Predstavnici bivšeg poslovodstva Zastave oružja koji su sa UTVOM svojeremeno potpisali poslovni ugovor, demantovali su da je Zastava toj pančevačkoj fabrici, krajem prošle i početkom ove godine,u četiri tranše prodala 5.000 automatskih pušaka, u kako su to preneli pojedini domaći mediji.
- Ništa Zastava nije prodala UTVI, niti je sa tom fabrikom imala bilo kakav kupoprodajni ugovor. Sa UTVOM smo lane imali sporazum u usluzi, prema kojem smo za tu fabriku, koja je u u gotovo stopostotnom vlasništvu Jugoimporta SDPR, radili refreširanje, odnosno skraćeni remont 5.000 pušaka 7,62X39 (M 70 – koja je domaća verzija kalkašnjikova – prim. Z.R.) sa vojnih stokova. Šta je UTVA radila sa tim kontingentom, ne znamo, niti smo se interesovali, ali osnovano pretpostavljalmo da ih je vlasnik te fabrike, Jugoimport SDPR, na osnovu ugovora sa nekim od svojih kupaca, a posle remonta, prodao u inostranstvu, tvrde naši sagovornici.
U prilog rečenoj tvrdnji navode i da su cene, od 9.873 dinara, to jest od 11.847, sa PDV-om, po komadu, po kojoj su, prema medijskim navodima, Zastavine puške navodno prodate UTVVI, “jednostavno smešne”. Zastavine automatske puške, prema rečima naših sagovornika, imaju fabričku cenu od 390 do 400 dolara po komadu, koliko uglavnom koštaju i one koje proizvodi bugarski Arsenal, jedini pravi Zastavin takmac na Balkanu, kad je proizvodnja pešadijskog naoružanja u pitanju. Nešto skuplja je, inače i uzgred, najnovija Zastavina vojna puška M 21, radjena po principu kalašnjikov i NATO standardima, koja ima tržišnu cenu od oko 550 dolara. Poznavaoci ove probmetaike smatraju da je Zastava, remontovanjem pušaka za UTVU, po ceni od oko 100 dolara po komadu, napravila “dobar posao”.
Zastavina puška 7,62×39 i dalje je upotrebi u Vojsci Srbije, a ima je, u većim količinama, i na vojnim stokovima, zato što su, posle raspada bivše SFRJ i njene JNA, koja je bila mnogo veća od VS, ostali veliki viškovi pešadijskog naoružanja. Pojedine inostrane armiie, zbog cene, neretko kupuju refreširano oružje, ne samo Zastavino, nego i drugih drugih svetskih proizvodjača.
List DANAS i Glas Šumadije danas su o ovome hteli da razgovaraju i sa poslovodstvom UTVE, ali nam je u toj fabroci rečeno da “direktor Vuk Perić nije u preduzeću”, a da bez njegove saglasnosti nijedan drugi rukovodilac ne može da govori za medije. Inače, Jugoimport SDPR je, od februara 2017., vlasnik 97 odsto kaopitala UTVE, koja, pored aviona “Sova” i “Utva 75”, za većinskog vlasnika proizvodi i naoružanje, koje se potom montira na vazduhoplove i borbene sisteme tipa “Miloš”, “Lazar” i druge.
SUKOB GAŠIĆA I STEFANOVIĆA
Kako nezavisno, ali pouzdano saznajemo, u velikom sukobu, zbog trgovine oružjem, nisu samo najznačajniji trgovac oružjem u Srbiji i na Balkanu Slobodan Tešić, s jedne i firma GIM, koja se dovodi u vezu sa ocem ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića – Brankom (Stefanovićem),s druge strane, o čemu smo već pisali, već su “ozbiljnom klinču” i ministar Nebojša Stefanović i šef BIE Bratislav Gašić, koji slovi za “Tešićevog čoveka”.
Naši sagovornici smatraju da je predsednik Srbije i lider SNS Aleksandar Vučić izgubio kontrolu nad Gašićem i Stefanovićem, koji nastoji da preuzme kompletan plasman domaćeg oružja, a da za to nije dovoljno finansijski jak, zbog čega su vodeće vojne fabrike u sve većem problemu.