Na 9. Decembar, Dan borbe protiv korupcije, Biro za društvena istraživanja saopštava da borbu protiv korupcije u Srbiji karakteriše nekažnjivost korupcije, koja je oličene pre svega u nerešena 24 slučaja čije iniciranje je poslužilo za legimitizaciju vlasti koja je uspostavljena nakon 2012. godine.
U prilog ovoj tezi govori činjenica da je najveći broj slučajeva ostao nerešen i/ili neprocesuiran, a da su neki doživeli zastaru. Primer toga je slučaj Mobtela čiji je akter, Bogoljub Karić, postao aktivni podržavalc vlasti i predsednika Aleksadra Vučića u njegovom pohodu na predsedničku funkciju.
U prilog tezi o korupciji borbe protiv korupcije govori činjenica da su na mesto direktora Agencije za borbu protiv korupcije, odnosno članove Odbora Agencije za borbu protiv korupcije izabrane osobe koje su partijski bliske vlasti, odnosno bili aktivni podržavaoci predsednika Aleksandra Vučića u izbornoj kampanji za predsednika Srbije.
Istovetana korupcija borbe protiv korupcije se desila prilikom kršenja postojeće procedure pri imenovanju dva člana Saveta za borbu protiv korupcije od strane premijerke Ane Brnabić, čime je poništena praksa koja je uspostavljena 2001. u dogovoru Saveta i tadašnjeg premijera Zorana Đinđića da Savet predlaže, a Vlada imenuje članove Saveta čime se čuva antonomija i integritet Saveta.
U oba slučaja je narušen međunarodni akt Deklaracija iz Dzakarte kojom se insitira na autnomnosti i sprečavanju političkog uticana na rad antikorupijskih tela uključujući izbor rukovodstva antikorupcijskih organa.
Prema mišljenju 53 NVO, eksperta za oblast borbe protiv korupcije i srodnih oblasti borba protiv korupcije, Srbija ima borbu protiv korupcije koja je na 1/3 od maksimuma.