- Ako je stvarni cilj inspiratora rezolucije bilo sećanje na žrtve i da se nikad više ne ponovi, moglo se naći više drugih prikladnijih datuma u svetskoj istoriji, navodi se u saopštenju članice Glavnog odbora Srpske napredne stranke i narodne poslanice te partije, koje integralno prenosimo:
U ovom momentu nije moguće ni sagledati sve njene posledice koje se mogu manifestvovati i kao bumerang efekat.
Kakav god da bude ishod glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija povodom rezolucije o navodnom genocidu u Srebrenici, ovaj događaj biće ispisan najsramnijim slovima u svetskoj istoriji slobodarskih, slobodoljubivih i istinoljubivih zemalja i naroda. Naravno, ne danas, ne u bliskoj budućnosti, ali svakako jednoga dana kada budemo svi živeli u jednom boljem i pravednijem svetu baziranom na ravnopravnosti umesto na goloj manifestnoj sili koja još uvek uspeva da veliki deo sveta povinuje isključivo svojim interesima, valjda još uvek uljuljkana u teorije o navodnoj sopstvenoj superiornosti koja joj onda daje za pravo da arbitrira svud po svetu, izaziva sukobe, instalira svoje poslušnike na vlast i još čitav već viđen arsenal nepočinstava gde se međunarodno pravo zamenjuje pravilima po principu prava jačeg.
Naravno, sva ta demonstracija ogoljene sile uvek se pažljivo mada krajnje licemerno umotava u najplemenitije namere, krajnje licemerno, ali savim očigledno. Kao vrhunac te hipokrizije jeste da je ključni predlagač te rezolucije jedna Nemačka!!! Mada i među njenom kosponzorima ima većina onih koji u pogledu istinski izvršenih genocida nisu ni malo nevini. I čija krivična, moralna i svaka druga odgovornost nikada nije ni stavljena na dnevni red.
Nije teško pogoditi kako su se Srbija i srpski narod našli u žrvnju tih i takvih interesa: pomenuta rezolucija, sasvim je jasno, cilja više meta, ali u epicentru svake od njih je srpski narod, bilo u Srbiji ili Republici Srpskoj, barem za sada. Uprkos neviđenim sasvim protivpravnim mehanizmima pritiska na srpsku državu i srpski narod s obe strane reke Drine, gde se nije prezalo ni od gole sile, agresije i bombardovanja, uprkos konstantnim ucenama i kršenju i onih sporazuma koje su svetski moćnici sami kreirali i potpisivali, srpski narod i dalje uspeva da odoli pristisku da ozakoni nelegalnu secesiju dela svoje državne teritorije, kao i da se odrekne svojih prava u Republici Srpskoj koja je stvorena krvlju njenih sinova i kćeri, vojnih ali i ogromnih civilnih žrtava, što je naš istorijski usud.
Iako nas neki građanerski političari, analitičari i otvoreni ili loše prikriveni srbomrsci uveravaju da je narečena rezolucija tek civilizacijski čin i da ničim nije usmerena protiv srpskog naroda, u kontekstu ukupnih okolnosti teško se u to može poverovati. Njenim stavljanjem na dnevni red na ovaj i ovakav način, prebacivanjem glasanja iz Saveta bezbednosti u Generalnu skupštinu, otvara se Pandorina kutija iz koje može proizaći razno zlo neshvatljivih razmera i posledica. Ono što je već sada sasvim izvesno, njeno usvajanje koje je verovatno sasvim izvesno zbog brojnih pritisaka na države članice UN dovešće u najmanju ruku do destabilizacije stanja u regionu, a možda i šire. A možda to i jeste baš stvarni cilj njenih inspiratora i protagonista, pošto im sve druge dosadašnje metode baš i nisu donele očekivani i željeni rezultat. Možda se želi baš na ovim prostorima otvoriti novo žarište, u samom srcu Evrope, gde je svaki konflikt moguća inicijalna kapisla i fitilj za potpaljivanje šireg sukoba, po onoj čuvenoj „Nekom rat, nekom brat“, jer je istorijska činjenica da je rat istovremeno dobar biznis, ne obazirući se na činjenicu na sve njegove strahote, opet negde „tamo daleko“.
Kako je predsednik Vučić već najavio, Srbija i srpski narod u celini će već u petak ujutro sa ove sednice izaći uzdignute glave, jer je na našoj strani istina i pravda. Ono što naši neprijatelji nikada nisu uspeli da razumeju, to je da se Srbija ne saginje i ne pokorava za šta je uvek u istoriji bila spremna da plati određenu, ponekad i vrlo visoku cenu. Mi nikada, kao neki, nećemo postati isfrustrirana nacija sa osećanjem kolektivne krivice, pokorne sluge i izvršioci tuđih interesa, jer je naša istorija slobodarska i pobednička.
Mada, još uvek, istoriju ne pišu samo pobednici, već je uglavnom piše sila koja se ponovo obrušila na nas. Verujem da ćemo ponovo izdržati, jer, uprkos svemu, Srbija u svetu ima prijatelje, što će se najbolje iskristalisati prilikom predstojećeg glasanja o ovoj zaista sramnoj rezoluciji koja je flagrantan primer revizije istorije i kršenja svih mogućih postulata međunarodnog prava.
Protiveći se ovoj sramnoj rezoluciji, Srbija ne brani samo svoj narod i državu, već i sve one u svetu koji drže do svoje samosvojnosti, državnosti, suverenosti i samostalnosti. A takvih je sve više i više.