ALEKSANDAR OBRADOVIĆ, UZBUNJIVAČ

Džulijan  Asanž ili Edvard Snouden. Prema onome za šta ga vlasti optužuju, pre srpska verzija čuvenog osnivača Vikiliksa, koji je „provaljivao“ strogo čuvane tajne moćnih korporacija i vlada vodećih svetskih sila i zbog toga završio u dugodišnjem „kućnom pritvoru“ u Ambasadi Ekvadora u Londonu.

  Reč je, naravno, o Aleksandru Obradoviću radniku i uzbunjivaču iz valjesvskog „Krušika“, kojeg je BIA, pre nekih mesec dana, uhapsila pod sumnjom da je medijima odavao poslovne i vojne (!?) tajne valjevske fabrike, zbog čega je više od 20 dana proveo u pritvoru u Centralnom zatvoru u Beogradu, iz kojeg je, pod pritiskom javnosti, početkom sedmice prebačen u kućni pritvor.

• Ništa nisam slagao niti falsifikovao. Sve što sam rekao jesu činjenice – i to samo deo  činjenica o poslovanju „Krušika“. Tvrdim da je u pitanju sistematsko isisavanje novca od strane države iz ove firme. Mene su zanimala samo dokumenta koja se tiču korupcije, rekao je Obradović nakon izlaska iz CZ-a, o čijem se tamnovanju u tom zatvoru  čulo tek tri nedelje nakon hapšenja. Što govori o karakateru današnje srpske države i njenim vlastodršcima koji, kako se osnovano pretpostavlja, stoje iza čitavog ovog slučaja, počev od isisavanja novca iz Krušika, i to preko moćnih trgovaca oružjem bliskih državnom vrhu  i vladajućoj Sr pskoj naprednoj stranci, kao i iza tajnovitog pritvaranja valjevskog Asanža, te optužnice za odavanje „poslvne ivojne tajne“.

O čemu je to tako tajnovitom Aleksandar Obradović obavestio javnost da je morao da bude uhapšen? Obradović je u obraćanju javnosti, jer nije imao kome drugom, na primeru Krušika, rekao ono što  bolji poznavaoci domaćeg i međunarodnog oružarskog biznisa, znaju većodavno, a to je da su kadrovsku i poslovnu politiku u ključnim fabrikama domaće vojne industrije, uz podršku šefa BIA Bratislaava Gašića, preuzeli moćni trgovci oružje. 

 Pre svih, famozni Slobodan Tešić, koji je zbog sumnjivih poslova početkom 2000-tih bio na „crnoj listi“ Ujedinenih nacija, dok je od 2017. na istoj takvoj listi američke administracije. U međuvremenu je narasla i kompanija GIM, čiji je predstavnik otac ministra unutrašnjih poslova u Vladi Srbije Nebojše Stefanovića –Branko (Stefanović), za kojeg ne samo Aleksandar Obradović, no i predstavnici zaposlenih u Krušiku  tvrde da je mine, granate i ostale proizvode valjevske fabrike kupovao po povlašćenim, to jest po cenama koje su znatno niže i od onih po kojima su ti isti prozvodi prodavani državnom izvozniku – firmi  Jugoimport SDPR. Obradović u istom kontekstu pominje i jednu kompaniju iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, čiji je predstavnik za Balkan jedan od bivših direktora Zastave otružja, što takođe nije tajna.

Takvim poslovanjem, koje je,prema navodimaObradovića, „patentirano“ nakon što je, 2014. za generalnog direktora „Krušika“ doveden naprednjački anonimus Mladen Petković, za posledicu je imalo finansijsko – proizvodni kolaps valjevske fabrike. Dugovi i gubici Krušika mere se desetinama miliona evra, fabrika radi tek sa 20 odsto kapaciteta, više od 2.000 radnika na odredjeno vreme starhuje od gubitka posla, plate se isplaćuju uz pomoć države… Mladen Petković je, inače i uzgred, krajem prošle godine prekomandovan U „Zastavu oružje“, koja zapada u gotovo bezizlaznu situaciju. Toliko tešku da radnici  sve glasnije strahuju od stečaja najstarije i jedine domaće fabrike oružja. Isti oni koji su Petkovića najpre doveli u Krušik, a zatim i u Zastavu oružje, a već dve – tri godine, javna je tajna, već duže merkaju i užički „Prvi partizan“, čijeg su direktora Dobrosava Andrića  ne tako davno i za sada od smene spasili pobunjeni  radnici… Milan Blagojević u Lučanima, suvišnoje valjda i napomnjiati, odavno je pod kontrolom koja neretko ima i smrtonosne posledice.

 Aleksandar Obradović je , na primeru „Krušika“, prvi koji je javno progovorio o razvlačenju i bukvanom uništavanju domaće vojne industrije, najstarije i najvitalnije industrijske delatnosti „u Srba“, koja je, od davne 1853., kad je u Kragujevcu osnovana Topolovnica, preživela i tadašnje i potonje okupatore, režime i vlasti, a da li će ovu „naprednu“ i njene poslovne partnere – ostaje da se vidi.

• Vučić i Vulin su znali šta se dešava u Krušiku, jer su ih sindikalci obaveštavali o tome, rekao je Obradović našem listu. Izvori DANAS-a u Krušiku potvrđuju rečene navode.
• Vučiću, Ani Brnabić, ministru Aleksandru Vulinu i članovima fabričkog Nadzornog odbora pisali smo i o kompletnoj situaciji u Krušiku obavestili ih još početkom avgusta. Niko ni prstom nije mrdnuo,a kamoli nešto preduzeo,tvrde naši sagovornici u valjevskoj fabrici

Aleksandar Obradović rodjen  je 28. februara 1979. u Valjevu, od oca Dobrivoja i majke Milijane, koja je do 2014.  bila finansijski direktor u Krušiku. Sa tog mesta smenjena je nakon što je Mladen Petković došao u Krušik. Obradović ima osmogodišnjeg sina. Živi u ulici Oslobodioci Valjeva.                                         

Piše: Zoran Radovanović