Biljan Ilić Stošić: Beograd demonstrirao da je istinski centar srpskog sveta

• Beograd je tog subotnjeg 8. juna i suštinski i simbolički demonstrirao da je istinski centar srpskog sveta. Nad našim prestoničkim nebom razišli su se oblaci, a moćno sunce obasjalo je mnoštvo ljudi koji su došli da pozdrave ovu veličanstvenu manifestaciju; pored samih domaćina, Beograđana, prestonički grad je svoje srce otvorio i brojnim pridošlicama iz cele Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije, iz svih krajeva gde je srpska reč i dalje živa i sve življa, kaže u saopštenju za mediji Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke i narodna poslanica Biljana Ilić Stošić.

Saopštenje prenosimo integralno:

Sam naziv kolosalne manifestacije, „Jedan narod-jedan sabor“ sugerisao je njegov smisao, nameru i ciljeve. Uprkos višedecenijskim, a, bogme, i viševekovnih nastojanja da se srpski nacionalni korpus razbije i međusobno razdvoji i atomizira, srpski narod je manifestno pokazao da ideja ujedinjenog srpstva traje, te da je življa i vitalnija nego ranije.

Srpske trobojke prekrile su beogradske ulice i trgove, a svetski poznato srpsko kolo vijorilo se njima. Svaki dobronameran čovek shvata i u potpunosti razume da su ta znamenja simbolički okvir kojim se na najbolji način manifestuje pripadnost srpskome rodu, s neskrivenim ponosom, ali i odlučnošću da se taj plamen nacionalnog ponosa i dostojanstva održi i dalje u svom punom sjaju, u mislima, rečima, a naročito u delovanju.

Taj koncept i formalno je postavljen usvajanjem Deklaracije o nacionalnim i političkim pravima i zajedničkoj budućnosti srpskoga naroda, na kojim god mestima i meridijanima da živi.

Uopšte neću sad i ovde da se izvinjavam i ograđujem naglašavanjem činjenice da svesrpsko jedinstvo i vezivanje njegovog jedinstva u budućnosti nije usmereno ni protiv koga drugoga, da nema ni trunke pretenzija da se time naruše prava drugih da se na isti ili sličan način mobilišu oko sopstvenih nacionalnih interesa i potreba, naprotiv: srpski narod i država Srbija uvek se ponosila svojom multietičnošću, multikonfesionačnošću, rečju, ogromnom tolerancijom i razumevanjem za potrebe svojih sugrađana i suseda, očekujući to isto i od njih. Uostalom, ko iole poznaje bližu, ali i dalju srpsku nacionalnu istoriju i spreman je da je tumači dobronamerno i nepristrasno, svakako zna da srpski narod i srpske država nikada nisu imali pretenzije na tuđe; čak štaviše, u pojedinim istorijskim prelomnim događanjima bili smo spremni da zažmurimo na često očigledna neprijateljstva i da hrišćanski oprostimo, čak i onda kada nismo čuli ni reč pokajanja.
Slučaj je hteo da i mi, kao i naši susedi, živimo jedni pored drugih na ovom istorijski i politički uvek trusnom području i to je činjenica koju svi moramo da imamo u vidu. Srpski narod kao najbrojniji i najstariji na ovom delu Balkana nikada nije ni morao da svoj identitet, osobenosti i postojanje određuje neprijateljstvom prema drugim narodima baš stoga što oduvek znam ko smo, šta smo i kuda bi trebalo da idemo u budućnosti.

Zato smatram da je subotnji svesrpski sabor, između ostalog, i očigledna manifestacija te odlučnosti zasnovane na zajedništvu koja nikoga dobronamernog ne bi trebalo da brine. Sabor koji bi, uz Dan srpske zastave, trebalo da postane tradicionalan, još jednom je pokazao da je tradicija temelj na kome gradimo svoju budućnost i da Srbi od svega na svetu najviše ljube slobodu i pravdu.