BIOHEMIČAR ZA KOJEG ĆE SE TEK ČUTI

Dok mladi mašataju da se dokopaju instranog pasoša i evropske plate dr Petar Čanović želi samo da se dokopa svetskog znanja koje će primeniti u svojoj zemlji i nad svojim sugrađanima.

Dvadesetdevetogodišnjeg Petra Čanovića ne treba posebno predstavljati jer se on već dobro kotira u stručnoj javnosti, ali za one koji to neznaju, ovo je izvrsna prilika. Reč je o mladom, pre svega skromnom i stasalom naučniku, docentu na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu, koji je pomerio granice, ne samo objavljujući naučne radove u prestižnim međunarodnim stručnim časopisima poput onih Američkih iz oblasti nauke i medicine u kojima retki dobijaju šansu da se pojave , nego je i paralelno gradio ime u oblasti za koju se opredelio, a to je biohemija.

Za razliku od mnogih vršnjaka koji sede nezaposleni kod kuće i jadikuju neznajući šta će sa sobom, Petar je sam sebi krčio put i stvarao šanse, i pored činjenice da potiče iz poznate lekarske porodice. Njegove ambicije i uloženi trud su umeli da prepoznaju na ovdašnjem Medicinskom fakultetu gde danas radi u zvanju docent – na predmetu biohemija. Ima i divnu saradnju sa Fakultetom medicinskih nauka u Beogradu – sa katedrom biohemije sa kojom sarađuje u naučnom smislu. Trenutno je angažovan na takozvanom junior projektu ovdašnjeg Fakulteta medicinskih nauka uz pomoć koga dobijaju sredstva za dalji naučni rad.

Dokazani odlikaš

Naime, dr Petar je najpre završio Osnovnu školu „21 oktobar” u Kragujevcu sa odličnim uspehom, a onda 2004. upisao srednju medicinsku školu „Sestre Ninković” smatrajući, još tada, da je jako bitno imati neki zanat u rukama, te da je to dobro za jednog mladog dečaka. Roditelji su ga nagovarali da bi bilo bolje da upiše gimnaziju, ali on je ostao pri svom stavu. Nakon završene medicinske škole sa visokim prosekom, 2008. upisuje Medicinsi fakultet u Kragujevcu – smer doktor medicine. Dvehiljadečetrnaeste godine nakon završetka fakulteta, odnosno Osnovnih akademskih studija, upisao je doktorske akademske studije na istom fakultetu. Smer je bio klinička i eksperimentalna biohemija. Prosek je bio više nego odličan – bezmalo pa čista desetka. Od 2014. godine, nakon upisa doktorskih studija krenuo je s laboratorijskim radom što je za njega bilo nešto novo, s ozirom da se na osnovnim studijama studenti ne bave u toj meri laboratorijom, i tu su počeli da rade neka istraživanja sa ćelijama karcinoma, što je izuzetno  popularno na polju nauke.

Tu je počela i saradnja sa Prirodno matematičkim fakultetom iz Kragujevca odakle su uzimali određene supstance radi ispitivanja cito-toničnog efekta na tumorske ćelije, ali takođe i na zdrave ćelije. Neki od tih kompleksa bili su kompleksi rutenijuma na kojima je on doktorirao 2017. godine. Rezultati su bili značajni i pokazano je da ti kompleksi poseduju cito-tonični efekat  na tumorske ćelije, a na zdravim ćelijama je znano manji cito-tonični efekat, što je bilo i najbitnije.

Desetak dr Čanovićevih radova prošlo je međunarodnu kategorizaciju. Takođe, ima objavljene radove i u časopisu ovdašnjeg Medicinskog fakulteta, našta je, kako kaže, posebno ponosan. Prvi njegov stručni rad objavljen je u tom časopisu 2014. godine, i taj rad mu je u neku ruku i najdraži. Vezan je za Epštajn-Barov virus.

Njegova prva prekretica u životu bila je praktično 2006. godina, kada je bio treća godina medicinske škole. Tada se dosta radio praktični deo nastave u bolnici. Video je da je to zapravo ono što voli i to mu je bio neki podstrek za dalji nastavak školovanja u tom pravcu i naravno da završi medicinu.- Zaista sam se trudio dosta i to je zahtevalo dosta odricanja, truda, rada, a na kraju se sve i splatilo. Imao sam veliku privilgiju i čast da radim sa divnim profesorima kako na predkliničkim predmetima tako i na kliničkim predmetima koji su nesebično s nama delili svoje znanje i na taj način svim studentima pomogli da na lakši način savladaju gradivo koje je zaista jako obimno i teško, kaže glavni junak ove priče.

