U Šumadiji je aktuelna berba jabuka i grožđa. Obe voćne vrste su dobro prošle u Centralnoj Srbiji, za razliku od ostatka zemlje, međutim troškovi proizvodnje i dalje brinu čak i velike proizvođače.
Jedan od većih poljoprivrednih proizvođača iz Topole je Aleksandar Glišić koji u selu Šume nastavlja viševekovnu tradiciju svoje porodice ostajući na dedovini. Trenutno je aktuelna berba jabuka gde se očekuju zadovoljavajući prinosi i kvalitet, međutim troškovi proizvodnje brinu i ovog voćara, piše RTV.
- Na suvom voćarstvu očekuje se negde prinos od 40 tona po hektaru. Rinfuz, odnosno za industriju se prodaje između sedam do deset dinara, prva klasa se prodaje za 25, 26 dinara. To je katastrofalna cena, crveni delišes on ima nešto bolju cenu od 30 centi što ne pokriva troškove ulaganja. Mi imamo neke pisane podatke da smo mi na ovom mestu od 1690 godine, bavili smo se proizvodnjom voća i grožđa dugi niz godina, čak imamo podatke iz XVIII veka koliko smo proizvodili stonog grožđa, tada smo pravili i hmelj, ali danas je nemoguće više proizvoditi na ovakav način sa ovim cenama koje su sada, rekao je Aleksandar Glišić za Radio-televiziju Vojvodine.
Za razliku od jabuke, grožđe ove godine ima bolju cenu. Aleksandar je zadovoljan kvalitetom i prinosom ovogodišnjeg roda vinograda koji se prostire na dva i po hektara, a zaobišla ga je plamenjača koja je pravila problem širom Srbije.
- Na nivou Srbije kažu da je preko 90 % vinograda propalo, što od plamenjače, što od leda, što od nepovoljnih uslova rada, mnogo je vinograda propalo ove godine. Mi u Šumadiji smo čak i dobro prošli za razliku od ostalog dela Srbije. Grožđe je po prvi put ove godine dobilo nešto bolju cenu, ono se nešto poslednjih godina vrtelo od oko 100 dinara, do jednog evra kada pričamo o stonom grožđu. Ove godine je cena izašla na 150 dinara, ali imajući u vidu inflaciju ove godine u zemlji smatram da se nije to nešto drastično odrazilo na nas proizvođače kada je zarada u pitanju, dodao je Glišić
Zabrinut za stanje u poljoprivredi, gde i sam obrađuje 20 hektara pod voćem, 15 hektara pod ratarskim kulturama, a drži i farmu ovaca, Aleksandar Glišić osniva sa par prijatelja Pokret poljoprivrednika Srbije koji će se boriti za bolje uslove na selu.
- Mi smo u totalnoj apatiji što se tiče sela. Ljudi na selu jako loše žive, imamo veliku migraciju mladih sa sela, sela nam umiru, treba neko da stane i da se kaže stop, jer mi možemo da proizvodimo našu hranu za naše ljude. Prvenstveno je cilj da budemo mi svoj na svome, naša zemlja se ne prodaje i to je slogan našeg pokreta. Skupi imputi proizvodnje, loše tržište, loš plasman, uvoznički lobi, pa to i jesu našu ciljevi da podignemo našu poljoprivredu na jedan viši nivo, da budemo konkurentni u okruženju, da budemo konkurenti u Evropi, da mi možemo da proizvedemo našu zdravu hranu za naše građane da ne uvozimo tuđu, izjavio je Glišić
Pošto obrađuje velike površine i bavi se proizvodnjom koja obuhvata nekoliko grana poljoprivrede, Aleksandar je čak i spreman da smanji broj hektara ukoliko se situacija u poljoprivredi ne promeni narednih godina.