Koordinator resora za razvoj seoskih sredina u udruženju građana „300 Kragujevčana“ Aleksandar Babić kaže da je „građanima Kragujevca manje poznat podatak da u jednoj proizvodnoj godini poljoprivreda „okrene“ skoro 80 miliona evra.
- Ako tome dodamo nekoliko uspešnih firmi čije se trgovanje bazira i na izvozu dođemo do cifre od skoro 100 mil eura obrta. Prevedeno u naplaćene poreze, poljoprivrednici Kragujevca „ubace“ više od 10 miliona euva u budžet države. Ogroman novac, novac za koji zauzvrat ne dobijaju ništa. Gradski budžet za poljoprivredu ovde ne pominjem jer je toliko mizeran da nije vredan pažnje. Poznat je po tome što je najmanji od svih gradova i opština u Srbiji. Doduše, gradska administracija nema mehanizme da utiče na cenu poljoprivrednih proizvoda, nema ni mogućnost nekog subvencionisanja vrednog pomena ali ima načina da itekako pomogne poljoprivrednicima našeg grada.
Pomoć bi se ogledala, smatra Babić, u – iInfrastrukturi.
- Nema ni jednog posla bez uređene infrastrukture. Bez puteva, stabilne električne energije i vode nema pomeranja na bolje. Prvi korak, atarski putevi. Put je osnov u poljoprivredi, vremena su se promenila, mašine su sve veće a putevi sve uži, zarasli, neki i neprohodni. Kilometar nasutog makadamskog puta košta oko 700.000 dinara ili negde oko 6.000 eura. I to je puna cena, sa dovozom i valjanjem. Ako u taj posao uključimo poljoprivrednike i otvorimo majdane u selima gde ima kamena, a ima, trošak je daleko manji. Dakle, jedan od prvih poslova 300 Kragujevčana u oblasti razvoja seoskih sredina je da insistira na 300 kilometara makadamskog puta po našim selima.
Ističe da se dobrom infrastrukturom dobija „lakši i efikasniji rad, jeftiniji i brži“:
- Dobijamo još par hiljada hektara zemljišta u funkciji, dobijamo i više novca u budžetu za sledeće projekte, dobijamo, što je najvažnije, solidan start da zadržimo i pokrenemo ljude na selu. 300 kilometara makadamskog puta vredi koliko i onih 100 autobuskih stajališta, dakle oko 15.000,00 eura. Investicija koja se lako i brzo isplaćuje a istovremeno je i jedini osnov za dalji razvoj poljoprivrede na teritoriji grada.
Momcino,slabo ti ide matematika a hoces da upravljas gradom.Ako je 1km puta =6.000 eur-a kako kazes da kosta,onda t je 300 km puta oko 1.800.000 eur-a.Tacno je da imamo kamenoloma ali moras da znas da nije svaki kamen za tampon,da bi se napravila granulacija (0-30;0-60;30-60;) potrebne su masine(drobilice).Sto se tice sirine puta,istina je da su se suzili putevi po selima ali zbog vas seljaka koji te iste puteve ne odrzavaju.Vrzine pokrcite prvo,zato alat u ruke i na krcenje,za pocetak!
A autobuska stajališta 1 500 000 e. U tekstu je greska.