- Iduće nedelje donosimo konačnu odluku o tome da li ćemo da stupimo u generalni štrajk . Situcija u fabrici je takva da ne može da bude gora: radimo sa 20-tak odsto kapaciteta, dugovi preduzeća, prema informaciji direktora su iznad 40 miliona evra, mi pretpostavljamo da su i veći. Pisali smo i tražili pomoć i od predsednika države Aleksandra Vučića, ali od njega već mesec dana nema nikakvog odgovora, kaže za Glas Šumadije predsednik Sindikata u “Krušiku” Branko Petrović, napominjući da radnici te kompanije od poslovodstva i nadležnih već nedeljama traže da im se saopšti pravo proizvodno-poslovno stanje u fabruci, te šta se preduzima, ukoliko se bilo šta na tom planu čini, da agonija “Krušika” bude prevazidjena.
Iako članovi Sindikata ne učestvuju u radu Nadzornog odbora i otuda nemaju pravi uvid u poslovanje fabrike, već većinu informacije o tome dobijaju od direktora preduzeća, Petrović pretpostavlja da je prodaja “Krušikovih” mina i granata pojedinim domaćim trgovcima oružja po, kako se sve glasnije i konkretnije navodi , povlašćenim uslovima – pre svega kompaniji GIM – doprinela više nego nezavidnoj poslovnoj situaciji u valjevskoj fabrici. Dodaje da je među kupcima “Krušikovih” proizvoda i kompanija Partizan TEK, u vlasništvu najvećeg trgovca oružjem u jugositočnoj Evropi, Slobodana Tešića, koji je, inače, svojevremeno, preciznije 2003., zbog afere “Orao”, vezane za isporuku oružja u Liberiju, bio stavljen na “crnu listu” Ujedinjenih nacija, dok je od 2017.na istoj takvoj listi Donalda Trampa i Bele kuće.
Proizvodno – poslovna kriza u “Krušiku” eskalirala je, prema informacijama iz te fabrike, u poslednje dve godine, odnosno u vreme dok je na čelu tog preduzeća bio Mladen Petković, koji je krajem prošle godine, iz Valjeva prekomandovan u najstariju i najznačajniju domaću vojnu fabriku – Zastavu oružje, u kojoj je prethodno, bez ikakvog obraloženja, sa direktorske funkcije smenjen pukovnik Milojko Brzaković. U svetu oružar skog biznisa smatraju da iza ove smene stoje Slobodan Tešić i bivši ministar odbrane i aktuelni šef BIA Bratislav Gašić, kako bi i Zastavin izvoz, time i poslovanje kompanije, bili stavljeni pod kontrolu trgovaca oružjem bliskih državnom i vrhu Srpske napredne stranke.
Listu DANAS i Glasu Šumadije nedavno su i u užičkom “Prvom partizanu”, podsetimo, kazali da je situacija u preduzeću “dobra”, ali da, ipak, “nije kao što je bilo”. S tim u vezi napomenuto je da je uzrok tome “nije kao što je bilo” i činjenica da užička fabrika municije, koja više od 90 odsto svoje proizvodnje izvozi u Ameriku, ima ozbiljna nenaplaćena potraživanja od kompanije Partizan TEK, posredstvom koje se roba isporučuje inostranim kupcima. O situaciji u “Zastavi oružju” u minulih godinu dana ponajviše svedoči činjenica da je u fabrici na delu svojevrsna “kadrovska vrt eška”, sa koje su otpali brojni vodeći direktori i rukovodioci proizvodnje, tehnologije, marketinga, a poslednji je ostavku ovih dana podneo izvršni direktor za ekonomsko-finansijsko-pravne poslove Rajko Tanasijević,koji se sa tog mesta povukao nepunih godinu dana po imenovanju. Špekuliše se da će na njegovo mesto da dodje čovek koji je za ekonomsko-finansijske poslove bio zadužen u prezaduženom “Krušiku”. Poslovanje “Zastave oružja”, u kojoj su, kako doznajemo, obustavljeni ozbiljniji razvojni projekti i investicije, u poslednjuh godinu dana izvan je svake kontrole zaposlenih i javnosti,
Sve ovo već duže je poznato boljim poznavaocina (ne)prilika u domaćem i svetskom oružarskom biznisu, dok je šira javnost o krizi i malverzacija u vodećim fabrikama domaće vojne industrije mogla da sazna nakon što je međunarodni portala Arms watch (armswatch.com) objavio da je oružje (granate) proizvedeno u valjevskom Krušiku, koje je, posredstvom kompanije GIM, izvezeno u Saudisjku Arabiju, delom završilo u rukama boraca Islamske države u ratom zahvaćenom Jemenu. U rečenoj informaciji u direktnu vezu sa izvozom 517.000 “Krušikovih”granata u Saudijsku Arabiju doveden je otac ministra unutrašnjih poslova Srbije NebojšeStefanovića – Branko (Stefanović), koji je angažovan u firmi GIM, čiji je vlasnik biznismen Goran Todorović.
