Protesti preduzetnika i malih privrednika počeli su pre nego što se očekivalo – još pre Nove godine došli su autobusima i automobilima iz raznih mesta Srbije pred Ministarstvo privrede da se obrate vlasti i traže da im se omogući, ako im se već aktivno ne pomaže, da nekako prežive zimu. Ugostitelji, turistički radnici, frizeri i razne zanatlije traže da se država fokusira i pomogne onima kojima je najteže, a ne da troši „šakom i kapom“ na nepotrebne stvari dok ljudi masovno propadaju i počinju da gladuju.
Oni kojima se onemogućava ili ograničava rad traže da im država pomogne da prežive, umesto što im uredno šalje da plaćaju namete dok upravo propadaju. Povrh svega, moraju da nabave nove fiskalne kase. Ministar finansija Siniša Mali tvrdi da je to potrebno zbog bolje naplate poreza, a preduzetnici tvrde da će im se lako naplatiti i sa starim, ako bude imalo šta da se naplati.
Ugostitelji smatraju da su bez ikakvog utemeljenja satanizovani kako su baš njihovi objekti legla zaraze. Država svaki čas menja mere i njihovo radno vreme, ali im uredno šalje čak i opomene za plaćanje avansnog poreza na dobit, onog od prošle godine. „Ko će ove godine imati dobit?“ pitaju ovi mali privrednici. Traže i da im se otpiše porez na zarade za pet meseci za koje je država isplatila minimalce, a ne da budu samo odloženi za januar, kad će stanje biti još gore.
Nije im jasno ni zašto sada treba da plaćaju ekološke takse. Ovo je posebno bizarno u vreme kad se Srbija guši u smogu i đubretu. Pitaju gde ide taj novac.
Preduzetnici i mali privrednici imaju i jedan zanimljiv zahtev, koji je sam za sebe vredan analize, a glasi: „Prestanak korišćenja inspekcija kao sredstva iznude“. Pošto je iznuda krivično delo, vredelo bi istražiti o čemu se tačno radi. Na kraju, traže i jednaku primenu zakona za sve. To je eksplicitna tvrdnja da zakoni u ovoj zemlji za neke važe manje, a za neke više. Za neke, moglo bi se osnovano pretpostaviti, ne važe uopšte. To o vladavini prava i pravnoj sigurnosti u Srbiji ne govori ništa dobro, ali nije novo.
Šta će se dešavati sa mikropreduzećima i preduzetnicima koji su pojedinačno najslabiji, pa time i najranjiviji deo privrede u mesecima koji dolaze, to niko živi ne može da zna. Sa velikom dozom sigurnosti, međutim, može se pretpostaviti da će im u januaru i februaru, tradicionalno lošim mesecima, biti još mnogo gore nego sada. Pogotovu što ovom segmentu privrede ni u 2019, u normalnim uslovima pre korone, nisu cvetale ruže. Prema izveštaju Agencije za privredne registre o poslovanju u 2019. godini, mikropreduzeća kao najbrojniji segment privrede (u registru ih postoji 91.609 sa blizu 235.000 radnika) iskazala su zbirni gubitak od preko šest milijardi dinara. To su mikrobiznisi sa prosečno 10 zaposlenih i godišnjim prihodom ispod 700.000 evra.
Kad njima dodamo i više od 110.000 preduzetnika sa 210.000 zaposlenih, koji su 2019. godinu doduše završili pozitivno u zbirnom rezultatu, a sada su mnogi od njih u problemima, to je čitava „vojska“ od blizu pola miliona ljudi koji ne znaju da li će i kako njihovi poslovi pregrmeti i ovu, a kamoli sledeću godinu. Ovde nisu uračunati (jer ne postoje zvanični podaci već mahom procene odoka) svi oni ljudi koji rade u sivoj zoni, odnosno koje poslodavci nisu prijavili. Oni će prvi i „nastradati“ a to neće da se evidentira.
Šta bi, kad je situacija već takva, odgovorna vlast trebalo da uradi? Pre svega da napravi tačnu, realnu i poštenu analizu koji su to najviše pogođeni sektori, na koji način im se može pomoći da prežive dok još nije kasno i da se izuzetno skromni resursi države krajnje racionalno koriste.
Silni novac je već proćerdan, potrošen na održanje vlasti, koliko je potrošeno na kupovinu medicinske opreme na početku pandemije ne znamo, na šta je upozorio i Fiskalni savet. U analizi Fiskalnog saveta piše da bi „poreski obveznici morali imati mnogo detaljniji uvid u to kako se troše njihova sredstva“. Trebalo bi detaljno objasniti kako je potrošeno bar 300 miliona evra u rebalansu budžeta. Kad je to javno izneo, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović doživeo je salvu napada u Skupštini Srbije i ekspresno je u to telo, na upražnjeno mesto, ubačen naprednjak.
Ono što bi ova vlast, koja dosledno misli samo na sebe, sada trebalo da shvati jeste – nije samo u interesu ovih pola miliona ljudi i njihovih porodica da prežive zimu i ne zatvore radnje. To je i u njenom interesu, jer situacija postaje ozbiljna.