogaze a de polome noge.
Najava blokade kod Krive ćuprije
Pa ni slavni slovenački pisac sa početka teksta kada bi hteo da se „odrekne” svog naziva ove ulice ne bi je baš lako pronašao jer ih ni jedna lokalna vlast za ovih pet decenija nije udostojila ni tablom sa imenom ulice. Znak (vidi sliku) koji sada stoji i pokazuje da se „ona” tu nalazi napravio je Ivan Rangelov sam posle mnogo, monogo… odlazaka u Mesnu Zajednicu.
– Tražili smo u Mesnoj zajednici da nam označe ulicu kao i svaku drugu u Kragujevcu. Stamenko je išao dva puta, njegov brat Ivan tri i ja ko zna koliko puta, dodaje komšija Dušan Milanović iz kuće broj 29 u Otona Župančića.
I, ništa.
– Tamo samo neki službenik kaže: „upisali smo”, „uzeli k znanju” i „da će nadležni biti obavešteni”…, priča ovaj naš sagvornik kolika je nebriga i nezainteresovanost lokalnih vlasti za žitelje svog grada.
I, rešili su da to više ne trpe. Odlučili su da u građanskom protestu blokiraju tamošnju glavnu saobraćajnicu Ulicu Milivoja Bankovića Sićka (u opticaju je nekoliko lokacija, još merkaju…) ako im se niko ne obrati i konačno asfaltira tih 450 metara posle više od 50 godina.
– Blokiraćemo na Krivoj ćupriji magistralni put ka Jagodini. Dosta smo trpeli, preko pola veka, upozoravaju oni apelujući preko „Glasa Šumadije” da ih se neko konačno seti a mi prenosimo da se nadležni za dve nedelje ne iznenade već da 15. avgust kao datum „upišu”, „uzmu ga k znanju” i na vreme „obaveste nadležne”… Jer ovim ljudima se zaista smrklo. A, kome i ne bi?
Piše: Zoran Mišić
Foto: Lazar Novaković