Bašta kod Pravnog fakulteta: Betonska podloga – kamen spoticanja

Prašina u gradu podigla se nakon što je portal „Glas Šumadije” dobio poziv sa prikrivenog broja, sa koga je osoba koja se predstavila kao „profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu“ podelila informaciju da se tik uz zgradu te visokoškolske ustanove gradi kafana. Nakon toga, „zaposleni Pravnog Fakulteta u Kragujevcu“, kako su se predstavili, navodno su uputili dopis Ministarstvu građevinarstva saobraćaja i infrastrukture sa inicijativom da se gradnja tog objekta zaustavi. 

U pismu je navedeno – „posle bezuspešnog apela svim inspekcijskim i korupcijskim službama obraćamo vam se molbom da se bespravna gradnja ugostiteljskog objekta uz Pravni fakultet od 350 kvadrata odmah prekine i sve vrati u prvobitno stanje. Radovi se izvode noću ili vikendom, a da se radi o zatvorenom tipu objekta dokazuje podno grejanje koje je urađeno”, napisali su oni koji su se predstavili kao „zaposleni na Pravnom fakultetu”.

Usledile su, potom, brojne reakcije na društvenim mrežama, počev od onih koje su opravdavale gradnju kafića, jer, navodno, tu treba da postoji kafić, da se „deca druže”, uostalom „na svim normalnim fakultetima postoje kafići”, preko komentara da je „bolje da je tu kafana nego kladionica”, da samo ne treba služiti alkohol i sve će biti u redu, pa do toga da kafani nije tu mesto, jer čitav kompleks pretvara u ruglo, te da se postavlja pitanje zašto je kafana toliko značajna i zbog čega sva ta ujdurma i pokušaji da se odbrani njena neophodnost, a da se ne postavlja pitanje – čija je i ko je „investitor” buduće kafane, kafića, kladionice ili šta god da je u pitanju.  

Nakon objavljivanja negodovanja, navodno zaposlenih na Pravnom fakultetu, reagovanja na društvenim mrežama i uz sve to još i zainteresovanosti novinara http://Kragujevačkih novina da dođu do detaljnijih informacija, epilog je da je u roku od samo nekoliko dana, gotovo po hitnom postupku, usledilo uručivanje rešenja korisniku prostora „Ribon komercu” da u roku od sedam dana ukloni „nepropisno izdignutu betonsku podlogu” i javnu površinu vrati u prvobitno stanje, koje potpisuje glavna komunalna inspektorka Gordana Tomić. 

Dobijena dozvola, sledi rušenje

Šta se sve u međuvremenu dogodilo, ko je i za šta izdao dozvolu, na kojoj površini, pod kojim uslovima i na koji period, pitanja su na koje su „Kragujevačke” potražile odgovore, pre svega, u Gradskoj upravi za komunalne poslove. Preko skupštinske informativne službe, prošle srede, 9. novembra, zatražen je razgovor sa nadležnima na temu gradnja kafića – letnje bašte kod Pravnog fakulteta, a odgovor je stigao u ponedeljak, 14. novembra. U međuvremenu, 10. novembra, „Ribon komercu” je uručeno rešenje o uklanjanju betonske podloge. 

Umesto traženog razgovora stigao je odgovor u pisanoj formi, u jednoj rečenici od Gradske uprave za komunalne poslove, a preko Informativne službe Skupštine grada i glasi ovako:

• Gradska uprava za komunalane poslove shodno članu 72. Odluke o komunalnom redu (“Službeni list grada Kragujevca“, broj 18/14 – prečišćen tekst, 38/14, 9/15, 44/15, 3/16, 9/17, 11/18, 18/18, 34/18, 33/19, 39/20 – dr. odluka, 16/21 i 40/21), donela je rešenje kojim se ODOBRAVA, zauzeće javne površine od 277,9 m2, radi postavljanja letnje bašte, u Ulici Jovana Cvijića broj 1, prva zona.”
   

U drugom odgovoru iz Gradske uprave je stiglo da je „komunalni inspektor doneo rešenje 10. novembra o uklanjanju konstrukcije u roku od sedam dana”.

Šta se to dogodilo i zbog čega je prvo uručeno rešenje o postavljanju letnje bašte 31. oktobra, a samo deset dana kasnije drugo o rušenju, pitanje je na koje smo odgovore pokušali da nađemo posrednim putem.

Prema saznanjima do kojih smo došli čitava priča krenula je da se odvija pre godinu dana, otprilike u vreme kada je Palata pravde dobila upotrebnu dozvolu i svi sudovi smešteni u novu zgradu. Nije tajna da su mnogi gradski ugostitelji bili zainteresovani da dobiju prostor na delu javne površine u neposrednoj blizini ovog objekta, ali su odbijeni uz obrazloženje da, po Pravilniku o uslovima za postavljanje objekata na javnim zelenim površinama, letnje bašte ne mogu da se postavljaju.

