Pozitivna iskustva reprograma dugova
Od 10. februara u toku je akcija „Reprogramirajte se” kragujevačkih preduzeća za reprogram dugova. Gradsko veća Grada Kragujevca dalo je preporuku Javnom stambenom preduzeću Kragujevac, Javnom komunalnom preduzeću „Šumadija” i Energetici D.O.O. da prihvate reprogram dugovanja koji će se sprovoditi do 30. aprila ove godine.
- Uslovi su zaista povoljni. Dug koji je manji od 200.000 dinara može se reprogramirati na period od 60 meseci, uz uslovni otpis kamate i uz minimalnu ratu od 500 dinara. Ukoliko naši sugrađani imaju dugovanja koja su i veća od sume od 200.000 dinara rok za reprogram može biti i duži i maksimalno da iznosi 120 meseci, a kod ovog ugovora o reprogramu minimalna rata iznosi 3.500 dinara, kaže Snežana Ćirković, direktorka Javnog stambenog preduzeća Kragujevac.
Po njoj, već tradicionalno (ili što se kaže „kod nas Srba”) uobičajena praksa je da je najveće interesovanje pred kraj akcije u poslednjem mesecu, ali interesovanje već sada postoji i po njenim rečima iz dana u dan je sve veće i veće.
Korisnici ugovore o reprogramu mogu sklopiti svakog radnog dana od 8 časova do 15 sati i 30 minuta u prostorijama Javnog stambenog preduzeća u Ulici Nikole Pašića broj 2.
Trenutno čitava akcija sklapanja ugovora o reprogramu traje svega desetak do 15 minuta.
- Da bi se izbegle gužve Javno stambeno će angažovati veći broj angažovanih na sklapanju i potpisivanju ugovora o reprogramu a ako to ne bude dovoljna mera, omogućićemo građanima da danas podesu zahtev a da im javimo kada sutradan da dođu da potpišu ugovor kada se on sastavi i izvrše sve provere. Učinićemo to u cilju da se ne bi stvarale gužve i građani bespotrebno gubili svoje vreme, jer niko danas nema „vremena za bacanje”, ističe naša sagovornica.
Reprogram duga „iskazivaće se” kao posebna stavka na računima ali se podrazumeva redovno izmirivanje tekućih računa, što je „opšti uslov bilo kakvog dogovora o reprogramu dugova”.
Po mišljenju Snežane Ćirković, reprogram koji se sada sprovodi je proizvod pozitivnog iskustva slične akcije reprogramiranja dugova iz 2018. godine kada je sklopljeno oko 3.000 sporazuma i ugovora o reprogramima i kroz te sporazume je oko 7.000 sudskih i izvršnih predmeta ušlo u reprogramiranje.
- To znači da smo na taj način smanjili mogućnost da izvršitelji „zakucaju na vrata” onih koji nisu bili redovne platiše. Tu je i osnovna razlika između tadašnjeg i sadašnjeg reprograma dugova. Prethodni reprogram je uključivao i pokrenute sudske i izvršne postupke, a kod sadašnjeg reprograma ne mogu se reprogramirati obaveze iz sudskih i izvršnih postupaka niti ovaj reprogram mogu potpisati građani koji su potpisali sporazum iz 2018. godine već isključivo novi korisnici. Narodski rečeno nije moguć „reprogram reprograma” jer bi to bilo zanemarivanje redovnih platiša, smatra ona.
Naša sagovornica ističe da je i dobijala mejlove sa pritužbama redovnih platiša kako se njima ne čine nikakvi ustupci već samo „neredovnim”.
- Zbog toga smo u Javnom stambenom pokrenuli baš na inicijativu građana i korisnika naših usluga datum dospeća za izmirivanje obaveza, koji je umesto nekadašnjeg 20. sad 28. datum u mesecu. Često je i to ne hipotetičko pitanje „šta ja imam od toga što redovno izmirujem svoje obaveze?” a odgovor je: „nemate uračanuta kamatu, jer svoje obaveze uredno izmirujete”, pojašnjava naša sagovornica bez onoga„ da se sada ne pozivamo na građansku obavezu i svest da redovno plaćamo račune”.
Iz svega ovoga ona se nada da će se izroditi inicijativa u saradnji sa gradom za utvrđivanje socijalnog statusa građana Kragujevca.
- To bi bili kriterijumi koje bi utvrdio Centar za socijalni rad, u saradnji sa svim gradskim ustanovama, institucijama i komunalnim preduzećima. U pitanju je sveobuhvatan posao kome se ne može prići neozbiljno i površno. Takva akcija bi bila koordinirana iz više aspekata od strane stručnjaka koji se bave socijalnom politikom. Moramo da vodimo računa i o tome da preduzeća poput: JKP Šumadije, Energetike i Stambenog za svoj rad i redovno pružanje svojih usluga moraju da imaju i konstantne prilive novca, ističe Snežana Ćirković, dodajući da se u odgovornoj socijalnoj politici vodi računa koje su to najugroženije kategorije stanovništva kojima se mora i treba pomoći ali koje bi ispunjavale tačno propisane i definisane uslove za tu vrstu pomoći.
Za sada, u Novom Sadu se najavljuje ovakav korak, u Beogradu već postoje „senior” karte za penzionere a slični predlozi se razmatraju i u Nišu.
- Evidentno je da postoje ljudi koji žive u teškim materijalnim uslovima, jer nam dolaze ljudi da reprogramiraju dug od, na primer, 9.000 dinara. To je jasan signal da se razmisli o pomoći, odgovornoj socijalnoj politici, naravno, nikako na uštrb redovnih platiša, zaključuje ona.