Na treningu vlada izvrsna atmosfera. Za izvođenje planirane vežbe atletičari na raspolaganju imaju samo jedan rekvizit – ali Dragan Mladenović, trener, organizuje smenjivanje tako da niko ne ostane uskraćen, a zamisao sprovedena do kraja. Mlađi članovi tu i tamo trening pregrađuju razgovorom, ali kada se radi – radi se. Svako ima svoje: neko na tegovima ispituje granice svoje snage – neko trči dužinom tunela, zamičući za ugao i izlazeći odande poput vetra.
Naš mladi atletičar Aleksa Ratinac ove sezone oborio je sve lične rekorde i nanizao brojne sportske uspehe. Da bismo sumirali događaje iz proteklog perioda, prisustvovali smo njegovom treningu u „Svetu atletike”, gde se priprema za napad norme za Evropsko prvenstvo.
Ovom prilikom sa Aleksom i njegovim trenerom, Draganom Mladenovićem – popularnim Čaletom, razgovarali smo kako o konkretnim spotskim rezultatima, kretanjima u atletici, tako i o uslovima u kragujevačkom sportu.
Što se tiče zimske sezone, bio sam u Dimitrovgradu i u Zagrebu (srebro i zlato). Što se tiče letnje, bio sam u Kruševcu i u Slovačkoj. Mogu da kažem da je od najvećeg značaja bilo državno prvenstvo za seniore, zato što sam skočio u troskoku veliki lični rekord iako je vetar duvao u grudi – što inače na sveukupnoj distanci smanjuje rezultat. Do kraja sezone želim da preskočim 15m u troskoku i da se približim normi za evropsko prvenstvo, koje je ove godine u Finskoj – sumira Aleksa.
U svetu atletike primetan je sve brži dolazak do rezultata, pa mladi takmičari stižu do rekorda koje su njihove starije kolege postizale u dosta zrelijim sportskim godinama. Evo šta mladi Ratinac misli o ovome:
- Promenjen je pristup treningu. Brže se napreduje, a mlađi postaju sve bolji i bolji. Za sebe mislim da sam malo zakasnio što se tiče ovog sporta – jer tek četiri godine treniram aktivno, a neko je u tim godinama već u punoj snazi. Videćemo šta Bog da – zasad je dobro, a ja ću dati sve od sebe da guram dalje.
Kragujevački atletičari nižu sjajne rezultate, pa ipak, ne čini se da je u našem gradu situacija sjajna kada su u pitanju uslovi. Naročit problem imaju manji klubovi kao što je „Park”, u kome trenira Aleksa.
- Realno gledano, najbolje po mene bi bilo da odem u Beograd. Ovde je leti okej – imamo stadion itd, ali zimi se uglavnom snalazimo pošto nemamo jamu za skakanje. Uglavnom nemamo ni teretanu i jedva smo došli u priliku da treniramo ovde. Da kažem, ni od grada ne dobijamo onoliko koliko smo zaslužili.
Na konstataciju novinara da je uprkos problemima sa kojima se suočava kragujevačka atletika ipak u vrhu domaće scene, Aleksa ne protivreči, ali zaključuje:
- Pa da, tako je, ali opet, moje iskreno mišljenje je da Kragujevac ovu priču ne ceni koliko bi trebalo. Sve što mi možemo jeste da guramo dalje i na najbolji način promovišemo naš sport.
Sa trenerom Draganom Mladenovićem govorili smo na iste, ali i druge teme koje se tiču kragujevačkog sporta: genetskom potencijalu naše omladine, planovima, rekordima itd.
- Kragujevac po meni ima strahovit potencijal i mislim da to što izlazi dobro od sporta je više plod prevelikog talenta nego nekog organizovanog rada. Pričamo sad o kragujevačkom sportu, jer se sve svelo da već oformljene sportiste platimo, dovedemo i pravimo dobre ekipe – protiv čega niko nema ništa, ali trebalo bi i mnogo više da obratimo pažnju na našu decu, jer tu po meni postoji strahovit potencijal! Jedan od tih dokaza je i naš Rale koji je sad negde na rezultatima Anića u tom periodu, koji ima medalju sa mediteranskih igara i učesnik je evropskih i svetskih prvenstava. On je na tom nivou, ali zbog toga što je otišao u Novi Sad jednog trenutka kada je bilo prelomno. Iz Kragujevca je potrebna mnogo veća pažnja iz još nekih struktura kada se dođe do tog nivoa – jer na tom nivou ne možemo da pravimo rezultate, a da nema podrške celog okruženja.
Na pitanje šta treba učiniti, pa da situacija u našem sportu postane bolja, poučen prethodnim iskustvima, Mladenović nije želeo da se upušta u preobimne analize:
- Ja sam ispao luda Nasta – non-stop pričam neke stvari samo za boljitak kragujevačkog sporta, gde svi imaju mesta. Po meni ne postoji nijedan trener u Kragujevcu koji radi u bilo kom sportu da mu tu nije mesto ili da mu se ne može naći mesto. Međutim, kao sistem sve je totalno neuređeno i sve je u jednoj anarhiji.