Sa druge strane, na popločanoj površini, uz zid Pravnog fakulteta, pre nekoliko godina čitavu deceniju radila je bašta Studentskog centra. Nakon što je zatvorena, ostale su betonske ploče koje je prilično nagrizao zub vremena, a taj prostor postao je „raj” za noćna okupljanja narkomana, organizatora automobilskih uličnih trka i slično. 

Jedino rešenje na Pravnom fakultetu videli su u ponovnom otvaranju neke vrste kluba ili kafića, kako bi se taj prostor „očistio”, dobio odgovarajući sadržaj, a studenti imali gde da se osveže. 

U takvu priču ulazi Marko Matanović, vlasnik „Ribon komerca” i kafića „Forum” na platou kod nekadašnje Robne kuće „Beograd”. On je 17. juna dobio dozvolu da na površini od 196 kvadrata podigne letnju baštu, na postojećem pločniku, ali je kasnije podneo zahtev za proširenje i 31. oktobra mu je odobreno 277,9 kvadrata, s tim što rešenje važi do 31. decembra. 

U tom rešenju navedeno je da je u letnjoj bašti dozvoljeno postavljanje transparentne ograde ili žardinjere do visine stolova, zaštitne ograde prema kolovozu, rashladne vitrine, šanka, rasvete, suncobrana, tende. Nije dozvoljeno menjanje postojeće podloge, postavljanje podne platforme, video bimova, i ozvučenja, roštilja, mangala i slično. Takođe, izlaskom na teren utvrđeno je da postoje tehnički uslovi za zauzeće javne površine od 277,9 kvadrata, mada postoje nezvanične tvrdnje da nikako nije moglo da se izda rešenje za ove gabarite, jer je popločano najviše oko 120 kvadratnih metara i da samo za tu površinu može da se izda dozvola za letnju baštu, a sve ostalo je zelena površina na kojoj to nije dozvoljeno.

Šta kažu pravila, a šta je urađeno

Uvidom na terenu jasno se uočava da je Matanović promenio postojeću podlogu, koja je bila dosta oštećena i postavio konstrukciju za zastakljivanje bašte, čime je, prema odredbama pravilnika, prekršio postavljene uslove. Tek nakon reakcije javnosti, reagovala je Uprava za inspekcijske poslove i naložila uklanjanje „nepropisno izdignute betonske podloge”.  

Pitanje je da li bi do toga došlo da reagovanja nije bilo? Priča o ovoj letnjoj bašti nikako ne bi mogla da „prođe” kao potpuna, ukoliko se ne upita i druga strana, odnosno Marko Matanović o tome šta je hteo da uradi na tom prostoru, zašto je prekršio pravilnik i šta će dalje.

• Procedura za dobijanje dozvole trajala je nekoliko meseci, a ja sam u međuvremenu razgovarao sa dekanom Pravnog fakulteta o tome da li bi oni bili saglasni da se na platou uz Pravni podigne letnja bašta. Oni su se složili, kako bi se rešilo pitanje noćnog okupljanja i predupredila neprijatna dešavanja, da se otvori pristojan ugostiteljski objeka“, objašnjava Matanović.

Po njegovim rečima planirano je da na tom mestu bude podignut reprezentativan kulturni kutak – kafić, nikako ne kafana, bez muzike uživo, sa organizovanjem kulturnih programa angažovanjem glumaca i umetnika iz „Abraševića”. U objektu je planirano i zapošljavanje 12 radnika. 

U tu svrhu on je, kako kaže, restaurirao popločani deo, jer je bilo nemoguće postavljanje stolova na oštećenim pločama, a postavio je i podno grejanje. Tvrdi da radovi nisu izvođeni noću u kasnim satima, kako su naveli „zaposleni na Pravnom frakultetu”, nego u popodnevnim satima u dogovoru sa ljudima iz biblioteke ovog fakulteta, kako im ne bi smetala buka. Priznaje da nije smeo da postavi podno grejanje, ali da se nadao da će biti prepoznata njegova namera da ovo mesto „oplemeni” i dobije nov sadržaj kakav i dolikuje. Za ovaj posao podigao je kredit kod banke, ali „kola su krenula nizbrdo” i moraće da odustane od svega, uprkos velikoj šteti koju trpi.

Šta će se dalje dešavati na ovom prostoru i da li će i dalje ostati stecište kojekakvih sumnjivih likova, ili će se postići nekakav dogovor i sve ponovo vratiti na početak i uraditi kako kaže Pravilnik pitanje je na koje, u ovom trenutku, nema odgovora.

Piše: Gordana Božić, http://Kragujevačke novine