zgradnja Centara izvrsnosti sa Nacionalnom bankom matičnih ćelija, započeta još 2015, privodi se kraju, a useljenje prvih istraživača očekuje se na jesen. Ovo je za „Kragujevačke novine” potvrdio rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenad Filipović.
Za Kragujevac i za fakultete unutar Univerziteta ovo je dobra vest jer će najzad dobiti priliku da promovišu projekte, da se bave istraživanjem na višem nivou u daleko boljim uslovima nego do sada, da provere naučne postavke, stvore neku inovaciju i da Kragujevac promovišu kao značajan nacionalni centar.
Centri izvrsnosti obuhvatiće istraživače u oblasti biomedicinskih, biotehničkih i prirodnomatematičkih nauka. Očekuje se da na nivou Univerzieta u Kragujevcu oni budu jezgro i vrhunskih laboratorija i istraživača koji će se baviti istraživanjima, pre svega u oblasti matičnih ćelija, ali i u svim ostalim istraživanjima vezanih za biomedicinu, biomedicinski inžinjering i prirodne nauke.
Počelo pre deset godina
Objekat namenjen Centrima izvrsnosti, čija se gradnja privodi kraju, što je vidljivo i na samom gradilištu, imaće 11.500 kvadratnih metara, a ova investicija „teška” je oko 18 miliona evra i finansira se iz kredita Evropske investicione banke, sredstvima resornog ministarstva, budžeta grada i kragujevačkog Univerziteta.
– Trenutno se završava deo Centra za matične ćelije, jer su neki standardi u međuvremenu promenjeni, što je i dovelo do toga da se gradnja dodatno produži. Ove izmene vezane su za poseban aneks ugovora, dok se drugi aneks odnosi na nameštaj i opremanje.
Rade se poslednje pripreme, nešto od nameštaja obezbedili smo preko donacija, a očekuje se i raspisivanje tendera za nabavku ostalog nameštaja kancelarijskog i laboratorijskog, da bi prvi stanari koji se budu uselili imali gde i sa čim da rade, kaže rektor Filipović.
Svakako, prva na listi stanara je Nacionalna banka matičnih ćelija koja će biti jedinstvena na ovom prostoru, jer neće biti samo mesto za čuvanje ćelija pupčane vrpce, nego i naučna baza za proučavanje ćelijskog materijala koji može poslužiti u borbi protiv mnogih bolesti sa kojima savremena medicina još uvek ne može efikasno da se nosi. Među stanarima objekta koji se zida naći će se i naučno-istraživački centri koji već uspešno rade pri Fakultetu medicinskih nauka. Ako su mogli da postignu svetske uspehe u lošim uslovima, pomoću štapa i kanapa, nema sumnje da će biti još bolji i da će se o njima još više čuti kada budu počeli da rade u uslovima kakve imaju najveći svetski centri.
Dakle, najveći deo prostora pripada Fakultetu medicinskih nauka. Gledano sa prednje strane iz Ulice Slobode, objekat koji se nalazi sa leve strane namenjen je potrebama obrazovanja na FMN-u i tu će biti učionice, amfiteatar i drugo. U zgradu u sredini u nove kancelarije useliće se administracija fakulteta sa delom namenjenim stomatologiji, a tu je i ulaz u Institut za informacione tehnologije i univerzitetski računarski centar. Objekat sa desne strane planiran je za banku matičnih ćelija i laboratorije za istraživanje matičnih ćelija, kao i laboratorije vezane za istraživanja u oblasti biomedicinskog inženjeringa (implantati, veštački organi, korišćenje visokih tehnologija u medicini, uključujući bioinformatiku, kompjuterske simulacije, izradu novih medicinskih uređaja, razni prototipovi itd). Tu će se nalaziti i centar za funkcionalna istraživanja, za ispitivanje lekova i laboratorije sa životinjama za pretklinička ispitivanja.
– Mi se zaista nadamo da će biti vrh istraživanja u Kragujevcu. Kao što znate Univerzitet u Kragujevcu ima vrlo jake grupe iz oblasti biomedicinskih istraživanja, na Šangajskoj listi smo, takođe, prepoznati na THL listi. Mislim da će tu raditi puno mladih ljudi i da će biti puno novih projekata vezanih za oblast biomedicinskog istraživanja, kaže rektor kragujevačkog Univerziteta.
Iako je skoro dvostruko premašen prvobitni budžet namenjen za gradnju Centara izvrsnosti, pa je i novac namenjen za opremanje potrošen za ovu namenu, ipak je ostalo na tome da država obezbedi četiri miliona evra za laboratorijsku opremu, dok će milion evra biti potrebno za nameštaj. Osim toga, svaki od stanara koji se budu uselili imaju obavezu da donesu i deo svoje opreme. Univerzitet će dodatno uložiti 25 miliona dinara za opremanje, dok je grad obezbedio 15 miliona za priključke za vodu, struju, grejanje na gas i prilaz.