Šira publika uspehe kragujevačke atletike uprkos rezultatima mlađeg AK „Park”, rezultate uglavnom vezuje za AK „Radnički”. Našeg sagovornika ovom prilikom zamolili da predstavi rezultate svog kluba:
- Atletski klub „Park” je osnovan pre sedam godina, za to vreme naprivili smo četiri, pet reprezentativaca. Uzimali smo svake godine od pet do sedam medalja na državnim prvenstvima. To samo po sebi nije neki strahovit uspeh, ali s obzirom na uslove i trajanje kluba je izvanredan. Vrlo često smo dolazili do nekih uslova gde je sve počinjalo da na nešto da liči, a onda je neko dolazio bez ikakvih razloga i vraćao nas nazad. Imao sam četiri prvaka države, a decu sam trenirao tako što sam vozio tegove u svojim kolima, vadio ih i trenzi su bili u Velikom parku.
Kada je u pitanju Aleksa Ratinac, Čale ne štedi reči hvale:
- Aleksa je oborio sve rekorde. Imao je na državnom preko 7.20m, sa milimetarskim prestupom – stvarno, to je bilo čisto kao suza. A onda se sutradan sa vetrom u grudi i posle tog skakanja po kiši koja svakako ostavlja posledice u troskoku umešao s dva momka iz Zemuna koja imaju preko 15m lični rekord, ali su bili svi na blizu 15m. Niko nije mogao da preskoči 15m samo zbog uslova takmičenja. Tako da ja mislim da je Rale vrlo blizu – 15,45m je norma i vrlo blizu. E sad, Ratinac trenira tek četiri godine u ozbiljnoj atletici, tako da je to vrlo malo. Tu ima strahovitog potencijala.
Kada je u pitanju ekspanzija juniorske atletike, o čemu smo razgovarali i sa mladim Aleksom, Mladenović kaže:
- Mi imamo mlađe-juniorsku i juniorsku atletiku bolju nego ikad u istoriji! Obaraju se rekordi non-stop, ali posledica toga je to što smo mi počeli da treniramo u četrnaest godina ozbiljnu atletiku, a tek u dvadeset tri, četiri, pet dolazili u punu snagu. A mi smo sada sveli sve to na školice, tako da deca počinju od deset godina da treniraju i ona talentovana već su u šesn’est, sedam’nest oformljeni atletičari što po meni nije dobro, jer u tim periodima kad skoče velike rezultate… Zato se to i dešava, mi seniorsku altetiku imamo vrlo slabu u odnosu na to koliko u juniorskoj pravimo strašne rezultate, bolje nego ikada – seniorska nestaje. Evo, konkretno pričamo o Ratincu i Kragujevcu, on je sad bolji sportiska od 90% sportista koji su u Kragujevcu, i dovedeni ili Kragujevčani koji su plaćeni, a mi smo sad u situaciji da objašnjavamo nekome da idemo za naš novac na takmičenje. Dečko je pred normom za Evropsko prvenstvo, a mi ne možemo da objasnimo da nam je potrebno makar još tri, četiri stavke: za trenažni proces, za doktora, za hiljadu drugih stvari… Sve to radimo goloruki. Kad se dođe do tog nivoa od 7m i od, ne znam, 15m – dalji napredak mi sad nemamo. Kragujevac je imao troskokaša od 17m. Mi smo imali Mihaila Mladenovića, koji je takođe bio dve godine reprezentativac – koji je skakao 20-30cm više od Srejevića u šesnaest i sedamnaest godina. Generalno, da bi dalje napredovala deca kada dođu do 7m i više, onda je potrebna još neka šira pažnja na to. Ne možemo da vadimo tegove iz kola i slično.
Mladenović ističe i to da je nekada bilo pristojnih stipendija, dok sada atletičari samostalno finansiraju svoja putovanja. Nekada se, prema njegovim rečima, mlada osoba nije morala pravdati roditeljima što ima već preko dvadeset godina – a još uvek se bavi atletikom.
Govoreći o sistemu na nivou naše čitave sportske zajednice, Čale govori sledeće:
- Mi imamo rezultate, opet kažem, koji su više plod našeg talenta i onoga što je u našoj genetici. To se ne odnosi samo na Kragujevac. Mi imamo prvake i u odbojci i u fudbalu još uvek, seniorska košarka je u problemu, ali vidim da u juniorima već počinju ponovo da prave dobre rezultate – to je mnogo više plod genetike – to pravimo iz jedne anarhije. Kad bi pogledali koliko su uređeni sistemi u jednoj Švajcarskoj ili Belgiji, koji su sportski daleko iza nas: mislim da njima nije jasno jer su uključili i nauku i sistem i ne mogu da priđu nama koji iz jedne, po meni – anarhije pravimo još uvek fenomenalne rezultate!
Želeći da u kratkim crtama predstavi duh sistema o kome govori, Mladenović je slikovit:
- Po meni, u pravilnom sistemu selekcije, sa onim što poseduju, Srbi bi pravili BMW-a pre Nemaca – ali mi nekako uvek loše selektujemo i idemo pogrešnim putem.