Neupisane zgrade, stanovi kojima se ne zna adresa, upisane zgrade koje su odavno srušene, 97 stanova u evidenciji bez vrednosti… Samo je mali deo izveštaja koji je sačinila Državna revizorska institucija o radu gradske Uprave za imovinu u poslednje tri godine.
Državna revizorska institucija – izveštaj
U delovima finansijskih izveštaja Gradske uprave za imovinu grada Kragujevca utvrđeno je, navodi se u izveštaju da je prvog januara 2018. godine „manje iskazana vrednost stanova za 285 stanova“. Na kraju godine za najmanje dva stana, najmanje jedan lokal, dok je „više iskazana vrednost za najmanje jedan stan i dva objekta obrazovanja, koji su u evidenciji duplirani“.
U izveštaju se, dalje, navode nepravilnosti u utvrđenoj vrednosti: manje je iskazana vrednost za 97 stanova, 162 jedinice poslovnog prostora, 24 objekata obrazovanja, 1.434 stavki ulica i puteva, sedam sportskih objekata i 2.255 jedinica zemljišta koji su uneti u evidenciju bez vrednosti; više je iskazana vrednost za 86 stanova i 15 jedinica poslovnog prostora koji nisu u vlasništvu Grada i 11 stanova i jedan poslovni objekat za koje je Komisija za popis konstatovala da ne postoje na terenu; manje je iskazana vrednost za najmanje 41 poslovni prostor koji administrira JSP i za objekte koji se nalaze van teritorije Grada…
Revizijom je utvrđeno i da „gradska Uprava za imovinu nije podnela zahtev za upis prava javne svojine grada Kragujevca u evidenciju RGZ, za sve objekte koji se nalaze u knjigama grada Kragujevca i nije evidentirala sve objekte koji se u evidenciji RGZ vode kao javna svojina Grada“, ali i da je „u pomoćnoj evidenciji evidentirala najmanje jedan stan dva puta (stan u ulici Dragoljuba Milovanovića Bene 16), pa je u Konsolidovanom bilansu stanja više iskazana vrednost za vrednost ovog dupliranja“
Pored brojnih nepravilnosti prilikom utvrđivanja vrednosti, dupliranja stanova i neupisanih objekata, navodi se da „Gradska uprava za imovinu nije podnela zahtev za upis prava javne svojine grada Kragujevca u evidenciju RGZ, objekata koji se nalaze u knjigama grada Kragujevca i to najmanje za 188 jedinica poslovnog prostora, 634 jedinica stambenog prostora, 14 jedinica sportskih objekata, 18 objekata kulture… I tako se nabraja na 97 strana izveštaja.
Za odbornika Šumadijske regije Pokreta slobodnih građana Bojana Stojadinovića, koji je do gašenja radio u Gradskoj stambenoj agenciji, izveštaj DRI „odslikava samu gradsku vlast“.
- Lenja, troma, bez želje i volje da uradi ono što se u javnom poslu smatra obavezom za koju ste izabrani odnosno plaćeni. Devedeset sedam strana nepravilnosti, kritika, uputstava i naloga za ispravku jedne uprave koja treba da bude bazična, tj ona koja se stara o imovini našeg grada. Neupisane zgrade, stanovi kojima se ne zna adresa, upisane zgrade koje su srušene prethodnih decenija su samo mali delovi izveštaja Državne revizorske institucije. Gradska vlast, tj njena Uprava za imovinu nije čak upisala ni one objekte izgrađene u njihovom mandatu, tako da nije upisana ni SC Iskra, donacija Delta holdinga, ni Kreativni park, donacija fondacije Dragice Nikolić. Naravno, poštujući vertikalnu liniju vlasti, tj da je i na republici a i u gradu na vlasti SNS, bez obzira što bi DRI trbala da bude nezavisna institucija, ovaj izveštaj nosi samo preporuke za ispravljanje brljotina kao i rokove od 90 dana da se neupisani objekti upišu, a oni upisani a nepostojeći, tj oni koji su promenili vlasnika izbrišu. I niko ne otvara pitanje ako tri godine nisi kao svoju imovimu upisao neki postojeći objekat kolika je razlika u plaćenom porezima, da li je tu grad ili država finansijski oštećena.
Stojadinović smatra da je „izlaz iz ove situacije jednostavan“:
- Do ovoga ne bi ni došlo samo da su činovnici uprave za imovinu redovno izlazili na teren i stanje sa terena unosili u Katastar. Trebao je to njihov načelnik da im naredi. A njemu njegov šef. A on treba to da zna. I da dođe na posao…
Član Gradskog veća za investicije i razvoj u vreme vlasti Veroljuba Stevanovića, Nebojša Vasiljević kaže da „izvetšaj DRI jasno pokazuje loše stanje, kako u upravi za imovinu, ali još više izuzetan nemar prema samoj imovini grada“:
- Imovina je osnov, temelj za funkcionisanje grada ,ali je ona pre svega kadrovski devlastirana sto je izuzetan problem. Primedbe, obavezujuća mišljenja nema ko ni da sprovede. Problemi će tek nastati kada DRI bude preispitivao osnov za raspolaganjem tom imovinom. Novom reorganizacijom uprave imovina grada i imovinski odnosi su dodatno marginalizovani, te će retko ko prihvatiti da se tom oblašću bavi. Mislim da će nastupiti dodatni haos, što je pogubno za grad. Za dobrog imovinca vam je potrebno najmanje pet godina rada u struci, ali da imate i od koga da naučite posao. Očigledno je da to malo koga intresuje. Grad, na žalost, neće moći da na takav način da funkcioniše.
Dosadašnja praksa u radu lokalne samouprave u Kragujevcu (primer kod kršenja Zakona o javnom informisanju) pokazuje da vlast Radomira Nikolića primedbe i sugestije koje dolaze od državnih organa – ignoriše. Šta će se dogoditi sa izveštajem Državne revizorske institucije, pokazaće naredna tri meseca, koliki je rok da se sve nepravilnosti isprave.