Fenomem lažnih vesti traje dugo, a naročito je popularan proteklih godina, obzirom da su društve mreže dostupne svima. Svakodnevno, kako po internetu, tako i na televiziji, raznim portalima i novinama se susrećemo sa ne tako proverenim, ili potpuno neistinitim informacijama. Mediji bi trebalo da izveštavaju pravedno i realistično, kako bi građanima približili šta se dešava u društvu, ali vrlo često građani budu žrtve baš onih lažnih informacija i vesti.
Kragujevčani su, čini nam se, podeljenog mišljena, bar oni koje smo kroz anketu pitali na ulicama grada.
-Mali million lažnih vesti. Ne mogu da se setim svega šta što sam čuo. Laži koliko hoćete, a nisam baš siguran da se čula neka instinita stvar zapravo, priča jedan penzioner, koji je, ne baš zadovoljan onim što se svakodnevno plasira na televiziji, istu prestao i da gleda.
-Bilo ih je, ne mogu konkretno da navedem, ali bilo ih je, dodao je jedan Kragujevčanin u prolazu.
-Uzmite pogledajte dnevnik nisu baš sve laži, ali ima ih dosta, jedan je od odgovara koje smo dobili.
A u vezi čega se najviše plasiraju laži, jedna Kragujevčanka kaže da je to politika:
-Čitala sam, i gledam televiziju, i najviše ih ima u vezi politike.
A jedan čovek rekao je da ne može da proceni šta je laž a šta ne, obzirom da nije dovoljno upućen i obavešten.
-Ima puno stavri koje se kasnije ispostave da su lažne, ima puno koje se ispostave da su prave, i tako nema kod nas sad neke sigurnosti.