Pretila je ozbiljna opasnost da avio bomba za koju se kaže da je velike razorne moći potpuno padne u zaborav i da se na nju, maltene, ne obraća pažnja, iako od nje preti opasnost naselju Petrovac i okolnim mesnim zajednicama.
Saopštenje Gradskog odbora DS-a sa početka ovog meseca,u kome se traži da se mesto gde je neekslodirana avio bomba zakopana u zemlji, prvo obeleži, kako ne bi bilo dostupno svakome da se ovuda šeta i izlaže opasnosti, a potom da nadležni uklone opasnu napravu, skrenula je pažnju javnosti na ovu veliku pretnju bezbednosti građana i objekta.
Bomba u Petrovcu lansirana je iz NATO aviona iste noći, 8. maja 1999. godine, oko 23,30 sati, kada je gađana i pogođena zgrada Pošte na „Aerodromu”, koja takođe nije eksplodirala. Nakon što je probila krov i nekoliko spratova zgrade, zarila se duboko u zemlju pod temeljima Pošte.
Bomba je ostala u temeljima objekta tačno 586 dana, da bi 5. decembra 2000. godine započela akcija otkopavanja i vađenja, a konačno je izvučena i odvezena na bezbedno mesto 28. decembra, nakon 23 dana.
Zarasla u korov
O tome kako je ova druga bomba blizu mosta preko Uglješnice završila na tom mestu ima više nezvaničnih „teorija” u mesnim zajednicama Aerodrom, Sušica i Petrovac. Jedna je da je i ova bomba bila namenjena da gađa zgradu Pošte, ali pilot nije dobro video cilj pa je ispustio na drugo mesto, gde nije bilo zgrada, a druga da je imao neki drugi cilj, ali je promašio.
Iz okolnosti da su bačene u isto vreme i da obe nisu eksplodirale neki izvode pretpostavku da je reč o istim avio bombama, a drugi su navodno čuli od vojnih lica tokom vađenja one bomba iz Pošte da nisu baš iste, ali su slične.
Uglavnom, o bombi izvađenoj iz Pošte zna se da je bila veoma velika i razorna, težine 2,2 tone, dugačka 3,8 metara sa eksplozivnim punjenjem od 323 kilograma. Zato su tokom akcije otkopavanja bile evakuisane okolne kuće i delovi zgrada u naselju.
Danas DS upozorava na opasnost koja preti od druge, neizvađene bombe, navodeći da je ona na samo nekoliko metara od magistralnog i vrlo prometnog puta Kragujevac – Topola, kojim prolaze teški kamioni i šleperi i izazivaju vibracije tla, što bi se moralo imati u vidu, a da ne govorimo o mogućnosti izletanja nekog vozila u jarak gde se bomba nalazi.
Da je ona još tu, ispod zemlje, uočava se samo po krateru prečnika desetak metara, koji je već dugo zarastao u korov i duboku travu. Zato DS i traži da se ovo mesto propisno i vidljivo obeleži, kako ne bi bilo dospuno svima i sa više strana. S obzirom na veliku pretpostavljenu razornu moć bombe, ova stranka skreće pažnju da se radi o gusto naseljenom delu grada gde se intenzivno grade privatni i privredni objekti, kao i nova zgrada zatvora.
Ma koliko da košta akcija vađenja i nautralisanja ovakve bombe, stanovništvo ovog dela grada je zaslužilo da se ta sredstva nađu i reši problem, upozoravaju iz DS-a. Mijoljub Stevanović Ljupče, bivši dugogodišnji odbornik iz susedne MZ Uglješnica, smatra da je najugroženiji saobraćaj, jer putem prema Topoli dnevno prođe 20.000 vozila, ali i udaljeniji objekti, poput novih zgrada za pripadnike službi bezbednosti na Deninom brdu.
Na trasi koridora
Stevanović je posebno ogorčen na Štab za vanrdne situacije grada Kragujevca što nije još pre mnogo godina obeležio mesto gde je zarivena bomba, iako je on to tražio lično od bivšeg gradonačelnika. Dodaje da je tadašnji gradonačelnik Nikolić naložio načelniku gradskog Štaba Zoranu Kočoviću da se mesto obeleži, ali zbog neodgovornosti to sve do danas nije učinjeno.
- Konačno su se u utorak, 13. jula, pojavili radnici u plavim odelima i počeli da obeležavaju mesto. Ne znam čiji su pripadnici, ali je ovo svakako dobro što je urađeno i što smo tražili tolike godine. Ali, ovo je samo prvi korak jer mora bomba i da se ukloni, kaže Stevanović.
Na pitanje zašto do sada ovo izuzetno opasno mesto nije obeleženo i ograđeno, Zoran Kočović, načelnik Štaba za vanredne situacije grada, kaže da se radi o nadležnosti i da oni mogu da stupe u akciju tek kada dobiju nalog od grada i projekat po kome će da rade, a to još nisu dobili za ove dve decenije.
