Kakav će stav prema poljoprivredi i selu imati aktuelna gradska vlast, moglo se naslutiti nakon jedne od prvih zvaničnih izjava Radomira Nikolića, u ulozi gradonačelnika, a dodeljene mu od strane skupštinske većine, spakovane i, karantinskim metodama, od strane Srpske napredne stranke, učvršćene oktobra 2014. Nije se, prema sopstvenom priznanju tada, gradonačelnik pitao za kadrove i resore, inače da jeste – poljoprivreda i ruralni razvoj ne bi bili zastupljeni ni u Gradskom veću kao samostalni već samo kao segment, valjda, resora za privredu. Svoj stav je gospodin Nikolić potkrepio demonstrirajući znanja iz nižih razreda osnovne škole, te podelom prema kojoj je poljoprivreda tek jedna od grana privrede, a u Kragujevcu, naredni potezi i (ne)činjenja su pokazali, sporedna i zanemarena, dovedena do kritične tačke venjenja, odakle joj opstanak zavisi od nje same i stečene vitalnosti. Eventualne dileme oko toga da li je ova skica realan prikaz suštinskog odnosa aktuelne gradske vlasti prema poljoprivredi i selu ili, pak, suviše slobodno tumačenje i subjektivni utisak, razrešavaju precizni podaci o visini sredstava izdvajanih iz budžeta grada Kragujevca za ruralni i razvoj poljoprivrede, za 2015., 2016., 2017. i 2018. godinu.
I ono malo prostora za prihvatljiva objašnjenja i opravdanja briše se ako se, pride, sa aspekta agrarne politike, uporede ovaj sa periodom od 2004. do 2014. godine, kada je grad vodila stranka Zajedno za Šumadiju, sa koalicionim partnerima. Sredstva u visini od 80.000.000,00 dinara za 2005., a onda i od 90.000.000,00 dinara, planirana budžetom grada Kragujevca, za podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2006. godinu, predstavljala su, u to vreme, posebno „osveženje“ i veoma hrabar iskorak u odnosu na prošle periode, ne samo u okvirima grada nego i u širim razmerama. Veoma visok procenat izvršenja (79.949.850,52 odnosno 89.309.371,14 dinara) dodatno je doprineo tome da se tadašnja gradska vlast, u svojoj stvarnoj posvećenosti ovoj veoma važnoj delatnosti, prepozna, od strane poljoprivrednih proizvođača, seoskog stanovništva, stručne javnosti i drugih lokalnih samouprava, kao lider u ovoj sferi. Svakim sledećim agrarnim budžetom, čije su se vrednosti kretale od 90.527.000,00 do 110.000.000, 00 dinara, uz izvršenje, uglavnom, u rasponu od 70 do 90%, neprekidnim praćenjem stvarnih potreba poljoprivrednih proizvođača i ostalog seoskog stanovništva, te, u skladu sa tim, definisanjem ozbiljnih mera agrarne politike i njihovim stručnim i kvalitetnim sprovođenjem u cilju unapređenja seoske sredine, u svakom pogledu, učvrstile su grad Kragujevac na toj poziciji i učinile ga primerom dobre prakse koga su težili da primene u svojim sredinama drugi, razvijeniji i veći, gradovi u Srbiji.
Od 2015. godine – zaokret na gore
Budžetom za 2015. godinu ostvaren je nagli zaokret u sprovođenju agrarne politike na teritoeiji grada Kragujevca, u smeru nepovoljnom za poljoprivredu kao delatnost, ali i za imidž grada. Sredstva planirana za podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2015. godinu iznosila su svega 14.338.000,00 dinara. Radi lakšeg poređenja, opredeljena sredstva za ovu delatnost činila su tek 0,2% budžeta Grada, a bila su, u odnosu na agrarni budžet za 2014., na primer, manja za 76.189.000,00 dinara odnosno za 84,1%, što je Kragujevac regrutovalo u grupu lokalnih zajednica sa sramno najmanjim izdvajanjima za tu strateški važnu oblast. U narednim godinama, 2016., 2017. i 2018., sredstva za ove namene su se i dalje kretala u tom uskom opsegu od 0,2 do 0,5% od ukupnog budžeta, a, u poređenju sa prethodnim desetogodišnjim periodom, manja za 50 do 75%.
