U ponedeljak uveče izbio je požar u kući, u ulici Svetozara Marković 5, Kragujevčanima poznatijoj kao „Amidžina kuća“, koja predstavlja nepokretno kulturno dobro Kragujevca još od 1948. godine.
Do požara je došlo usled kratkog spoja kod elektroinstalacija u kupatilu ove kuće, odnosno u samom bojleru i došlo je do požara, koji je zahvatio veći deo kupatila, koje je izgorelo. Takođe je nagoreo i sam krov kuće, kao i soba koja se nalazila u blizini samog kupatila.
Osoba koja živi u ovoj kući brzo je reagovala i obavestila vatrogasce koji su ubrzo nakon poziva došli na lokaciju i ugasili požar.
U samoj kući nije došlo do većih oštećenja, navodi Nenad Karamijalković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je dodao da će se uskoro naložiti mere koje je potrebno uraditi da bi se objekat vratio u prvobitno stanje.
„Nije došlo do većih oštećenja. Požar je brzo zahvatio kupatilo, koje je većim delom izgorelo, dok je u ostatku kuće to uglavnom garež“, rekao je Karamijalković i dodao:
„Nije nagoreo ostatak drvene konstrukcije i ostale koja je postojala u kući, i u tom smislu će prekrečavanje moći da pomogne, dok će morati da se rekonstruiše celo kupatilo.“
Amidžina kuća, kako je Kragujevčani nazivaju, bila je kuća Sime Milosavljević Paštrmca, poznatijeg kao Amidže. U blizini same kuće, iza Prve Kragujevačke gimnazije nalazi se i Amidžin konak u okviru Narodnog muzeja Kragujevac, koja je jedina sačuvana zgrada iz kompleksa dvorskih objekata iz dopa Miloša Obrenović. U Amidžinom konaku boravili su Miloševi momci, telohranitelji, kojima je upravljao Sima Pašrtmac, po kome je konak i dobio ime.
U njegovoj porodičnoj kući, kasnije je živeo i njegov sin Vule Paštrmac sa porodicom, koji je kasnije bio direktor Prve kragujevačke gimanzije, a kada je on preminuo njegova supruga prodala je kuću i imanje.
Ova kuća građena je dvadesetih godina 19. veka, u vreme kada je Kragujevac bio prestonica, i upravo zbog arhitektonskog i istorijskog značaja proglašena je za zaštićen spomenik kulture.