Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je, prenose mediji, da se potpisivanje sporazuma o zoni slobodne trgovine između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU) očekuje 25.oktobra, te da proces evrointegracija Srbije ne bi trebalo da je udalji od EAEU.
- Pre svega, reč je o slobodnoj trgovini, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodnom kretanju roba, usluga i radne snage, rekao je, između ostalog, Bocan Harčenko, najavljući skorašnje potpisvanje Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije sa Evroazijskom ekonomskom unijom, kojem su prethodili trogodišnji pregovori. Nakon tri godine pregovaranja, ministri trgovine Srbije i EEU, Rasim Ljajić i Veronika Nikišina, podsetimo, usaglasili su, sredinom marta, sporazum o slobodnoj trgovini dveju strana, koji omogućava Srbiji da, kako je tada saopšteno, 99,5 odsto svojih proizvoda po povlašćenim uslovima, odnosno bez naplate carine, plasira na tržišiima zemalja EAEU, koju čine Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Jermenija.
Reč je, inače, o proširenju Sporazuma o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa Rusijom još od 2.000. godine, na još četiri zemlje bivšeg SSSR-a, kojim se, nakon martovskog usaglašavanja, omogućava da Srbija, pored svega što je do sada izvozila u Rusiju, u toj i ostalim zemljama EEU ubuduće, bez carinskih opterećenja prodaje i voćne rakije, odredjene vrste ovčjeg, kozijeg i kravljeg sira, te dogovorene kontingente cigareta i vinjaka. Dakle, gotovo sve što proizvodi, osim motornih vozila, koja ni dosadašnjim Sporazumom, samo sa Rusijim, nisu bila na režimu slobodne trgovine.
Valja s tim u vezi istaći da je do skora najavljivano da je maltene gotova stvar da će Sporazumom o slobodnoj trgivini Srbije sa Rusijom i ostalim zemljama Putinove Evroazijske ekonomske unije da budu obuhvaćeni i automobili. Najpre je, u tom kontekstu, bio pominjan samo bescarinski plasman modela “500L”, koji se proizvodi u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu, da bi u poslednjih nekoliko godina, na insistiranje ruske strane, u taj, prema izjavama zvaničnika obeju strana, načelno već dogovoreni trgovinski aranžman bila uključena i ruska “Lada”.
Ispostavilo se, medjutim, da je dugodišnja saga i bescarinskom plasmanu Fijatovog modela “500L” na ruskom i tržištima ostalih evroazijskih zemalja – započeta još u aprilu 2013. – okončana neslavno. Od povlašćenog plasmana kontingenta od 5.000 do 10.000 automobila iz Kragujevca na ruskom i ostalim EEU tržištima definitivno, uprkos svim obećanjima predsednika Rusije Vladimira Putina, od kojih je ono, od 16.oktobra 2014., dato javno, pred TV kamerama u Beogradu, ipak, nema ništa.
Ovakav ishod , smatraju upućeni, nikako neće da ugrozi poziciju aktera u domaćem auto-biznisu . Naprotiv, kragujevačka fabrika koja će, zahvaljujući tome što Putin nije ispunio svoja obećanja, gotovo izvesno da izbegne nepotrebnu poslovnu avanturu, vezanu za pokušaj plasmana na tržištima na kojima su Fijatovi automobili nepoznanica. Analitičari, sdruge strane procenjuju da jednokratni izvoz 5.000, ili 10.000 automobila, sve i kad bi bio uspešan, ne bi značajnije pomogao kompaniji Fijat-Krajsler automobili Srbija koja je prisiljena da zbog pada plasmana „fijata 500L“ na evrospkim tržištima, sve češće zaustavlja proizvodne linije. S druge strane, dugoročniji poslovni aranžman sa Rusima, koji bi podrazumevao uzajamne kvote, ugrozio bi plasman Fijatove fabrike i na domaćem tržištu.
Ono što će od svega ovoga ostati najduže upamćeno jeste tragikomična upornost srpskih zvaničnika, od Mlađana Dinkića i Ivice Dačića, do Dušana Vujovića, Rasima Ljajića i Aleksandra Vučića, da, “u korist sopstvene štete”, ubede Vladimira Putina da odobri bescarinski izvoz šumadijskih “Fića” u Rusiju, što je podrazumevalo i takav plasman ruskih “Lada” u Srbiji. Hroničari ove svojevrsne latinoameričke (ili turske) sapunice podsećaju da je Aleksandar Vučić, po povratku iz Moskve (u novembru 2015. godine) govorio da će „ako treba i 50 puta da moli Putina da odobri izvoz Fijatovog automobila u Rusiju“.
Ondašnji ministar finansija Dušan Vujović sa istim žarom je poručivao je da je “spreman da moli svoju studentkinju iz Kazahstana”, koja je u to vreme vodila pregovore te zemlje sa Svetskom bankom, da utiče na rukovodstvo Kazahstana da se više ne protivi povlašćenom plasmanu šumadiskog „fiće“ na tržištima Evroazijske unije. Primećeno je da je i aktuelni ministar trgovine Rasim Ljajić, takodje , u više navrata najavljivaol bescarinski plasman srpskih automobila u Rusiji. Pre svih su to činili Dinkić i Dačić koji su, još u aprilu 2013., nakon sustreta sa Putinom, objavili “radosnu vest”.
Povlašćeni izvoz „fijata 500L“ u Rusiju trebalo je, prema najavama Dinkića i Dačića, da startuje do kraja 2013. godine, ali je taj rok prolongiran na 2014., da bi u oktobru te godine, na osnovu obećanja Putina pred TV kamerama u Beogradu, bio pomeren za 2015. Zatim je najavljeno da će „fijat 500L“ na tržišta Rusije stići do kraja maja 2016. a potom do početka 2017. do kada je trebalo da bude verifikovano proširenje Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije. Bivši ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin u septembru prošle godine “podgrejao” je nade srpskih zvaničnika i dela domaće javnosti tvrdnjom da pregovori o povlašćenom izvozu “Fijata 500L” u Rusiju i ostale zemlje Evroazijske ekonomske unije i dalje traju, što je, ispostavilo se, bila nova ruska “diplomatska patka”.
Piše: Zoran Radovanović