- Hvala svim učesnicima ovogodišnjih Belih poklada na očuvanju tradicije i širenju radosti u veseloj povorci koju smo, uprkos kiši, uspešno održali u subotu, ovim rečima obratile su se organizatorke i pokretači ove inicijative Jelena Pavlović i Vesna Vujović.
Inače, Jelena Pavlović i Vesna Vujović više od dve godine organizuju različite aktivnosti sa decom, organizatorke su planinarskih akcija u planinarskom društvu Žeželj, a drugu godinu zaredom trude se da otrgnu od zaborava stare običaje zbog kojih su se ljudi okupljali i zabavljali.
U subotu, 25. februara, više od njih dvadesetoro skupilo se u naselju Erdoglija kako bi obeležili takozvanu Belu nedelju. Dece je bilo više nego prošle godine, kaže Jelena.
Organizatorke podsećaju da mnoga deca, ali i odrasli, ne znaju šta je Bela nedelja, pa tako ne poznaju ni simboliku običaja koji su u vezi sa tim danima. „Bela nedelja posvećena je praštanju, pomirenju, širenju radosti i veselja, druženju i darovanju, odnosno osnovnim postulatima života kojima svakodnevno treba da učimo našu decuˮ, navode Jelena i Vesna.
Maskiranjem simbolično se proteruje slovenska boginja zime i smrti Morana, i svi njeni zli duhovi da bi se sa radošću dočekala boginja proleća i umilostivila za rodnu godinu i lepo vreme. Praštanje, darivanje, radost i rodna godina smisao su ovog običaja, ističu organizatorke.
„Poštujmo kulturu drugih naroda, ali prvenstveno ne zaboravimo našeˮ, osnovna je ideja obeležavanja. Jelena objašnjava da se potreba javila usled saznanja da se u Kragujevcu masovno obeležava Noć veštica, te da se i deca u vrtićima uče da proslavljaju ovaj dan. Kako kaže, nije čula da se u javnim institucijama obeležavaju Bele poklade.
Organizatorke ne vide ništa loše u tome da mladi uče o drugim kulturama, ali ih prvenstveno treba usmeriti na vrednosti koje se tiče njihovog naroda i zemlje.
Jelena Pavlović je za Glas Šumadije rekla da je i ona kao dete, u selu svoje majke, bila deo povorke. Opisala je da je ta radost koju deca osećaju dok se sve to odvija nešto posebno. Kada je reč o kostimima, nije bilo nekih posebnih zahteva, „potrebno je bilo da se od mame ili bake pozajmi pleteni prsluk, suknja i maramaˮ, kaže Jelena. Učesnicima je data sloboda da budu kreativni.
Okolina je bila oduševljena njihovom pojavom, komšije su ih gostile i davale im tradicionalne poklone u vidu voća i slatkiša. Povorka ih je podsetila njihovog detinjstva i uspomena koje nose iz tog perioda. Prošle godine, kaže Jelena, vreme je bilo mnogo lepše, pa su mogli duže da šetaju. Ove godine ih je pratila kiša, ali ih ona nije sprečila u nameri da tmuran dan postane obojen njihovom šarenom pojavom.
Ovakav primer mogao bi da posluži svima da postoje brojni načini da se tradicija održi i sačuva od zaborava. Potrebne su ideja i želja, kao i svest da ono što je ukorenjeno u svima nama i što smo dobili po rođenju, ne može opstati ukoliko ostane samo na rečima.