Ministarka Vujović je u tekstu, koji su preneli mediji, izjavila kako bi Narodna stranka „trebalo da ponudi rešenja umesto što kritikuje Vladu“, čudeći se reagovanju asistenta sa Šumarskog fakulteta. Obaveza nam je i dužnost da progovorimo o više nego uočljivim problemima za koje je ovo Ministarstvo nadležno. Podsetili bismo ministarku da je njena funkcija u Vladi javna i da svako ima pravo da ukaže na propuste koje ta Vlada čini, ili neki ministar u njoj. Tekst koji je izazvao ovu pisanu izjavu ministarke odnosi se na kritiku predsednika resornog odbora Narodne stranke za zaštitu životne sredine, u kojoj je rekao da resorna ministarka „nema elementarna znanja o oblasti kojom upravlja“. To se na svakom koraku jasno vidi, jer stanje životne sredine u Srbiji je sve gore i gore. Iako ministarka pokušava da zamenom teza našu kritiku učini manje važnom za narod, time što će poput papagaja ponavljati naučene laži o nekakvom lopovluku ljudi iz Narodne stranke, pokušaju da svoje nesposobno Ministarstvo opravda nekakvim osvrtom na stanje životne sredine u Srbiji pre 10 i više godina, građani sve više vide ono što udišu i u kakvom ambijentu žive. Svima je danas jasno da ovo Ministarstvo, sem što afirmiše mlade netalentovane kadrove, nema nikakvu težinu niti bilo koju nadležnost u Vladi. Nesumnjivo je tu da podeli deo odgovornosti za projekte na koje ne može da utiče. Pogledajmo primere stranih investitora. Da li resorno Ministarstvo na čelu sa ministarkom Vujović može išta da učini povodom enormnih zagađenja u Boru? Ne može. Da li ovo Ministarstvo može da spreči uništavanje velikog dela Srbije eksploatacijom litijuma, za koju svi u svetu i Evropi znaju da u današnjem tehnološkom procesu ne može biti prihvatljiva za životnu sredinu? Ne može. Da li iko misli da se ovo Ministarstvo pita išta u pogledu zagađenja koja će nastati na najplodnijoj zemlji u Srbiji, izgradnjom fabrike guma (prljava industrija)? Uvereni smo, ne.
Umesto da ovo Ministarstvo služi izvesnoj kontroli nad štetočinskim projektima koje možda drugi ministri pokušavaju da implementiraju, ministarka nam prenosi reči upravo tih ministara iz Vlade. Dakle, ona se na ovaj način javno stavlja na stranu investitora kojima je samo profit važan, izbegavajući da podnosi prijave protiv onih koji devastiraju životnu sredinu, zaustavlja sporne projekte i ukazuje javnosti na moguće štete. Nažalost, niko više ne smatra da je ovo Ministarstvo za to sposobno, niti da su mu namere časne i da je svrsishodno.
Budući da je njegovo ispravno delovanje i više nego neophodno za napredak Srbije, mi smo spremni da ponudimo svu stručnu pomoć i podržimo ovo Ministarstvo da se otrgne od uticaja lobista stranih investitora, ne bi li konačno u Srbiji krenule stvari da se menjaju na bolje. Jasno nam je da u trenutnom sastavu ovo Ministarstvo nema potrebnu snagu niti kapacitet da se izbori za povećanje zelenih površina, da sačuva potoke od devastiranja derivacionim minihidroelektranama, da sačuva Srbiju od pretvaranja u kolateralnu štetu svetske autoindustrije, da pomogne povećanju pošumljenosti koja je izrazito niska i doprinese poboljšanju kvaliteta vazduha implementacijom seta pozitivnih mera.