Već su podeljene i obaveze za plaćanje komunalnih usluga, koje nisu male, s obzirom na kvadraturu celog prostora, a izvesno je da sve troškove mora da pokrije Univerzitet, odnosno Fakultet medicinskih nauka 80 posto, dok će Institut za informacione tehnologije i Računarski centar plaćati 20 odsto od ukupnog zaduženja.
Računarski centar biće u direktnoj vezi sa DATA centrom i zato se i iseljava sa Fakulteta inženjerskih nauka, gde će ostati jedan manji, osnovni deo opreme.
– Planirano je da ko god bude želeo sa ostalih fakulteta, pre svega Prirodno matematički, može dobiti prostor za osnivanje startapova koji će samo privremeno tu biti smešteni, dok se ne presele u novi distrikt, koji bi trebalo da bude izgrađen pored DATA centra, površine od 57.000 kvadratnih metara, gde će biti napravljen naučno tehnološki park za IT sektor, bioinformatiku i sajber sekjuriti ili digitalnu bezbednost. Projekat je već urađen, koštao je milion i po evra i uskoro bi trebalo da počne gradnja prve faze od 15.000 kvadrata, gde će jedan deo biti namenjen Naučno tehnološkom parku za Kragujevac vezan za informacione tehnologije i bioinženjering. Već se krenulo u potragu za kadrovima koji će tu raditi preko dodele stipendija studentima i slično, objašnjava Filipović.
Samoodrživost Centara
On se osvrnuo i na samoodrživost, odnosno prihodovanje pre svega Nacionalne banke matičnih ćelija, koja će biti po svetskim standardima i baviće se čuvanjem i istraživanjem matičnih ćelija, što će donositi i određene prihode. Ova banka bi državi i Univerzitetu trebalo da donese veliku finansijsku dobit, a građanima mogućnost da se leče u skladu sa najsavremenijim medicinskim dostignućima. Računica o sigurnom profitu temelji se i na činjenici da ni jedna zemlja u okruženju nema banku gde bi deponovala matične ćelije, što logično dovodi do zaključka da će kragujevački Centri izvrsnosti biti adresa gde će mnogi doći.
Podsećanja radi treba navesti da je prvi korak vezan za izgradnju Centara izvrsnosti napravljen tačno pre punih 10 godina. Tačnije, 20. maja 2013. kada su predstavnici Vlade Srbije, kragujevačkog Univerziteta i lokalne samouprave potpisali u Kragujevcu ugovor o izgradnji Centara izvrsnosti u čijem sastavu će biti Centar za matične ćelije i centri za multidisciplinarna istraživanja iz drugih naučnih oblasti. Tada je ugovorom bilo predviđeno da gradnja bude završena 2015. godine, ali to se nije dogodilo. Naprotiv, tek je počela te godine, a zvanično kamen temeljac je u januaru 2016. položo tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Najavio je da završetak mogao da se da se očekuje tokom naredne godine – 2017.
Međutim, na tenderu izabran izvođač radova Građevinsko privredno društvo „Banković” d.o.o. iz Surdulice, nakon što je uradio trećinu posla, obustavio je radove, pošto je firma bankrotirala, pa je ugovor sa njima raskinut. Nastavak je usledio tek posle velikih peripetija i izbora novog izvođača radova krajem septembra 2021. Odabrana je grupa ponuđača „Ino Bačka”, „Graditelj” i „Institut za bezbednost i preventivni inženjering”, sve tri firme iz Novog Sada, koje su imale rok od 365 dana za završetak radova, ali je taj rok udvostručen.
Ministar prosvete Branko Ružić izjavio je tada da će Srbija dobiti jedan od najznačajnijih naučno-istraživačkih centara u oblastima biomedicinskih, biotehničkih i prirodno-matematičkih nauka, jedinstven, ne samo u našoj zemlji, već i u čitavom regionu Zapadnog Balkana.
Autor: Gordana Božić
Rok za završetak udvostručen, a tu sigurno nije kraj. Opremanje je posebna priča koja nema kraja. A do tad, i dok se ne preurediti zgrada starog suda, mogao bi gradonačelnik da smesti svoj kabinet. A može kao sad, kao i do sad, da se kaže, obećao i napiše šta ko hoće i šta mu odgovara.
Kako ste krenuli, samo još i Filum da smestite tu umesto planirane banke matičnih ćelija projekta od nacionalnog značaja. Ova evropska banka što je dala kredit da pogleda šta piše u ugovoru i za šta je dala kredit, sigurno nije dala za nove kabinete medicinskog fakulteta i za računarske radionice… Sram vas bilo!