– S obzirom da su i članovi moje porodice, otac i stric lekari, to je bio još jedan razlog zašto sam  želeo  to da upišem i zavšim. Oni su mi to zaista i približili, kaže dr Čanović.

Njegov uspon karijere obeležila je i divna saradnja sa profesorkom Ivankom Zelen, koja je posle bila i njegov mentor na doktoratu, i praktično onaj jezičak na vagi koji je prevagnuo da se opredeli baš za biohemiju.

– Rad sa njom je bio veliko zadovoljstvo na osnovnim studijama, a kasnije i na doktorskim, kada sam upisao smer klinička i eksperimentalna biohemija. Mogu reći da su mi njena nesebična pomoć i divna saradnja mogućili da uradim doktorsku disartaciju i da ja prosto zavolim biohemiju još na osovnim studijama, kao predmet. S obzirom da je biohemija, što se može videti po studentima, vrlo težak predmet koji zahteva puno rada, objašnjava dr Petar Čanović.

Svi planovi vode u Kragujevac

I dok mladi mašataju da se dokopaju instranog pasoša i evropske plate dr Petar Čanović želi samo da se dokopa svetskog znanja koje će primeniti u svojoj zemlji i nad svojim sugrađanima.

– Dobili smo neke komplekse iz Slovačke zahvaljujući profesoru Vladi Volareviću na imonoogiji. Uradili smo set ekspiremenata i publikovali smo rad u međunarodnoj kategorizaciji. To znači puno za moju karijeru, to je za sada jedan od mojih, mogu reći, najboljih radova. U njega sam uložio dosta snage i energije, objašnjava naš mladi naučnik, koji ima dosta planova za budićnost i uglavnom su svi vezani za rodni grad.

– Što se tiče mojih dajih planova,  ono što bi lično voleo je, da se dalje usavršavam, ako bude prilike u inostranstvu i da sva nova znanja koja budem usvojio na polju nauke primenim u Kragujevcu i u Srbji, kaže dr Petar Čanović.

Za njega je Kragujevac jedan dvan grad, ma šta drugi pričali o njemu, ima divne profesore i studente i po njemu velika je privilegija i čast biti student Univerziteta u Kragujevcu. On neku dalju budućnost vidi samo u Kragujevcu, ali ako bi se desio neki poziv koji se ne odbija, sa nekog prestižnog instituta poput američkih i evropskih ili neke klinike svetskog glasa otišao bi da se oproba tamo, ali samo na određeno vreme. Na neki duži vremenski perod ili doživotno kaže da ne bi mogao.

Dr Petar je i svestran momak. Osim medicne, voli dosta da čita knjige, igra šah, da se bavi sportom i naravno da se druži s vršnjacima. Na novinarsko pitanje da li se odrekao nekog dela života zarad briljijantne karije i i kako je pomirio tolike obaveze, hobije i neke sporedne stvari sa toliko vremena provedenih nad knjigom i učenjem koje iziskuje njega celog, rekao je kratko  – kad se hoće sve se može, a zatim dodao:

– Nakon studenskih dana bilo je malo teže, bilo je malo većih odricanja i bilo je manje slobodnog vremena u smislu izlazaka i druženja. Međutim, smatram da svaki student u Kragujevcu, pošto radim s njima, može imati malo slobodnog vremena ako se lepo organizuje. Jeste bilo malo problema dok sam studirao, ali tek predstoji vreme za nadoknadu kaže kroz osmeh dr Petar Čanović.

Na kraju razgovora napominje i da je jako ponosan što studenti na Fakultetu medicinskih nauka imaju tu mogućnos da sarađuju s njima i rade u laboratoriji i da svoje radove prezentuju na studenskim kongresima, što je velika stvar.

Njegov najveći oslaonac i vetar u leđa tokom studija, a i danas, bila je i ostala njegova majka Zorica, koja je barabar s njim kroz sve prolazila, na čemu joj je beskrajno zahvalan.   

Piše: Elizabeta Jovanović