Raspodela planiranih sredstava na različite aktivnosti i mere, unutar programa agrarnog razvoja, važna je, skoro, koliko i njihova visina. Raspodela usklađena sa stvarnim potrebama seoskog stanovništva i poljoprivrednih proizvođača, koncipirana tako da obezbeđuje podršku osnovnim uslovima za život i rad na selu, ali i kvalitativne promene i dodatne sadržaje, čiji je cilj popularisanje života u ruralnim sredinama i vraćanje dostojanstva poljoprivredi kao delatnosti, je moguća samo ukoliko ima dovoljno specifičnih znanja i stvarne psovećenosti ovoj temi kod kreatora i realizatora programa. Rezultati toga, tokom perioda 2004 – 2014. jesu: rešeno pitanje vodosnabdevanja 3397 domaćinstava na teritoriji kragujevačkih sela, (170.465.922,34 dinara), uređeni atarski putevi u selima, kroz 3700 radnih sati buldožera (26.000.000,00 dinara), postavljene stočne vage u 32 sela, 1518 poljoprivrednih kredita (za mehanizaciju, hladnjače, sušare, opremu u stočarstvu, objekte, plastenike, sisteme za novodnjavanje, pčelare….), 8312 ugovora za dobijanje regresiranog mineralnog đubriva preko Direkcije za robne rezerve, bespovratna sredstva za preko 1400 domaćinstava u visini od 20-40% od vrednosti investicije (za hladnjače i opremu za preradu, tov junadi, plastenike, laktofrize, mešaone stočne hrane, izgradnju objekata u stočarstvu, sisteme za navodnjavanje), besplatno veštačko osemenjavanje, osiguranje useva, brojne poljoprivredne manifestacije (Sajam šljiva, Sajam cveća i posebno Sajam poljoprivrede), Šumadijske zimske igre, posete međunarodnim i domaćim sajmovima, veliki broj edukacija, seminara i savetovanja i čitav još niz.
Agrarni budžet – izbledela naznaka pored zapuštenog seoskog puta
U slučaju aktuelne gradske vlasti i nosioca važnih uloga u segmentu kreiranja agrarne politike, a sudeći po načinu raspodele već drastično i sramno malih sredstava za ove namene, na delu je potpuno odsustvo sluha za stvarne potrebe seoskog stanovništva, neprepoznavanje specifičnosti konkretne poljoprivredne proizvodnje, ali i nezainteresovanost da se spoznaju izazovi sa kojima se suočavaju seosko stanovništvo i poljoprivredni proizvođači, te da se, u odgovoru na iste, pruži adekvatna podrška. Rezultati toga, pak, tokom perioda od 2015. do danas, su: zadržavanje sredstava za specijalizovane usluge, koje se odnose na prateće aktivnosti oko vodosnabdevanja, u situaciji kada je ceo program vodosnabdevanja izmešten iz resora poljoprivrede, na približno istom nivou iz godina kada se ovaj program, veoma intenzivno, realizovao upravo u resoru za poljoprivredu, smanjenje sredstava za usluge po ugovoru, za emisije, edukacije, seoske igre, program agronom na selu na svega jednu trećinu nekadašnje vrednosti (sa 9.600.000,00 dinara u 2014. na 3.000.000,00 dinara u 2018.), izrazito osciliranje subvencija, koja znače direktna davanja proizvođačima i podsticaje u vidu osiguranja useva, osemenjavanja, kreditne podrške, subvencija za prerađivačke kapacitete, povrtarsku proizvodnju, opremu u stočarstvu, što je izrazito nepovoljno sa aspekta stabilnosti i kontinuiteta proizvodnje, loša saradnja sa udruženjima očitana u izrazitom smanjenju sredstava namenjenih ovoj aktivnosti, sa 5.500.000,00 dinara (2014.) na 1.000.000,00 dinara u 2017. i 1.750.000,00 dinara u ovoj godini i čitav još niz. Dodaju li se tome formiranje Centra za poljoprivredu i ruralni razvoj, za koji se izdvaja značajan procenat sredstava opredeljenih za programe poljoprivrede, a da se, pri tome, u javnosti ne beleže njegove aktivnosti shodno ulozi koja mu je namenjena, a koju su, uzgred budi rečeno, dobrim delom već obavljale postojeće organizacije i službe u gradu i ignorišući stav vlasti prema lokalnom seoskom stanovništvu i poljoprivrednim proizvođačima, za očekivati je, uz zdušnu pomoć državne agrarne politike, akumulaciju negativnih efekata na fizionomiju kragujevačkih sela i motivisanost proizvođača da ostanu pri svojim tradicionalnim opredeljenjima, ali i motivisanost i rešenost novostasalih grupa za poljoprivredu kao izbor za dostojanstven život i rad.
Agrarna politika, koju je definisala i vodila stranka Zajedno za Šumadiju, vršeći vlast u Kragujevcu tokom 2004 – 2014. godine je tema na kojoj su i najveći kritičari ondašnje vlasti ostajali bez argumenata “protiv”. U interesu poljoprivrednih proizvođača, seoskog stanovništva, grada i očuvanja njegove prepoznatljive i priznate pozicije u toj oblasti, obaveza svake naredne vlasti je trebalo da bude negovanje postignutih rezultata i nadogradnja jedne tako solidne i široke osnove. Da li zbog surevnjivosti, nezainteresovanosti, nedovoljno znanja ili nekih sasvim drugih razloga ili interesa, tek za svega nekoliko godina desilo se sasvim suprotno od onoga što je u razvijenom svetu pretpostavka razvoja i stabilnosti. Desio se jedan surov diskontinuitet što je agrarnu politiku grada, za samo par godina, od svojevremeno upečatljivog orijentira grada Kragujevca, svelo na izbledelu naznaku, pored, najčešće, zapuštenog i neuređenog seoskog puta. Ili srušenog doma kulture…Ili praznog objekta za tov životinja…
prof. dr Olivera Nikolić, zamenica šefa odborničke grupe Zajedno za Šumadiju u Skupštini grada Kragujevca