Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2017. godine koji je trebalo da značajno pomogne žrtvama, za decu nije promenio mnogo toga. Broj prijavljenih slučajeva porodičnog nasilja nad decom, koji je rastao do donošenja Zakona, od tada stagnira. Broj krivičnih prijava, sudskih postupaka, presuda i izdvajanja dece od nasilnika nije porastao, a protokoli po kojima postupaju institucije ni šest godina kasnije nisu usklađeni sa novim zakonom. Ovo je i dalje sistem u kom se deca retko prepoznaju kao žrtve porodičnog nasilja.
Molimo vas da u kratkoj anketi odgovorite na par pitanja o nasilju nad decom u Srbiji i svetu.
Za prijavu porodičnog nasilja dovoljno je da dostavite informacije o nasilju policiji, tužilaštvu, centru za socijalni rad, radnicima u zdravstvenim ustanovama ili zaposlenima u školi.
Prijave se mogu podneti: telefonskim pozivom, mejlom, poštom ili lično, odnosno usmeno.
Sve prijave, bez obzira kojoj instituciji su dostavljene, biće prosleđene policiji na dalje postupanje, a postupkom će koordinirati javno tužilaštvo.
Kada se prijavljuje direktno policiji – najbolje je prijaviti pozivom na broj 192. Ovi pozivi ostaju zabeleženi, što može biti od značaja ukoliko se protiv nasilnika pokrene sudski postupak.
Prilikom prijavljivanja u policijskoj stanici nije izvesno koliko će osoba čekati da bude primljena, a ako žrtva, iz bilo kog razloga, odustane i ode, vrlo je moguće da neće postojati evidencija o tome da li je uopšte dolazila.
Kompletan Vodič za prijavljivanje porodičnog nasilja pročitajte OVDE.