Čija je petrovačka bomba zapravo nadležnost, grada, policije, vojske, još nismo uspeli da saznamo. Kočović nas je uputio na Pres službu Skupštine grada, odakle su nas dalje usmerili na Policijsku upravu Kragujevca. Naime, dobili smo savet da pošaljemo pitanja na mejl PU grada. Tako smo na njihovu adresu i poslali mejl sa tri pitanja koja glase: Zašto do sada nije uklonjena bomba velike razorne moći koja se nalazi pored reke Uglješnice u Petrovcu, blizu puta Kragujevac Topola, ostala nakon NATO bombardovanja? Da li je do sada nešto preduzimano ili se trenutno preduzima da bi bomba bila uklonjena? Zašto mesto gde se bomba nalazi nije obeleženo i građani zaštićeni od ove bezbednosne pretnje?
Prilikom slanja pisma pozvali smo se na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, koji daje rok od 15 dana nadležnom organu da odgovori. Do dana zaključenja ovog broja lista odgovor nismo dobili, ali nije ni istekao zakonski rok od dve nedelje, pa ga očekujemo za naredni broj.
Ako se uporedi petrovački slučaj sa bombom u Pošti na Aerodromu, onda se vidi da je ova druga uklonjena posle nešto više od godinu dana, pored toga što je u privrednoj zgradi, okružena kućama, i zbog toga što su građani mesnih zajednica Aerodrom i Sušica sakupili 1.064 potpisa sa zahtevom da se projektil što pre izvadi i vrati bezbednost života građana.
Da li je rešenje da se danas opet krene sa prikupljanjem potpisa. Ali, petrovačka bomba je dospela pre nekoliko godina u javnost i jednim drugim povodom. Naime, na pitanje opozicionih odbornika u Skupštini grada zašto se ne završava Petrovačka magistrala, projekat započet za vreme vlasti koalicije Šumadija, tadašnji gradonačelnik Nikolić je odgovorio da se okončanju saobraćajnice isprečila bomba zaostala iz NATO bombardovanja i da je prvo treba ukloniti.
Ali, nastavio je on, to je mnogo komplikovano i neizvesno i grad je poušavao sam to da reši, ali je video da ne može, pa je rešenje prepustio Vojsci Srbije. Tako su prošle još dve-tri godine otkada je ovaj dijalog vođen u skupštinskoj sali.
Ivan Dubljanin, predsednik Gradskog odbora DS-a u Kragujevcu, misli da trasa Petrovačke magistrale prolazi pravcem gde se nalazi bomba, ili nije sto posto siguran jer su trase ovakvih saobraćajnica po pravilu tajna da se ne bi spekulisalo građevinskim zemljištem. Otuda još jedan razlog više da se bomba što pre skloni sa ovog mesta.
OTKOPAVANJE BOMBE IZ POŠTE
Silidarnost i samopregor
Akcija otkopavanja avio bombe iz Pošte na Aerodromu jedan je od događaja koji je ušao u istoriju grada iz vremena bombardovanja jer je pokazana velika solidarnost među stanovništvom i samopregor mnogih koji su se dobrovoljno uključili u posao. Potpisi građana MZ Sušica i Aerodrom da se bomba ukloni predati su 20. novembra 2000. godine načelniku Okruga Obrenu Ćetkoviću i gradonačelniku Veroljubu Stevanoviću, u prisustvu direktora Pošte Dragoša Miljkovića, pukovnika Janka Radakovića i potpukovnika Borivoja Gligorijevića.
Odlučeno je da akcija otkopavanja počne 5. decembra, a završena je 28. decembra te godine. U vađenju bombe učestvovalo je 12 pripadnika Vojske, pirotehničara, ali i bagerista Milan Miladinović, radnik „Vodovoda”, čiji je zadatak bio samo da doveze bager i ostavi ga, ali on je ostao do kraja akcije i upravljao mašinom sve dok nije došao do same bombe.
Veliki doprinos dao je i komšija automehaničar Bratislav Stamenković Braca, u čijoj je radionici napravljen alat pomoću kojeg je izvučena bomba. Prvo je izvučen upaljač bombe, a onda na osnovu njega napravljen alat koji je postavljen na mesto upaljača i poslužio da se izvadi preko dve tone teška bomba.
Dva meseca posle uspešno završene akcije u Skupštini grada održan je prijem za 14 junaka ovog poduhvata, 12 pirotehničara i dva volontera, gde su im uručeni prigodni pokloni. Za sve vreme rada, preko tri nedelje, svaka porodica iz komšiluka imala je zadatak da radnicima sprema hranu i piće, a ostalo je zabeleženo da je tadašnji direktor Pošte Dragoš Miljković svakodnevno boravio na gradilištu i pomagao, iako mu to nije bilo u opisu posla.