Sa bivšim logorašima, uz podršku mirovnih aktivista, novinara i ratnih veterana, od 3. do 6. marta 2023. Centar za nenasilnu akciju je organizovao zajednički obilazak i obeležavanje četiri silosa, lokacija koje su bile mesta zatočenja i to na području Tarčina kod Hadžića, Kaćuna kod Busovače, te u Žepču i Derventi. Takođe, na kraju su, simbolički, obišli i obeležili Željezni most u Doboju, na kojem je u junu 1992. streljano 13 logoraša.
Brojna mesta stradanja, patnje, mučenja širom Bosne i Hercegovine su neobeležena jer se lokalne vlasti protive postavljanju obeležja za mesta stradanja ljudi koji su pripadali narodu koji u toj sredini danas nije većinski. Bivši logoraši i porodice žrtava se danas, nakon toliko godina, i dalje bore za pravo na sećanje na svoje najmilije. Centar za nenasilnu akciju od 2015. godine podržava i akciju obeležavanja neobeleženih mesta stradanja u BiH, a do sada su na ovaj način od zaborava pokušali otrgnuti više od 130 mesta stradanja širom BiH.
Nakon posete ovim mestima bivši logoraši i mirovni aktivisti iz BiH i regiona uputili su zajednički apel:
Duboko verujući da sve žrtve zaslužuju jednako poštovanje, ovakvom zajedničkom posetom mestima stradanja, među kojima su i nekadašnja mesta zatočenja, želimo iskazati ljudsko poštovanje, podeliti bol, ohrabriti i podržati jedni druge. Zajedničkom posetom ovakvim i sličnim mestima nadamo se da će ona postati mesta susreta, dijaloga i učenja budućih naraštaja, mesta na kojima ćemo se sećati ratne prošlosti bez podsticanja na mržnju i osvetu, već da bi upozorili na tragične i višegeneracijske posledice rata. Sećajući se stradanja svih, ma iz kojeg naroda bili, spremni da jednako osudimo svaki zločin počinjen od strane bilo koga, želimo ukazati na neophodnost da se svaka žrtva poštuje i da je to put ka izgradnji održivog mira u kojem želimo živeti.
Naše prijatelje, komšije, sunarodnike i sve ljude dobre volje pozivamo da nam se pridruže na ovom putu sećanjem na sve žrtve i uvažavanjem svake ljudske patnje. Ne bežeći od svih naših razlika, verujemo da međusobno uvažavanje i razumevanje, zasnovano na ovim principima, može stvoriti prostor za dijalog u kojem ćemo otvorena srca čuti jedni druge, čuti za naše boli i potrebe koje su, u toliko mnogo slučajeva, slične.
Svedoci smo da mnoga mesta stradanja, među kojima su i zatočenički objekti, do danas nisu obeleženi, a bivšim zatočenicima, preživelim i porodicama ubijenih neretko se onemogućava ili otežava pristup ovakvim mestima. Pozivamo vlasti, posebno one na lokalnom nivou, da žrtvama koje se bore za pravo na sećanje budu podrška, a ne prepreka, da im omoguće nesmetan pristup lokacijama, kao i trajno obeležavanje ovakvih mesta. Želja nam je da se stradanje nikada više ne ponovi.
Ne možemo nadomestiti ljudske gubitke i patnju, ali želimo učiniti sve što je u našoj moći da izgradimo odnose međusobnog uvažavanja, poštovanja i poverenja koji bi bili brana pretnji da mržnja među ljudima različitih zajednica bude temelj novih nepravdi i nasilja u budućnosti. Verujemo da pravo na slobodu i mir možemo ostvariti samo radeći zajedno, prelazeći granice koje nas od rata razdvajaju i učeći iz bolne prošlosti.
Bivši logoraši i mirovni aktivisti, njih više od 50, koji su učestvovali u obilasku ovih mesta i zajednički stali iza ovog apela dolaze iz sledećih mesta: Mostar, Jablanica, Konjic, Sarajevo, Rogatica, Višegrad, Bijeljina, Zenica, Zagreb, Glina, Kruševac, Beograd, Podgorica, Bihać, Novi Grad, Šamac, Derventa, Zavidovići, Žepče, Brčko, Rudo, Busovača, Fojnica, Prijedor, Livno, Doboj, Vareš, Jajce.
„Kroz višegodišnji rad na izgradnji mira na prostoru bivše Jugoslavije sreli smo mnogo ljudi koji su bili spremni prelaziti vidljive i nevidljive granice, koji su bili i jesu spremni pokloniti se svim žrtvama i pozvati na procesuiranje odgovornih i podržati dostojnu memorijalizaciju svih mesta stradanja, sa ciljem izgradnje boljeg i pravednijeg društva. U proleće 2022. organizirali smo zajedničku posjetu Trusini kod Konjica i Stupnom Dolu kod Vareša i to uz pomoć udruženja žrtava iz oba ova mesta. Bila je ovo retka prilika saradnje i zajedničkog odavanja počasti hrvatskim i bošnjačkim žrtvama iz ova dva mesta, a činjenica da su predstavnici udruženja posetili oba mesta i poklonili se i jednim i drugim žrtvama pokazuje put kojim se može ići. Emir iz Stupnog Dola i Dragica iz Trusine nisu sami, i kroz obeležavanje neobeleženih mesta zatočenja sreli smo bivše logoraše koji nemaju nikakvu zadršku da iskažu podršku ljudima iste ili slične sudbine, da obiđu sva mesta zatočenja bez obzira ko je bio žrtva, a ko počinilac, te da pozovu da se svim bivšim logorašima omogući dostojanstveno obeležavanje ovakvih mesta i njima značajnih datumaˮ, navodi Amer Delić iz Centra za nenasilnu akciju.
Doprinos izgradnji inkluzivne, neselektivne kulture sećanja u BiH, Centar za nenasilnu akciju Sarajevo – Beograd (CNA) je pokušao pružiti na različite načine: istraživanjem mjesta stradanja i mesta sećanja, sakupljenim u bazi podataka i web-sajtu kulturasjecanja.org; publikacijom „Rat sjećanja“; izložbom „Rat sjećanja“ kojom smo u nekoliko godina obišli region; programima neformalnog obrazovanja sa ciljem podizanja društvenog kapaciteta za izgradnju mira; razmenom i učenjem iz iskustava drugih zemalja, te sistematiziranjem sakupljenog znanja; zajedničkim komemorativnim akcijama ratnih veterana iz BiH, Hrvatske i Srbije.