Glas Šumadije je, inače, već u više navrata, pozivajući se ne pouzdane izvore i informacije, pisao da je privatna kompanija GIM,u kojoj je Branko Stefanović jedan od vodećih ljudi, značajan kupac proizvoda valjevskog Krušika, te da je to postao u vreme dok je na čelu te fabrike bio Mladen Petković, koji je, prema istraživanju Balkanske istraživačke mreže (BIRNA-), omogućavao GIM-u da “Krušikove” proizvode, mine i granate, na primer, kupuje povoljnije, odnosno po nižim cemana i od državnog prodavca oružja – firme Jugoimport SDPR. Krušik je,doduše, ovih dana demantovao tvrdnje ove vrste, ali je taj demanti više bio iznuđen zbog sve glasnijih prozivku u javnosti, tim pre što dokazi koje ponudio više potvdrjuju nego što pobijaju navode BIRN-a.
Trenutno najveći problem domaće vojne industrije je to što je, smatraju upućeni, pod sve većom kadrovskom i poslovnom kontrolom trgovaca oružjem bliskih vlastima i vrhu vladajućeg režima, pre svih bivšem minstru odbrane i aktuelnom šefu BIA Bratilsvu Gašiću, ministru policije Nebojši Stefanovići i, naravno, Aleksandru Vučiću. Kontrola vlasti podrazumevala se i u ranijim vremenima, ali nikada, tvrde u vojnoj industriji, na aktuelni način. Posledica toga je velika proizvoidno-poslovna kriza u “Krušiku” , čiji su radnici nedavno organizovali protest upozorenja i najavljuju totalnu obustavu rada, te činjenica da ni u ostalim vodećim fabrikama domaće vojne industrije – užičkom Prvom partizanu i Zastavi oružju, na primer, prema informacijama iz tih preduzeća, “situacija nije kao što je bila”, i što je njihovo poslovanje, pre svega izvoz oružja i vojne opreme, pod sve gušćim velom tajnovitosti.
Ono što nije tajna jeste da Srbija decenijama unazad izvozi naoružanje i tehnologiju na Bliski istok , odnosno u Irak, u kojem je 80-tih prošloga veka izgradila šest kolosalnih fabričkih kompleksa, te Saudijsku Arabiju , Ujedinjene Arapske Emirate i druge zemlje, i da to čini, uz poštovanje domaćih i medjunarodnih propisa i uz saglasnost Sjedinjenih Američkih Država. Najviše Zastavinog lovačko-sportskog i pešadijskog oružja u poslednjih nekoliko godina, uostalom, prodaje se SAD-u, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Prvi veliki posao Emirata u Srbiji bio je, 2012. godine, kupovina Zastavinog pešadijskog naoružanja (za deset miliona dolara), nakon čega se krenulo sa “Beogradom na vodi” i drugim poslovnim aranžmanima sa biznismenima i prinčevima iz te zemlje, s time što je onaj sa prodajom, to jest kupovinom oružja bio u potpunosti legalan i transparentan. Spornoje, ponovimo,to što plasman, time iposlovanje vodećih fabrika domaće vojne industrije, prema informacijama relevantnih sagovornika našeg lista, sve više preuzimaju trgovci oružjem bliski aktuelnoj vlasti, kojima je primaran lični i interes kompanija čiji su vlasnici.