BILJANA STEPANOVIĆ: IZVRŠITELJI HARAJU SRBIJOM

Društvo Komentar
Srbijom haraju izvršitelji. Tiho, iz potaje, naplaćuju, oduzimaju, otimaju, za boga ne znaju. Formalno, poštuju slovo zakona i „samo rade svoj posao“. Faktički – spisak njihovih zloupotreba sve je duži. I nema ko da im stane na put. Zato se ljudi samoorganizuju da brane ugrožene, po pravilu stare i siromašne, osnivaju udruženja čiji članovi fizički, svojim telima, pokušavaju da zaštite „napadnute“ od pravedničke izvršiteljske ruke. Nekad uspeju da odbiju napad za par dana, nekad se probiju do medija i slučaj prezentuju javnosti, ali se izvršitelji, praćeni policijom, vraćaju.
Da odmah razjasnimo – ni ovaj tekst ni potpisnica ovih redova ne zalažu se za neplaćanje dugova. Struja, voda, infostan, porez i ostalo što se iskoristi i duguje, mora i da se plati. Ako postoje izuzeci, socijalno ugroženi građani koji nisu u stanju da plate, društvenom solidarnošću na uređeni i jasno definisani način mogu i treba, delimično ili čak i potpuno, da se oslobode plaćanja ovih obaveza. Za ostale, ako iz bilo kog razloga ne plate sami, legitimno je pokrenuti prinudnu naplatu.
To sve važi u uređenom društvu i u sistemu primerenom evropskoj zemlji 21. veka. Ali, u zemlji u kojoj sve više vlada hajdučija i čisti zakon jačega, a jači je onaj koji je na bilo koji način u sprezi sa vlašću, i pojam izvršitelja dobija sasvim drugačiju formu.
Pa se tako dešava, recimo: u Beogradu je Branka Havatmi sa svojim teško bolesnim sinom izbačena iz stana zbog duga od 6.000 evra, a stan koji na tržištu vredi oko 70.000 evra prodat je za 26.000 evra; stan porodice Aksentijević kupio je na javnoj licitaciji sin izvršiteljke; porodica Maurer izbačena je iz stana iako je dokazala da je bivši podstanar falsifikovao dokumentaciju i stavio lažnu hipoteku; Snežana Stojiljković iz Niša je sa sinom izbačena iz stana zbog duga bivšeg muža iako je stan njen; Goran Disić iz Zemuna ostao je bez kuće zbog duga prethodnog vlasnika. Primera ima koliko hoćete, dovoljno je samo površno guglanje.
Otvoren je, dakle, lov na tuđu muku, tuđe stanove i kuće, dugovi se naplaćuju bez pravila, reda i skrupula. Izvršiteljima naruku ide i zakon. Prvo morate da platite i dug i troškove izvršenja, a onda možete da se žalite i da pokrećete sudske postupke. To konkretno znači sledeće: prvo će vas izbaciti iz kuće, prodati je po tri puta nižoj ceni, a vi se onda lepo žalite i sa ulice na koju ste izbačeni sudite se bar pet, a prema sudskoj praksi možda i desetak godina. To što, može biti, nemate para za advokate i sudski postupak, ako već niste imali para da platite ono zbog čega ste u ovu situaciju i dospeli, vaš je problem. To se odnosi čak i na dugove čija je naplata zastarela. Izvršitelj će i taj dug da naplati, a vi se posle žalite i pozivajte se na zastarelost. Ljudi se iz stanova brzopotezno izbacuju zbog „načela hitnosti“.
Radna grupa Ministarstva pravde pripremila je predlog izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju jer se uvidelo da se, izgleda, iztvršiteljski posao u sve više slučajeva pretvara u mafijašku spregu između poreznika, izvršitelja i sudova. Kad će taj zakon biti donet i kad će  započeti primena, to ne znamo. Ko će sve dotle da nastrada, šta možemo, takva je situacija.
Izmenama zakona je predviđeno da se rešenja više neće objavljivati na oglasnim tablama sudova, pa ako niste zalazili u sud da obiđete oglasne table, može vam se dogoditi da samo jednog dana na vratima zateknete izvršitelja. I to u doba silovite digitalizacije cele države kojoj smo izloženi, kako nas nadležni ubeđuju. Drugo, izvršitelji ne bi dalje mogli da prodaju imovinu ispod cene, već na takođe javno objavljenim licitacijama.
Da bi ova izmena zakona imala smisla, morao bi pre svega da se spreči očigledan sukob interesa samih izvršitelja. A šta oni sada rade: otkupljuju potraživanja od poverilaca po nižoj ceni, a onda od dužnika naplaćuju ceo dug i još tome dodaju zatezne kamate i svoju „uslugu“, to jest troškove izvršenja. Ako ovo nije zelenašenje, mafijašenje i reketiranje i dužnika i poverilaca, onda ne znamo šta je.
Kad se vratite pomenutom guglovanju, nađete i sledeći podatak: jedan izvršitelj iz Niša prijavio je porez od 420.000 evra za 20 meseci svog pregalačkog rada. Znači da je za to vreme zaradio blizu 1,7 miliona evra. Sve po zakonu. A mi smo zemlja iznad svega privržena poštovanju zakona.
Biljana Stepanović, Nova ekonomija

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.