Realno je očekivati da će se najveći broj zemalja evro zone u 2023. godini i suočiti sa recesijom. – rekao je profesor doktor Goran Andjelić član Ekonomskog tima Pokreta SRCE.
„Srbija, kao tesno naslonjena na te zemlje, takođe može da očekuje ovaj trend. Inflacija u Srbiji je na godišnjem nivou (oktobar 2021. – oktobar 2022.) bila na nivou od 15%, uticaj i priroda faktora koji su doveli do ove inflacije se ne smanjuje, tako da se može očekivati da će se inflacija još izvesno vreme kretati u ovim okvirima sa tendencijom blagog porasta. Imajući sve to u vidu kao logično se nameće pitanje objektivnosti projektovanog budžeta za 2023. godinu.
Za građane je, kaže Anđelić, nevažno kolika će im biti primanja u evrima, jer robu i usluge plaćaju u dinarima, tako da će se realno u 2023. godini nastaviti dalji značajni pad kupovne moći stanovništva. Najviše će biti pogođeni siromašni slojevi stanovništva, jer inflacija je već do sada „pojela“ značajan deo njihovih prihoda, uz činjenicu da su najviše poskupele ključne životne namirnice (jaja 44%, mleko 66%, meso 30%). Uostalom, inflacija je dvocifrena, a zarade su realno porasle za tri odsto.
Budžetom za 2023. godinu je predviđeno 10,5 milijardi zaduživanja, od čega 5,5 milijardi za vraćanje dospelih dugova. Kamate na zajmove su visoke, nova zaduživanja će predstavljati značajan pritisak na budžet. Istovremeno, na računu trezora ima oko 330 milijardi. I to u uslovima inflacije, gde novac iz dana u dan gubi svoju realnu vrednost.
Ovakav budžet nije realan, ne može biti održiv, kreiran je na populističkim principima, pa će zbog toga građani iduće godine osetiti najveći udar na sopstvene novčanike, jer ne samo da će inflacija uticati na realno smanjenje zarada, nego će i dodatno zaduživanje ispostaviti račun svakome od nas za još 850 evra. Time je ova vlast svakog građanina Srbije do danas zadužila za 2.283 evra, a svaku četvoročlanu porodicu sa skoro 10.000 evra, što će morati da vraćaju i naša deca i unuci, a nas nisu pitali“, zaključuje Anđelić.