Uvek volimo da istaknemo svoj osvedočeni lokal patriotizam, pa „Kragujevčani ovo”, „Kragujevčani ono”, pa „u svemu prvi” ali… pošteno, ko je od nas znao da postoji i autentična rasa kragujevačkih golubova. Bogami, do nedavno gotovo niko ali u poslednje vreme ova retka, lepa i stara rasa doživljava svoj preporod pre svega zbog angažmana našeg sagovornika Dalibora Potrića. Portić (40) po zanimanju je strukovni inžinjer menadžmenta u „Fijatu”, ali i, što je mnogo važnije za ovu priču sekretar nacionalne asocijacije odgajivača sitnih životinja Srbije (AOS).
Dalibor Portić sa svojim ljubimcem
Ponikao je u Bresnici (uz Pivaru i Koloniju) tradicionalni golubarski kraj i odgajanjem sitnih i ukrasnih životinja se bavi od kad zna za sebe. Pak, za ovu, našu autentičnu rasu golubova i on je saznao pre osam godina i to sasvim slučajno.
Tada su ga prijatelji iz Udruženja „Štiglic” pozvali da im kao iskusni samostalni izlagač pomogne da organizuju izložbu sitnih i ukrsanih životinja u Sokolani. Prihvatio je, pomogao, krenule su da stižu prijave…
- Kao po nekom pravili, poslednjeg dana, već po isteku roka za prijavljivanje zove čovek, i kaže: „Daj da ti prijavim ove naše golubove”… Na moje pitanje: „Koje naše?”, on odgovori kragujevačke visokoletače… Meni je to delovalo kao da su u pitanju standardni srpski visokoletači, a takvih odgajivača bilo je već prijavljenih četrdesetak. No, primio sam njegovu prijavu… započinje ovu zanimljivu priču Portić, čije su interesovanje ovi golubovi privukli.
Bio baza za srpskog visokoletača
Od tada je i krenulo njegovo neprestano istraživanje po stručnoj literatura i „knjigama golubarskim starostavnim”…
Tek četiri godine kasnije, 2016., prvi par kragujevačkih golubova dobija na poklon od uzgajivača ovdašnjeg Milana Aksentijevića Guske, poznatog golubara iz centra grada.
- Potom sam čuo za najboljeg odgajivača te vrste Miću Ivanovića Pikulu iz Kutlova. On ima najbolje primerke, jer se još njegov otac bavio odgajanjem kragujevačkih visokoletača i strogo ih čuva i odgaja u toj „čistoj rasi”, nastavlja naš sagovornik. Sa Pikulom iz Kutlova upoznao se zvanično tek prošle godine na jednoj od izložbi. Kada se ovaj stari odgajivački vuk uverio u Portićevu ozniljnost i želju da se posveti odgajanju ove rase poklonio mu je više ptica sa mudrim rečima. „Sine, mora neko ovo da nastavi”.
Portić sa Pikulom od koga je sve krenulo
Osobine ovog kragujevačkog goluba visokoletača (kao je njegovo zvanično ime) su prvenstveno široka ćuba od uha do uha, mali, kratak obavezno beo kljun i beli nokti. Ako ima flekicu na kljunu obavezno je da je ima i na noktu, a kada leti rep mu je raširen u lepezu.
- Izuzetno su pametni što se zahteva kod visokoletača. U pravilnom krugu leti striktno iznad golubarnika i nema da ga tražiš. Kad pogledaš iznad golubarnika on je tu. Zbog toga su ga koristili za ukrštanje sa ostalim rasama poput tiplera i to je jedan od razloga što se rasa „izgubila”, tvrdi Portić, po čijim je „otkrivenim” podacima baš ovaj golub i bio baza za srpskog visokoletača.
Po starim takmičasrkim listama koje naš sagovornik pregledao ova rasa se pojavljuje do 1974. godine na zvaničnim takmičenjima.
