Samo pet autobuskih stanica u Srbiji ispunilo je uslove koje propisuje Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Kragujevačka nije među njima, a procenjuje se i da je problem u Kragujevcu „najzamršeniji“
Nedelja, nešto pre deset sati. Autobuska stanica u Kragujevcu.
- Molim Vas kartu u jednom pravcu u deset za Beograd.
- Ne ide u 10, nego u 10 i 35.
- Ali, pročitala sam…
- Verovatno ste videli na internetu. To nije ažurirano dve godine. Autosaobraćaj je u blokadi
Ovako se u hladno februarsko jutro odvijao razgovor između nervozne zbog hladnoće putnice i zabavljene radnice, kojoj to nije prvi takav razgovor, kao ni prvo objašnjenje koje mora da da iako, realno, na situaciju ne može nikako da utiče.
Na vratima kragujevačke autobuske stanice piše – ne rade, a ne radi ni grejanje. Tog dana neizvesno je i da li će stanica narednog dana biti otvorena za putnike i autobuse, pošto je samo pet stanica u Srbiji ispunilo zakonske uslove i dobilo licencu.
Naime, po Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju „svi prevoznici koji imaju nameru da i posle 12. februara 2018. godine nastave sa obavljanjem delatnosti prevoza putnika, dužni su da svoje poslove usklade sa pomenutim zakonom“. To je značilo da su vlasnici autobuskih stanica bili su u obavezi da podnesu zahetv za licencu i da ispune određene uslove: poslovni ugled, finansijska sposobnost, profesionalna osposobljenost, vozni park, vozač, stvarno i stabilno sedište.
Zahtev podnosi vlasnik, a autobuska stanica u Kragujevcu ne ispunjava ni jedan od ovih uslova. Trenutno je u vlasništvu lica kojima je lokacija vraćena u postupku restitucije. Zatim firmi koje su propale u procesu tranzicije, a dug Autosaobraćaja, u vreme proglašenja stečaja 2015. godine, iznosio je 18 miliona evra.
Autosaobraćaj u stečaju, odnosno stečajni upravnik, poslove upravljanja stanicom poverio je privatnom prevozniku „Janjušević“, koji se bavi i međugradskim prevozom.
„Janjušević“ je, kako saznaje Glas Šumadije, prikupio potrebnu dokumentaciju, ali po zakonu zahtev može da podnese samo vlasnik. U lokalnoj samoupravi za informacije upućuju na direktora Gradske agencije za saobraćaj Dušana Obradovića.
- To je zamršena situacija, ali postoji prećutan dogovor da se problem reši, a najveći je u Kragujevcu, kaže Obradović.
Direktor GAS-a objašnjava i da autobuska stanica ne može da ostane na istom mestu pošto vlasnik kome je imovina vraćena restitucijom „ne želi da tu bude autobuska stanica“.
- Dobili smo informaciju da tu definitivno ne može da bude autobuska stanica i da mora da se pronađe nova lokacija. Grad na tome intenzivno radi i imamo rok od sedam meseci da problem rešimo. Do nove autobuske stanice došlo bi se, ili izgradnjom novog objekta, ili renoviranjem nekog postojećeg. Ovaj drugi scenario je izgledniji.
Izgledna lokacija – „Zastava promet“
Od pominjanih lokacija, Obradović kaže da je najizglednija je ona firme „Zastava promet“, koja je u stečaju. Prema informacijama Dušana Obradovića i poslovna banka koja je imala zalogu nad imovinom „Zastava prometa“, takođe je u stečaju.
- Da li će to grad uraditi, videćemo veoma brzo. Ukoliko ne, moraće da se gradi nova. Nakon toga, grad će poveriti Gradskoj agenciji za saobraćaj upravljanje autobuskom stanicom, a sve procedure sprovešćemo po zakonu o javno privatnom partnerstvu. To znači da grad ove veličine mora da ima autobusku stanicu sa poštom, restoranom, prodavnicnom, adekvatnu šalter salu, kaže direktor GAS-a.
Obradović je siguran i da će za sedam meseci, koliki je rok za sve gradove koji sada nisu ispunili zakonom predviđene uslove, Kragujevac da dobije modernu autobusku stanicu.
S druge strane predsednik Upravnog odbora Pokreta za naš grad Dalibor Jekić podseća na situaciju iz 2014. i 2015. godine, kada su putnici autobuse međugradskih linija čekali na ulici. I izjavu gradonačelnika Kragujevca Radomira Nikolića (04. februar 2015.): „Intenzivno radimo i verujem da ćemo vrlo brzo videti da je neko započeo radove na sprovođenju tog projekta“.
- Od tog dana, do dana današnjeg, nije urađen ni projekat. Imajući u vidu neiskorišćena sredstva Evropske banke za obnovu i razvoj, mislimo da se u iznosima za vrednost investicije luta. Planirana su sredstva od pet do sedam miliona evra, a plašim se da ćemo ponovo biti u situaciji da građani čekaju autobuse na ulici, što se već dešavalo, kaže Jekić.
S druge strane, Obradovć smatra da je stanicu po meri Kragujevca moguće izgraditi za manje od opredeljenog iznosa od pet miliona evra, što bi dodatno opteretilo, kako kaže, već prezadužene građane.
Istorija čekanja autobusa na ulici
Čak i da grad ne stigne da završi posao u vezi sa autobuskom stanicom u produženom vremenu od sedam meseci, Kragujevčanima ne bi bilo prvi put da vreme provode na ulici zbog Autosaobraćaja. Mnogi su zaboravili blokadu puta Kragujevac Kraljevo, kroz Korićane. Zaposleni u Autosaobraćaju u oktobru 2013. godine, zbog kašnjenja devet plata, blokirali su put, a zabeleženo je da je propušten auto tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića na putu za Bajčetinu. Pošto je u to vreme u Kragujevcu na vlasti bila Zajedno za Šumadiju, verovalo se da nije bio zanemarljiv upliv Srpske napredne stranke na dešavanja u Slobodnom sindikatu koji je protest organizovao.
Putnici su, ovog puta ne zbog blokade puta, već autobuske stanice ostajali na ulici i tokom 2014. i 2015. godine. Jedno vreme nije se znalo ni ko gazduje stanicom. Agencija za privatizaciju izdala je u aprilu 2015. preduzeću „Babilon”, čiji je direktor Draško Đuričković, u zakup stanicu na godinu dana, a mesečna zakupnina iznosila je 300.000 dinara. Posle uvođenja stečaja raspisan je novi konkurs, koji dobija firma “Janjušević“, i to za mesečni zakup od pet miliona dinara. U to vreme iz lokalne samouprave stizale su utešne informacije da Grad Kragujevac planira za tri godine da napravi novu autobusku stanicu na ulasku u grad, na parceli ispod „Sajmišta“.
Sada su planovi novog direktora Gradske agencije za saobraćaj Dušana Obradovića ambiciozni, a sedam meseci nije mnogo vremena da se vidi da li i realni.
Jovanka Marović