- Dvorište osnovne škole u Baljkovcu je dobilo lepši izgled koji je ulepšan novim zelenilom zahvaljujući aktivistima Srpske napredne stranke MO Beloševac, objavljeno je na fejsbuk stranici te partije.
Kako piše, nove sadnice su zasadili aktivisti „predvođenim poverenikom i odbornicom Skupštine grada Draganom Jakovljević i koordinatorom Aleksandrom Lazovićem.
Vidi se da su naprednjaci promenili stil slikanja. Sada ih slikaju „u toku rada“. Akcija zaluđivanja građana od strane SNS se nastavlja. Oni se kao brinu za izgled grada pa tobože organizuju neke radne akcije ili stranačke mobe. Stranačka propaganda ovde radi punom parom, a slike „nasmejanih“ i „srećnih“ stranačkih aktivista nam dodatno potvrđuju više puta izgovorenu tvrdnju da je Tito u Srbiji još uvek živ. Ovde još samo fali pesma „Da nam živi, živi rad“ i imaćemo sliku iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka kada su komunisti stalno organizovali neke radne akcije. Pa pošto danas imamo novog Tita zašto se ne bi organizovale i nove radne akcije? Ali sređivanje dvorišta škole ili travnjaka u nekom naselju je nekako tanko. Treba poterati ove „raspoložene“ aktiviste (kao i njihove kolege iz drugih gradova) na izgradnju nekog auto-puta u Srbiji. Pa da dođe drug Vučko da im održi vatreni patriotski govor. E to je nešto…
Ovaj Lazović se nekada slikao kao Verkov odbornik i stranački aktivista, a danas se slika kao „pravoverni“ naprednjak. Čovek se ponaša kao glumac kome svaka uloga odgovara. Eto na primer sada je u ulozi glavnog naprednjačkog kadrovika u Kragujevcu. Izgleda da nikom u SNS ne smeta što ovaj politički janičar radi šta hoće i kako hoće. Da bi se dokazao novim naprednjačkim gazdama on posebno seče ljude iz doba Verkove vlasti, svoje nekadašnje stranačke kolege iz Zajedno za Šumadiju. To se lako može objasniti onom narodnom izrekom: „Ako je Turčin krvav do lakata, poturica mora do ramena“.
Njemu i prilici da se slika u prslucetu kako nesto cisti. Jedna od retkih uloga u kojoj se oseca kao u svojoj kozi. Problem nastaje onda kad taj mentalni sklop cistaca pokusa da primeni tamo gde intelektualno nije dorastao.