Situacija u Krušiku, koju karakterišu gubici od nekoliko desetina miliona evra, trogodišnja blokada računa, potraživanja od GIM-a i kompanija Slobodana Tešića veća od sedam miliona evra, višak od 1.000 do 1.200 radnika, besposlica, nedostatak radne opreme, više hladne no tople proizvodne hale, te inicijativa menadžmenta za smanjenje broja zaposlenih, umanjenje zarada, stimulacija, nadoknada za minuli rad i drugih prinadležnosti, ista je kao i mesecima unazad.
Poslovodstvo je, saznaju list DANAS i Glas Šumadije, 31. januara uspelo da isplati drugi deo decembarskih zarada, ali bez odbitaka za sindikalnu članarinu i nekih ranije uobičajenih nadoknada. Predstavnici zaposlenih ”osnovano pretpostavljaju” da je tri miliona evra, koliko “teže” mesečne zarade oko 3.100 Krušikovih radnika, i ovoga puta obezbedila država, da bi sačuvala socijalni mir u Valjevu.
Naši sagovornici iz reprezentativnih Krušikovih sindikata kažu da predlozi menadžmenta o smanjenju broja zaposlenih za hiljadu prekobrojnih, kao i umanjenju zarada i drugih prinadležnosti, čime bi mesečno moglo da se uštedi oko pola miliona od ona tri miliona evra za plate, a o čemu je fabrički Nadzorni odbor trebalo da raspravlja još 22. januara, najverovatnije na sednici NO neće biti do okončanja predstojećih opštih izbora u Srbiji, najavljenih za 26. april. Čak I ako je Nadzorni odbor 22. januara doneo nekavu odluku s tim u vezi, sigurno je, smatraju, da neće biti obelodanjena do posle izbora.
- Radimo na ivici opstanka fabrike, i tako će sigurno biti sve do izbora, nakon čega možemo da očekujemo rasplet situacije. Činjenica je da fabrika sa ovolikom brojem radnika ne može da opstane, ali je sigurno i da oni koji su partijski zapošljavali na stotine, pa i hiljade radnika, neće da dozvole da oni budu otpušteni uoči izbora. Problem su, naravno, i privatni trgovci oružjem, koji su, kupovinom mina, granata i raketa ispod cene naneli veliku štetu fabrici, kažu juče za naš list predstavnici zaposlenih u Krušiku.
Dodaju da bi sindikati, zarad oporavka fabrike, i mogli da pristanu na odredjeno korigovanje zarada zaposlenih, ali pod uslovom da poslovodstvo garantuje u kom roku i kojom dinamikom bi to umanjenje plata radnicima bilo nadoknadjeno.
Da u Krušiku, po svemu sudeći, uprkos više nego nezavidnoj proizvodno – poslovnoj situaciji, neće biti radikalnijih rezova do izbora, svedoči i najava da je u tom preduzeću za 22. februar, kada fabrika obeležava 81 godinu postojanja i rada, zakazano otvaranje nove Kapislane, najsavremenijeg proizvodnog objekta tog tipa u Srbiji (sa belgijskom tehnologijom), čija izgradnja traje godinama, i koji kapislama, pored Krušika, treba da snabdeva i užički Prvi partizan, čačansku Slobodu, ostale domaće vojne fabrike, a izvesno i inostrane partnere. Otvaranju nove Kapislane u Krušiku, tvrde naši izvori u toj fabrici, prema oficijelnoj najavi, treba da prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
- Doći će sigurno. Ako je bio na Divčibarama na otvaranju hotela brata košarkaša Miloša Teodosića, zašto ne bi došao i ovde,i to na početku predizborne kampanje da predstavi novu investiciju. Biće to i odlična prilika da pokuša da „zatrpa“ afere, vezane za povlašćeni status trgovaca oružjem bliskih državnom i vrhu Srpske napredne stranke u poslovanju sa Krušikom i drugim domaćim vojnim fabrikama, kažu predstavnci radnika u valjevskoj fabruci
Podsećaju da je 22. februara prošle godine, kada je Krušik obeležavao jubilej, odnosno 80 godina od osnivanja, čemu je kao predstavnik kompanije GIM prisustvovao Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, takodje najavljivana „svetla budućnost“ fabrike, mada je upućenima već tada bilo znano da je preduzeće u dugovima i gubicima „do guše“, o čemu su uzbunjivač Aleksandar Obradović i sindilaci nedugo potom zvanično obavestili državni vrh, na čelu sa Aleksandr om Vučićem.
KAPISLANA SKUPLJA TRI PUTA OD PROJEKTOVANE CENE
Gradnja nove Kapisane u Krušiku počela je 2015. godine, a kamen temeljec za njenu izgradnju položili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji direktor fabrike Mladen Petković. Prisutni se sećaju da je Vučić, tom prilikom, dobacio Petkoviću da on zna da „direktori ne vole lopate, ali da se ponekad mora”.
U Krušiku kažu da je, prema projektu, izgradnja i opremanje nove Kapislane trebalo da košta 1,6 miliona evra, ali da je, do sada, prema nezvaničnim informacijama, u gradnju tog pogona uloženo izmedju tri i četiri miliona evra. Zašto je rečena investicija u medjuvremenu poskupela čak tri puta, pouzdano se, naravno, ne zna.
UPOZORENJA SINDIKATA
Svi sindikati su upozoravali poslovodstvo Krušika na moguće posledice partijskog zapošljavanja. U fabrici danas ima blizu dve hiljade ljudi sa strane, iz Uba, Lajkovca, Mionice, pa čak i iz Rume, Bajine Bašte i drugih mesta širom Srbije, kojima se samo za prevozo mesečno plaća i do 20.000 dinara. Naravno da nemamo ništa protiv otvaranja novih radnih mesta i angažovanja ljudi i iz drugih mesta, ali oni koji su u Krušiku zapošljavali ljude sa strane, mahom partijske kadrove, morali su da vode račune o tome koliko to košta, kažu Krušikovi sindikalci koji ne prihvataju predlog fabričkog menadžmenta da se problem prekobrojnih u preduzeću reši novim socijanim programom koji, kao po pravilu, omogućava da preduzeća napuste najbolji radnici i stručnjaci.