- A tada ondašnji Jugoslovenski savez zabranjuje njegovo učešće na takmičenjima da bi se forsirala nova rasa srpskih visokoletača, koji i postaje zvanična srpska rasa, kaže on, dodajući da je istina da visokoletačke rase poput engleskih tiplera ili golubova iz Azije mogu da lete i preko 10 sati dok je let našeg, kragujevačkog i duplo kraći. To je razlog zašto su ga (sa)čuvale samo proverene odgajivačke lokal patriote.
Inače, kako on kaže golub je izuzetan a lak za čuvanje i držanje.
- Jede normalnu hrana i ne trebaju mi ni granule. Može da sehrani i hlebom, naglašava on.
Na nedavnoj izložbi u Somboru kragujevački visokoletač je privukao i pažnju Avgusta Heftbergera, predsednik sekcije odgajivača golubova u Evropi i člana komisije za standard rase, koji ga je ocenio kao „jedinstven oblik i tip goluba u Evropi među visokoletačima”.
Portić na predstavljanju rase u BIH Sarajevo
Baš zbog toga, međunarodne promocije, je Portić njegove standrade već prevo na engleski i nemački kako bi ova rasa mogla zvanično da se registruje u Evropi.
Najređi beli primerci
On sam sada ima lepo jato od pedesetak ptica.
- Sam Pikula ima oko 200 komada ovih golubova a kada se saberu sva četiri ozbiljna odgajivača ima ih oko 500, kaže on ističući da su baš svi oni iz Kragujevca i okoline.
Portić je sačinio i plan i program za obnovu rase.
Portić predstavlja KG goluba Heftbergeru, predsedniku sekcij golubova u EE i standard komisije EE
- Bukavalno sve što se izleže od mladih pilića poklanjamo na sastancima golubara. Svako od njih kada izvede novo leglo u obavezi je da ih alkira i upiše u rodovnike i poklanja dalje, pojašnjava Portić.
On sam autentičnu kragujevačku rasu visokoletača raširio je i proširio poklanjajući ih (Braničevo, Loznica, Sombor, Bujanovac…) na sve strane Srbije.
– I svako od uzgajivača koji je dobio pra na poklon dužan je da animra barem još po jednog odgajivača i pokloni mu par iz svog novog legla, kaže naš sagovornik koji je i vođa uzgoja ove rase naglašavajući da izuzetnu pomoć ima od mladih odgajivača Aleksandra Milovanovića i Nenada Todorovića.
Oni koje je ovaj tekst zaintrigirao ove izuzetne ptice moći će da pogledaju u septembru na Sajmu poljoprivrede ovdašnjem, a svako zainteresovan za njihovo odgajanje može da se javi Portiću na telefon 069-2000-151 ili na mejl daliborportic@yahoo.com.
Takođe, kragujevački golubovi su već imali svoju uspešnu prezentaciju u Bosni i bili visoko ocenjeni od strane makedonskih sudija. U planu je i njihovo izlaganje na evropskoj izložbi (koja se kao i svako evropsko prvenstvo organizuje na svake četiri godine) 2021. u austrijskom gradu Tulinu.
Inače, najreći primerci ove rase su bele boje.
– Oni su izuzetno retki. U cilju njihove revitalizacije većina belih ptica koje smo uspeli da prikupimo se trenutno nalazi kod izuzetnog odgajivača Milana Brkića iz Lalića u blizini Sombora koji pokušava da obnovi ovu boju u njihovoj genetci, priča nam Portić.
Mnogo više o ovoj autohtonoj rasi javnost će saznati iz njegove knjige na kojoj trenutno radi „Kragujevac na krilima goluba – Prvi deo”. E, sad zašto Prvi deo?
Istraživanjem istorijata porekla kragujevačkog goluba visokoletača Portić je „otkrio” još jednu autentičnu rasu sa našeg prostora koju ljudi pogrešno zovu „turski” a koja je po njegovim informacijama još starija od ove.
– Zalažemo se da i naše kragujevačke rase kao i sve ostale, zvanične dobiju svoju šifru i budu zvanično priznate od evropskog saveza, završava on, napominjući da Subotičani imaju čak pet svojih autohtonih rasa golubova, Somborci i Nišlije po četiri a Zaječarci i Kruševljani po jednu.
Pa red bi bio da se i mi kao grad nađemo u „tom jatu”.