Ako nemate za hleba jedite kolače, izreka je koja se već skoro četvrt milenijuma, pogrešno i tendenciozno pripisuje francuskoj kraljici Mariji Antoaneti, ženi Luja 16. u doba Francuske revolucije. Naravno da ona to nije rekla a kamoli u kontekstu pobunjene mase gladnih koji su „zakucali” (i zapucali) na kapije Versajske palate gde je obitavala.
Kod nas je situacija monogo jasnija i čistija, na oko. Ni ne moramo da „potežemo” i nutkamo slatkiše. Marije Antoanete i Lujevi ovdašnji ne libe se da iskažu svoje (pre)skupe toalete i i prateće asesoare.
I dok se sitorinji raji sa samog vrha državnog nutricionizma preporučuje parizr i majonez (u, umerenim količinama, dakako) srpske perjanice zasenjuju garderobom i modnim detaljčićima kako na tomaćem, tako i na gostujućim terenima.
Još pre epopeje „parizer i ostali pojeftinjeni artikli”, onako vizionarski, kao da su predsetili, Slobodna Dalmacija je pisala o „srpskom glamuru”, a normalno da je prva promoterka i manekenka istog, pa ko dugi do Prve Dame.
- Građani Srbije protestuju protiv Vučićeve vlasti, poručujući da je svojom politikom celu zemlju zavio u crno, bore se i protiv tabloida koji plešu na Aleksandrovu muziku… Demonstranti ukazuju i na težak život, cenzuru, policija koja štiti kriminalce… I srećna Tamara u Parizu priča o srpskom glamuru, napisali su oni.
Šta je srpski glamur, pitali su je.
- Dobro pitanje. Ne znam šta prvo da pomenem, sadašnjost, prošlost ili budućnost. Za mene je glamur sve ono što je retko ili tome teži, što je vredno ili nečemu dodaje vrednost. Pozitivan stav prema život i svet je glamurozan, kao i gostoprimstvo po kojem su Srbi poznati. To je glamurozan grad koji živi dvadeset četiri sata sedam dana u nedelji, što je slučaj i sa Beogradom, bezbrižno je odgovorila predsednikovica Tamara Vučić, baš paradirajući po onom istom Parizu koji je oklevetao Mariju Antoanetu u „aferi panja i kolači”.
Fotografija: Aleksandar Levajković, FoNet
Sad, neko bi rekao, pa dobro, hajde Prva Dama. Ali, predsednikova okolina i saradnici ne izostaju u furanju najviše (i, najskuplje) mode. Mediji već danima pišu da Suzana Vasiljević, savetnica predsednika Aleksandra Vučića (za iste) „fura” torbice i tašnice čija se cena procenjuje na više hiljada evra.
- Dok nama nude parizer od 140 dinara, torbice savetnice predsednika premašuju 20.000 pišu novinari dok su „pedatni statističati” izračunali da za jednu njenu torbu koju je „prošetala” čuvene francuske modne kuće Dior (3.100 evra) može da se kupi pet tona „predsedničkog parizera”.
I nije Suzana Vasilejvić jedina, podsećaju oni, dodajući da „ima bar još nekoliko takvih” (savetnia i saradnica, ne torbica, ne se podrazumevaju).
- S obzirom na njenu platu od 120.000 dinara, logično se nameće pitanje odakle novac?, zaključuju oni u pokušaju da razreše ovu matematičko-ekonomsku nedoumicu i misteriju.
I dok „parizer moda” živi tek desetak dana, (pre)skupe tašne i torbe, su odavno naša politička i društvena realnost, koja e dospela i do Narodne skupštine.
Svojedobno, još pre „ere parizera” Miroslav Aleksić, tada još šef poslaničke grupe Narodne stranke, tokom rasprave u Skupštini Srbije, upitao je ministarku energetike Dubravku Đedović da li je od svoje ministarske plate uspela da kupi torbu, marke Hermes koja košta 8.000 švajcarskih franaka i kaiš od 1.000 evra.
Za razliku od oklevetane Marije Antoanete, istorija ne beleži šta mu je ministarka Đedović odgovorila. Ako mu je i odgovorila.
Kada smo već kod osnovnih pravila ishrane i preporuka sa samog vrha, sve podseća na onu scenu iz kultnog filma Gorana Paskaljevića kada otac Veselin (Bata Stojković) demagoški kaže „Danas zeleno, sutra crveno, prekosutra jedi žuto. Što više povrća, što više voća, grašak, paradajz, paprike, krastavci, je li? Za svaki obrok”.
- A, njemu guska, zavapi mlađani sinčić Tadija, razbijajući ovo nutricionističko „carevo novo ogledalo”.
Nekad smo se ovoj sceni od srca smejali. Sada živimo ne samo u varljivom letu, već i u jeseni, zimi i proleću. I to ne samo kada su modne sezone u pitanju. Pa, mi ne možemo ni do onih pariških sankilota (bezgaćni – pogrdan izraz francuskih aristokrata) iz doba buržoaske revolucije da dobacimo. Ma, kakvi, a u najavi je da ostanemo i bez o „onog” po čemu su sankiloti posprdno nazvani.
Dakle, ako nemate za parizer i majonez počastite sebe nekim „luj vitončićem” ili „diorčićem”.