Od nedavno u Srbiji se pojavila još jedna bolest stoke koja nije postojala u našim krajevima. Reč je o afričkoj kugi divljih svinja koja se prenosi na pitome i od koje nema leka a procenat smrtnosti zaraženih životinja je stoprocentan.
Bolest se pojavila kako samo ime kazuje na afričkom kontinentu i odatle proširila na Evropu i Aziju (vidi drugi antrfile) a za sada protiv nje ne postoji bilo kakva vrsta leka ili vakcine.
Na naš kontinent „stigla je” preko Kavkaza i potom iz Rusije. Potom je preko Ukrajine dospela do Poljske (gde danas hara), Moldavije, Belorusije, Rumunije i Bugarske. Na zapadu su prošle godine registrovani slučajevi u Belgiji.
- Za razliku od klasične kuge divljih svinja afrička je mnogo opasnija, jer za nju ne postoji vakcina. Uzgajivači domaćih svinja decenijama su vakcinisali svoje životinje protiv klasične kuge i na taj način ih štitili ali za afričku kugu nema leka. Svaka zaraza završava se smrtnim ishodom, upozorava Tomica Radosavljević, predsednik Lovačkog saveza Centralne Srbije, dodajući da je potpuno bezopasna za ljude i druge životinje ali su na žalost čovek i ostala divljač njeni prenosioci.
Bolest se prenosi kontaktom i prenose je oni koji prođi kroz zaraženo područje i potom je donesu na novu teritoriju ili prošire virus među farmama i odgajivačnicama pitomih svinja. Priča se da je iz Rusije u ostatak Evrope afrička kuga svinja preneta na „točkovima kamiona”.
- Ljudi koji idu u lov ili jednostavno obilaze šume i prirodu na kojoj su zabeleženi slučajevi zaraze, po napuštanju tog područja moraju da se presvuku i preobuju ako dolaze u kontakt sa domaćim svinjama ili će im preneti zarazu. Ona može da se prenese i ostacima hrane ili sendvičima koji sadrže mesne prerađevine, ističe naš sagovornik.
Po njemu stanje može lako da postane alarmantno i opasno kod nas.
- Krajem prošlog leta, u avgustu mesecu zabeležene su prve pojave Afričke kuge divljih svinja među domaćim životinjama u selima oko Mladenovca, gde je, na žalost, jedan veterinar radeći i idući po gazdinstvima preneo ovu zaraznu bolest. Kada dođe do toga jedina mera je da se sve svinje na zaraženom području eutanaziraju istog momenta, kaže Radosavljević.
Kod domaćih svinja to obavlja i kontroliše Uprava za veterinu i veterinarske inspekcije i vlasnicima se plaća nadoknada.
- Kod divljih svinja kada se zaraza pojavi na nekom području smesta se obustavlja svaka vrsta lova a na okolnim lovištima se pravi tampon zona i lovci bukvalno dežuraju i stražare pokušavajući da odstrele svaku divlju svinju koja se pojavi, pojašnjava on.
U Srbiji je afrička kuga divljih svinja uočena ponovo 3. januara u reonu Dimitrovgrada i Pirota gde je „preneta” iz Bugarske. Do kraja prošlog meseca proširila se na područje Negotina i Kladova i zahvatila delove Nacionalnog parka Đerdap.
- Ta područja su momentalno proglašena zaraženim, postavljene su tampon zone u obližnjim lovištima i lovci iz tog kraja izlovljavaju divlje svinje preko godišnjeg plana lova. Ide se na najnepopularniju meru, praktično da se njihov broj svede na nulu, kako bi se sprečio prenos zaraze iz Istočne u Centralnu Srbiju, naglašava Tomica Radosavljević.
Kod nas u Šumadiji i okolini Kragujevca još uvek za sada nije primećen ni jedan slučaj.
- Upustvima koja su prosleđena svim lovačkim organizacijama na ovoj teritoriji propisane su mere prevencije i zaštite. To su pre svega obaveštenja lovcima da ne zalaze u zaražena područja. Zatim u slučaju da se ipak uđe na to područje, po izlasku iz tog lovišta obavezne su rigorozne mere dezinfekcije garderobe i obuće, opreme i vozila. Pogotovo postoji potencionalna opasnost kod lovaca koji na svojim imanjima imaju domaće svinje. Zbog mogućnosti prenosa zaraze neophodna je dezinfekcija svakog dela njihove opreme, odeće i čizama, upozoraba naš sagovornik dodajući da vlasnici pitomih svinja moraju da kontrolišu dolazak na njihovo imanje nepoznatih lica za koje nisu sigurni odakle dolaze.
U lovištima na području koje pokriva Lovački savez Centralne Srbije svim lovcima koji „dolaze sa strane” uzima se izjava pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da u poslednjih mesec dana nisu bili u lovu u nekom od zaraženih područja.
Povodom ove zarazne bolesti predstavnici lovačkih saveza Centralne Srbije i Vojvodine početkom ovog meseca imali su sastanak u Beogradu u Upravi za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kod načelnice Emine Milakare gde su tačno predviđenje obaveze lovačkih organizacija i samih lovaca u borbi protiv Afričke kuge divljih svinja. Po terenu sem samih lovaca edukaciju vrše i veterinarske inspekcije jer se kroz prirodu ne kreću samo lovci, već i planinari, turisti, izletnici… I svako od njih je potencijalni prenosilac zaraze.
- Na tom sastanku u Upravi za veterinu predočili su nam da sada lovci bukvalno štite Centralnu Srbiju i Vojvodinu od zaraze, jer šteta na divljim svinjama je velika ali ako se ova kuga pojavi među domaćim u tom slučaju čitav stočni fond morao bi da se svede na nulu i da se kod nas, kada je svinjarstvo u pitanju ova grana poljoprivrede morala bi da počne od samog početka, izričit je Radosavljević, naglasivši za kraj još jednom da od afričke kuge divljih svinja nema leka, vakcine i zaštite sem navedenih mera.
Pišr: Zoran MIŠIĆ
