Protesti „Srbija protiv nasiljaˮ održavaju se već mesec dana na ulicama naše zemlje, oni su iznderili jasne zahteve koje brojni građani, okupljajući se iz nedelje u nedelju, podržavaju. Tako su javnu podršku pružili i pripadnici akademske zajednice. Podršku je dosad potpisalo više od 2000 univerzitetskih profesora. Tekst proglasa je 9. juna okupljenima na protestu pročitao prof. dr Miodrag Jovanović. U tom trenutku je proglas imao više od 1000 potpisa. Sa Univerziteta u Kragujevcu dolazi podrška sa različitih fakulteta, a neki od profesora su za naš portal govorili o motivima za potpisivanje.
Podsećamo, opštepoznati zahtevi protesta su da građani traže ukidanje dve televizije sa nacionalnim frekvencijama koje promovišu blud i nemoral, smenu članova REM-a, rukovodstva RTS-a, gašenje tabloida koji promovišu nasilje, kao i ostavku ministra policije Bratislava Gašića i ostavku direktora BIA Aleksandra Vulina.
U jednom delu teksta proglasa koji potpisuju članovi akademske zajedice stoji:
- Mi dolepotpisani nastavnici, istraživači i saradnici univerziteta i instituta u Srbiji, svesni odgovornosti koju nosi akademski poziv, pružamo punu podršku zahtevima građaniskih protesta koji se već pet nedelja odvijaju na ulicama naših gradova. Poziv univerzitetskih nastavnika i saradnika je pokušaj da Srbiju izgradimo kao zemlju u kojoj će naši studenti videti svoju budućnost. To nije Srbija podanika, već Srbija slobodnih građana. To nije Srbija nasilja, već Srbija oslobođena straha. Najzad, to je Srbija u kojoj institucije nisu samo zgrade ispred koji se građani okupljaju na protestima.
Sa Fakulteta inženjerskih nauka za Glas Šumadije govorio je prof. dr Saša Jovanović koji je istakao da je više motiva za pružanje podrške zahtevima protesta. Kaže da su dve tragedije koje su zadesile našu zemlju sve to pokrenule, ali da ne živimo u normlanim okolnostima već duži niz godina.
- Osnovni motiv je da Srbija, koliko je to moguće danas, počne da liči na pravnu državu i državu u kojoj nećemo morati da se borimo za neke elementarne stvari.
On objašnjava da ni to ne garantuje da se ovakvi događaji neće ponavljati, jer su tragedije posledica kompleksnih okolnosti – individualnih i kolektivnih grešaka. Kada je reč o stanju u obrazovnom sistemu, smatra da i ono deli sudbinu celog sistema, to jest društva. Kaže da je osnovno i srednjoškolsko obrazovanje poslednjih decenija doživelo pravi sunovrat i da se to odnosi i na nastavni kadar i na školsku omladinu koja je pod raznim uticajima. Što se tiče visokog obrazovanja, misli da je tu više amortizovana promena u društvu, jer dolaze zreliji ljudi, i da je manje pretrpelo negativne promene u odnosu na druga dva nivoa obrazovnja.
Smatra da je dužnost članova akademske zajednice da daju svoj doprinos u ovakvim situacijama:
- Mislim da je ogovornost na neki način veća od nekog drugog čoveka sa nižim obrazovanjem, sa manje informacija i manje kontakata.
Profesor Saša kaže da je aktivnost akademske zajednice manja nego što bi trebalo da bude, ali da postoje i brojni razlozi za to. Ističe da je vlast godinama unazad posmatrala društvene grupe koje su nekada imale jak uticaj i usmeravale promene, među kojima su svakako i profesori, te su uspeli da otupe tu oštricu koja je bila od izuzetnog značaja.
- Izvršeno je sistematsko otupljivanje oštrice Univerziteta, a da li je to trajni proces i trajna posledica svega ovoga, videćemo, zaključuje profesor Saša Jovanović.
Mirjana Beara, profesorka sa Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu, kaže da su njeni motivi jasni i da proističu iz samog teksta proglasa, kao i iz zahteva koji se iz nedelje u nedelju ponavljaju na protestima.
- Nemam tome šta da dodam niti oduzmem. Mislim da akademska zajednica ima odgovornost prema građanima i studentima koje obrazuje da iznosi stavove o društvu javno i da svaki član te zajednice stoji imenom i prezimenom iza tih stavova. Podržavam naše studente koji traže Srbiju bez nasilja.
Redovni profesor Ekonomskog fakulteta Predrag Mimović naglašava da je previše dugo akademska zajednica nemo posmatrala dešavanja u društvu, rukovodeći se u svom postupanju isključivo ličnim motivima i dobrobiti, što je potpuno legitimno, kako kaže, ali ne nužno i društveno odgovorno ponašanje.
- Za nekog ko pledira da bude perjanica društvenog progresa, edukujući generacije mladih ljudi, budućih stubova društva, akademska zajednica ima ne samo odgovornost, već i obavezu da reaguje i aktivno učestvuje u dešavanjima u društvu. I to ne samo kada je kao sada društvo u krizi, već i u situacijama kada je iz lične perspektive, pojedincu relativno dobro, članovi akademske zajednice su dužni da kontinuirano vrše monitoring društvenih kretanja kako bi, u okviru svojih mogućnosti, prevenirali ono što nazivamo negativnim pojavama u društvu, a što razara sistem društvenih vrednosti pa samim tim i biće našeg društva u celini.
Profesor Mimović oseća da ima moralnu obavezu i ogromnu odgovornost da kao član akademske zajednice na ovaj način pruži podršku zahtevima protesta za koje misli da su potpuno opravdani i da ne predstavljaju trivijalne zahteve za smenu vlasti, već za „potpuno resetovanje vladajućeg sistema vrednosti i izgradnju jednog zdravijeg i boljeg mesta za život, ne za nas, već za našu decu i njihovu budućnostˮ.
Profesor dr Veljko Vlašković sa kragujevačkog Pravnog fakulteta ističe da njegova podrška proglasu nije vezana za delovanje bilo koje političke stranke.
- Moj motiv sastoji se u osećaju građanske i akademske odgovornosti prema sveukupnom stanju u društvu i klimi nasilja, konflikata i neprekidnog stvaranja i održavanja tenzije, koja se, nažalost, neguje i podstiče u medijskom javnom prostoru, ali i u drugim društvenim sferama.