Biro za društvena istraživanja (BIRODI) objavio je juče da je manjak uticaja samoregulatornih mehanizama doveo do medijske uskraćenosti građana, deprofesionalizacije medija i manjka poverenja građana u medije, kao i da je neophodno raditi na donošenju Plana integriteta u medijima koji primaju javni novac.
Direktor programa u BIRODI-ju Zoran Gavrilović naveo je da na osnovu njihovog monitoringa medija, koji sprovode od 2012. godine, mediji koji najviše troše javni novac jesu oni koji se bave “propagandom”.
- Nije mediji samo ako ima tehničke aspekte, već su to i njegove procedure i integritet”, rekao je Gavrilović.
On je istakao da je rezultat njihovog istraživanja iz 2017. godine pokazao da većina građana nije ni znala da se deli novac na lokalnom nivou za sufinansiranje javnog interesa. Govoreći o Planu integriteta, Gavrilović je kazao da je on obavezan za neke medije, poput RTS i RTV, što su oni i uradili 2012. godine, ali da to nisu učinili za naredni ciklus prošle godine.
- Nema borbe protiv korupcije sa ovakvim javnim servisom, ocenio je Gavrilović.
Navodeći prisutnost predsednika Aleksandra Vučića na RTS, Gavrilović je rekao da je veća odgovornost zbog nepoštovanja principa zastupljenosti i objektivnosti na Javnom servisu, nego što je odgovornost Vučića. Takođe, on je naveo da je medijska tranzicija u Srbiji stvorila koruptivne medije tako da postoji potreba za jačanjem internih mehanizama.
- Neophodno je stvoriti vezu medija i publike i da oni ne budu samo oglasna tabla vlasnika kapitala, kazao je Gavrilović, napominjući da mediji koji nemaju Plan integriteta ne mogu da dobijaju javni novac.
- Mi kao građani sve to plaćamo kroz sufinansiranje javnog interesa, a dobijamo propagandu, istakao je Gavrilović.
Novinar Đorđe Vlajić kazao je da postoji paradoks koji se ogleda u tome da sistem nije loš, ali da pojedini elementi tog sistema ne funkcionišu.
- Dakle, sistem postoji, ali nije u javnom interesu, kazao je Vlajić.
Naveo je da se “razvila nova boljka koju predstavlja klijentilizam”, ističući da je on mnogo opasniji od cenzure, koja je vidljivija i na koju građani reaguju. “Stvaraju se klijentelističke veze koje su u sukobu sa javnim interesom”, ocenio je Vlajić i dodao da mediji nisu pomogli u razvijanju kritičke svesti u društvu. Govoreći o javnim servisima, Vlajić je naveo da se veštački stvara atmosfera da javni servisi “rade protiv vlasti” i da se u njima ne menja puno već decenijama.
- Ono što je postojalo 70-ih i 80-ih, postoji i danas, ali tamo niko ne postavlja pitanje osnovnih etičkih normi, rekao je Vlajić. On je istakao da je medijski prostor zagađen privatizacijama koje su stvorile “novi krug vlasnika u čijem su interesu samo profit i politički interes”.
BIRODI je naglasio da je zajedno sa Savetom za borbu protiv korupcije u svom sedmogodišnjem monitoringu medija uvideo nastajanje “koruptivnih formi medija” koji krše Ustav i Zakon o javnom informisanju.